Mi percipiramo našu percepciju sveta i sva percepcija se odvija u Svesti.
Nema potrebe da ovo Svedočeće
prisustvo bude svesno. Već je.
Nema potrebe da to postane
mirno. Već je.
Nema potrebe da je bude
budno. Ono je uvek budno.
Nema potrebe da to bude
neograničeno i bezlično. Već je.
I nema potrebe da um, telo i
svet budu mirni. Uvek se kreću i menjaju.
Ostajemo onako kako jesmo i
pustimo da um, telo i svet budu kakvi jesu.
U meditaciji jednostavno dopuštamo da
razmišljanje / osećaj / percipiranje bude ono što jeste u svakom trenutku. Ovo
razmišljanje / osećaj / percipiranje uvek je u pokretu, uvek se menja.
Jednostavno dopuštamo da prođe kroz nas, da se pojavi, postoji i nestane. U
stvari, ionako se samo to sve vreme i događa.
Pri tome se um, telo i svet
postupno vraćaju na svoje pravo mjesto i otkriva se njihova priroda. Vidimo da
u stvari nikada nisu napustili svoje pravo mesto, oni nikada nisu bili ništa
drugo nego što zapravo jesu. Jednostavno prestanemo zamišljati da su udaljeni,
odvojeni i vidimo ih kao druge, i samim tim se zbog toga prestaju pojavljivati
kao takvi