Ljudska psiha je slojevita. Zato krećemo od površine. Tu je ono najvidljivije, ono čega je i klijent svestan.
Nakon toga klijent i terapeut postepeno napreduju ka dubljim slojevima. Na ovom putovanju nailaze na predele i pejzaže koje ni najživlja mašta ne može da zamisli.
U nekim mestima zastanu, pošto su zatamnjena. Ne vidi se dobro. Zato polako osvetljavaju to mesto. Ne suviše naglo, jer nije bez razloga zatamnjeno. Mrak je potreban jer u njemu žive neizrecivi strahovi, neizdrživa sramota, tihi očaj.
To može biti previše, zbog toga je potrebna postepenost. A zbog toga je tu i terapeut, da klijent ne bude sam na tom mestu.
Sa mnogima sam bila na takvim mestima. Stajali bismo tamo, i osećali da su to posebni, svečani trenuci.
Zahvalna sam svojim klijentima što su imali dovoljno poverenja u mene da me povedu na ova putovanja.