Priručnik kako preŽiveti ALERGIJE

Proleće...kažu najlepše godišnje doba, vreme buđenja prirode, rasta, cvetanja...ali nije tako za sve.
U poslednje vreme mi se sve više klijenata javlja baš zbog alergija i svih neprijatnosti koje one sa sobom nose. Ali hajde da krenemo ispočetka

Šta je alergija?

Alergija označava borbu, obično nesvesnu, protiv nekog teskobnog aspekta ličnosti koju pojedinac potpuno odbacuje ili potiskuje. Alergična osoba je stalno u obrambenom stavu, što znači da ne živi i uživa u potpunosti u ljubavi u  svom životu pa s toga često postaju netolerantni i razdražljivi.
"... alergija je izraz obrambenog i agresivnog stava koji je potisnut i prisiljen proći u telo. Alergijski je problem agresivnom instiktu, koji se u većini slučajeva ne prepoznaje i stoga ne može pretpostaviti. "(Bolest kao put).
Prejak odgovor imunološkog sisitema na neki spoljašnji nadražaj 
Ali ono što je važno znati je da taj odgovor dolazi iznutra i da na to možemo uticati.

Kako floriterapija može da pomogne?

Prvo je potrebna želja da se život vrati u balans da se ritam uzimanja i davanja uskladi, da klijent shvati i vidi gde su duboki koreni problema, straha, agresije, potiskivanja, kada je počeo da koristi bolest kao sredstvo za dostizanje cilja (da bude u centru pažnje, da neko brine o njemu, ali na neprirodan, uslovljen način). Dužina trajanja isceljenja je individualna – kod nekog se taj „klik“ ta deblokada desi vrlo brzo, a nekom je potrebno malo više vremena, ali verujem da je kvalitetan život cilj svakog pojedinca

Simptomi su različiti od kašlja, glavobolje, svraba, češanja, pečenje očiju, šlajm, mukus, ekcemi, plitko šuštajuće disanje....tako da će i izbor esencija biti prilagođen specifičnim potrebama svakog klijenta ponaosob, ali neke od najčešće korišćenih esencija za ovaj problem su

Beech - osnovna esencija za alergije, intolerancija  

vezana za alergene bilo koje vrste

Yarrow - nezamenjiva pomoć kod alergijskih reakcija za ljude “upijače tuđih energija”, kao zaštita od zračenja svih vrsta, zatvara i jača auru 

Vervain - tretira iritabilnost, jako pečenje, jak bol

Walnut - intolerancija na hranu i lekove, hiperosetljivost

Crab Apply -  kada su hronične infekcije uzroci alergije,  generalno se upotrebljava za detoksikaciju 

Holly - kod jakih imunih reakcija, jaki napadi kijanja,  slučajevi iritacije ili alergijski šok

Self Heal, Camomila, Echinacea, Jasmin....

Lekcija za naučiti: "Svet me ne napada, ne može. Ja sam deo njega. "

Iscjujuće afirmacije: "Svet je sigurno mesto"; "Ja sam jedno sa celokupnim životom".

„Alergija = materijalizovana agresija“
Alergične osobe treba sebi da postave sledeća pitanja:
1. Zbog čega svoju agresivnost ne podnosim u svesti, nego je prisiljavam na fizički rad?
2. Kojih oblasti života se toliko bojim da ih izbegavam?
3. Na koje teme ukazuju moji alergeni? Seksualnost, nagon, agresivnost, razmnožavanje, prljavština u smislu mračnih područja života.
4. U kojoj meri koristim svoju alergiju da bih manipulisao svojom okolinom?
5. Kako kod mene stoji stvar s ljubavlju, sa sposobnošću da puštam unutra?

 Detlefsen, Dalke: Bolest kao put do izlečenja

Alergije su povezane sa problemima sa disanjem. . Udisanjem dozvoljavamo da nešto uđe u naše fizičko telo, a izdisanjem otpuštamo nešto što nam ne treba. Disanje ima simboliku uzimanja i davanja. Kada smo alergični taj sistem je poremećen – ne dopuštamo da nam nešto poremeti unutrašnje polje, ali ni ne otpuštamo ono što nam je nepotrebno. Proces disanja je ono što nas održava u vezi sa svim živim bićima – jer svi vrše razmenu energije. Kontakt sa onim što dolazi spolja odigrava se u plućnim mehurićima (alveolama).

Drugi veliki organ za kontakt je koža. I preko nje mi primamo i otpuštamo. Primamo i kiseonik, ali i dodir, i otpuštamo štetne materije (znoj).

Kontakt kožom sa drugima možemo izbeći, ali kontakt sa plućima ne možemo  (disanje je mehanička radnja). I sam jezik, kako navode autori knjige, nam sugeriše u čemu je problem: Nekoga ne mirišemo (ne prija nam, nervira nas, iritira nas), neko nam je oduzeo dah (uplašio, izazvao zavist…), neka situacija nas guši, ne možemo da dišemo, nedostaje nam vazduh – sve nas to navodi na situacije u kojima smo blokirani, nemamo slobodu izražavanja ili kretanja, nemamo „prostor“ za sebe. Ne prija nam nečija blizina, nečiji dodir, telo, izbegavamo kontakt putem kože (grljenje i bilo koji vid intimnosti), ne možemo da dišemo u nečijoj blizini.

Alergija se i pojavljuje na ova dva organa – na plućima i koži – potisnuti osip na koži ispoljava se kao astma, a lečenjem može ponovo da se manifestuje kao kožno oboljenje. Opet, izbegavanje da putem daha dođemo sa nekim u kontakt dovodi do spazma prilikom izdisaja. Tako se sad naše telo brani od onoga što nismo raščistili – čega se bojimo, šta nam oduzima dah, šta mi to nećemo da prihvatimo u svoj život, koga to nećemo da pustimo da uđe u naš život i kome to ne damo da ode? Zašto se bojim da živim slobodno i bez ograničenja? I sve to nas na kraju vodi do bronhijalne astme.

Ovo stanje predstavlja suženje malih bronhija i bronhiola i može biti izazvano grčem glatke muskulature, zapaljenjskim otokom i sekrecijom sluzokože. (Brojtigam)

Bronhijalna astma

Astmatičari pri napadu dišu plitko, ispredikano pri čemu je posebno težak izdisaj. Napad astme doživljava se ko gušenje koje ugrožava život, osoba se bori za vazduh. Razlozi za ovakve napade bi se mogli podeliti na:

Problem – uzimanje i davanje. Osoba udiše punim plućima, prepuni pluća vazduhom i onda ima problem prilikom ispuštanja vazduha. U ovom slučaju osoba previše uzima i više nego što može da potroši i to dovodi do osećaja gušenja. U ovom slučaju čovek bi trebalo da se preispita – šta to toliko želi da ima – ljubav, novac, slavu, znanje te stalno grabi a nije sposoban da to posle i vrati ili podeli. Nesposobnost vraćanja i deljenja dovodi do gušenja. Ako bi se uspeo napraviti balans između ove dve krajnosti da se uzeto može i vratiti ili podeliti sa drugima i problem bi nestao.

Želja za zatvaranjem. Na grčkom astma se označava uskogrudošću, na latinskom rečju uzak – angustos, što podseća na nemačku reč Angst (strah). Latinsku reč angustos nalazimo i u reči angina (upala krajnika), angina pektoris(srčani napad zbog suženja krvnih sudova srca). Može se zaključiti da su strah, uskost, sužavanje neraskidivo povezani. Tako sužavanje kod astmatičara ima veze sa strahom da se u sebe puste određene životne situacije. Strah od života.

Težnja ka dominaciji. Osobe koje imaju želju da dominiraju ali to ne priznaju potiskuju tu želju u telo i izazivaju astmu. Simptomi astme koriste se za dominiranje okolinom. Osoba ne podnosi kućne ljubimce, ne podnosi veštačke tkanine, ne podnosi miris duvana, ne podnosi ustajao vazduh do te mere da se guši, te su svi ukućani svoj život podredili tome da bolesniku bude dobro. To je vrsta ucenjivanja kroz astmatične napade.  Posle duže bolesti dolazi do proširenja i stvrdnjavanja grudnog koša. Nema elastičnosti u pokretu pluća. Astmatična osoba se proširila i deluje dominantno a u tom širenju i zauzimanju prostora oseća se agresija jer ove osobe nikad nisu uspele da svoju agresiju izraze na jezičkom nivou, nikad nisu sebi dali oduška, imaju osećaj da će pući od agresivnosti koja nije iskazana jer vika, psovke, teške reči ostaše zaglavljene u plućima. Zato u jeziku i postoji izreka da se neko zagrcnuo od besa, da ne može da isljpljune reč i da se guši od besa.

Odbijanje tamnih aspekata života. Astmatičari vole čisto, sterilno, izbegavaju tamna i mračna mesta, sve što je zemaljsko i prirodno i što kod njih može da izaove napad. Oni zbog toga ne mogu da se bave fizičkim poslovima te su to često ljudi koji se „moraju“ baviti umnim radom. Ove osobe bi najradije živele negde visoko. Oni vole visinu, čist vazduh, odstojanje od prizemnih stvari.

Astmatičari čeznu za ljubavlju, zato toliko uzdišu (kao što smo naveli da su pluća najljubavniji organ), ali ne mogu da daju ljubav jer imaju problem sa otpuštanjem, davanjem, izdisanjem.

I šta može da se uradi? Treba biti iskren prema sebi i suočiti se sa onim što nas tišti i zbog čega ne možemo da uspostavimo pravilan ritam udisaja i izdisaja, davanja i primanja, uzimanja, davanja.               

Lozinka JA

Kakav softver je ovaj bozanski program !!!
Lozinka za ulaz u ovaj svet je JA
Ako znas sta je pravo Ja mozes da postanes velemajstor ove beskrajne igre 
Ali, bez tog znanja, ti si deo programa i kao programirano ’ja’, čini se da možeš sve da radiš: stvaraš, razvijaš se, meditiraš, istražuješ bezbrojne dimenzije, pa ipak, nećeš izbeći igru.

Da bi bio slobodan, moraš da uvidiš da je igrač, pojavno ’ja’, sam po sebi objekat opažanja u tebi.
Ti si svedok.

Povlačenje u Bivanje - Yoga Nidra - ONLINE SEANSE

Naštimujte se

Četiri vrste emocionalne toksičnosti

Danas je opšte poznato da su telo i psiha "dve strane istog novčića" u smislu međusobnog uticaja. Psiha utiče na telo pre svega putem emocija a telo utiče na psihu preko bolesti tj. govora simptoma.

Mnogi autori su istraživali i pisali o "psihosomatskoj ljubavnoj vezi" između tela i psihe ali je posebno zanimljivo otkriće Florinde Doner, antropologa, po kojoj se svakodnevni događaji skladište u grudima, stomaku i leđima dok se sadržaji snova skladište u nogama i kukovima.

Drugim rečima naša psiha koristi naše telo kao emocionalno skladište. Zbog toga je jako važno biti svestan važnosti emocionalne detoksifikacije tela i sprovoditi ga na redovnoj bazi.

Po Patriši Kaminski- tvorac linije kalifornijskih cvetnih esencija namenjenih savremenom coveku, postoje četiri bazična stanja emocionalne zatrovanosti tela ili telesne emocionalne toksičnosti. 

To su: 

1. Agresivnost i hronični bes 

2. Depresija

3. Stres i tenzija

4. Anksioznost i strahovi

Kako ćemo utvrditi koja je naša vrsta emocionalne zatrovanosti tela? Jednostavno razmislite koja je vaša tipična emocionalna reakcija kada ste zaista "priterani uza zid". Da li se razbesnite, postanete depresivni, osećate kao da ste pod stresom ili se uplašite?

Prva kategorija uključuje osećanja agresivnosti i nedostatak poverenja. Ova vrsta emocionalne toksičnosti na telu negativno utiče na srce i krvne sudove. U međuljudskim odnosima se izražava kao preterano agresivno, potencijalno nasilno ponašanje. U njegovoj osnovi je gubitak poverenja srca da bude otvoreno prema emocijama i osetljivo u odnosima. Po tradicionalnoj kineskoj medicini ovo stanje je jang, intenzivno, snažno, aktivno, vatreno, ali je stanje emocionalne neravnoteže.

Cvetne esencije koje čiste ovu vrstu emocionalne toksičnosti su brojne ali među najkorisnijim ubrajamo cvetne esencije Gloga, Gorocveta, Lipe, zatim Holly, Oregon Grape, Willow, Zinnia,Borage, Bleeding Heart, Calendula, Golden Ear Drops.

U drugu kategoriju emocionalne toksičnosti spada depresivnost koja je po mnogim karakteristika čista suprotnost agresivnosti. To je po klasičnoj kineskoj medicini stanje jina, pasivno, meko, hladno, vlažno, okrenuto ka unutra. U njemu nema elementa vatre i osoba se povlači iz sveta što za posledicu ima nesposobnost izražavanja sopstvene sebe i sopstvene volje. Za ovu vrstu emocionalne toksičnosti su na fizičkom nivou karakteristična stanja tumora i kancera.

Cvetne esencije koje pomažu u čišćenju ove vrste toksičnosti su esencije Trešnja, Jagoda, Kupusa, Smilja, Plućnjak, kao i esencije St.Johns Wort, Calif. Wild Rose, Mustard, Gentian, Love lies Bleeding, Yerba Santa.

Treća vrsta emocionalne toksičnosti je doživljaj velikog unutrašnjeg pritiska, koji se često zove stres ili napetost. To je po Patriši Kaminski "mlađi brat" agresivnosti i dostiže stanje epidemije u današnje vreme. Po kinseksoj tradicionalnoj medicini ovo je takođe stanje predominantno jang po svojoj orijentaciji. Ovi ljudi teško uspevaju da se odmore, uvek nešto rade, osećaju da su u žurbi, da nemaju dovoljno vremena za sve što žele da urade ili postignu i svoj život predisponiraju da bi stalno za nečim jurili i osećali da neće imati dovoljno vremena da to obave. Potrebno im je da razviju "doživljaj unutrašnjeg prostora i kvalitet prostornosti duše", po rečima Kaminski.

Od cvetnih esencija za ovu vrstu toksičnosti Patriša preporučuje cvetne esencije Dandelion, Impatiens, Cannon Dudleya, Sclerantus, Yarrow, Indian Pink, Star Tulip a od Balkanskih cvetnih esencija od pomoći je Majčina Dušica, Bela Breza, Bagrem, Jorgovan.

Četvrta vrsta emocionalne toksičnosti je gubitak samopouzdanja i ličnog vrednovanja u kontekstu hroničnog straha niskog intenziteta, tj. anksioznosti kao i u situacijama straha. To je "mlađa sestra" stanja depresije, po rečima Kaminski, i po prirodi je takođe jin. U pitanju su osobe koje funkcionišu ispod svojih kapaciteta, Na telesnom nivou ove osobe skupljaju veliku količinu energije i pritiska u oblasti želudca, stomaka tj. čakre solarnog pleksusa koju ne uspevaju da izraze na adekvatan način. Zbog toga teže da lako odustaju, osećaju strah u situacijama kada treba da pokažu i dokažu svoje talente i rezultatet i imaju ograničavajuća mišljenja i očekivanja od samih sebe. Potrebna im je veća količina hrabrosti i snage.

Od cvetnih esencija za ovu vrstu toksičnosti posebno bismo izdvojili esenciju Jagode, Lešnika, Noć i Dan kao i Mimulus, Buttercup, Sunflower, Monkeyfloweri, Penstemon, Mountain Pride, Blackberry.

Kad postane bezizlazno, šta učiniti

Otkako je sveta i veka, ljudi se uče da pronađu sreću u promeni stanja i spoljašnjeg okruženja.

Da li je oduvek bilo baš tako, nije mi poznato, ali je gotovo sigurno , da većina savremenih ljudi, smatra da je potrebno da se nešto desi, da bi bili srećni .

Želje... Male, velike, realne, toksične…i sve bi mogle da se predstave kao strukture u kojima  pojedincu fali nešto, što bi ga učinilo srećnim. Učimo se kako da  motivišemo sebe i ostvarimo svoje ciljeve koji bi zatim trebalo da nam donesu blagostanje i sreću… Pozitivna psihologija je dokazala ne samo da mi nemamo pojma o tome šta nas čini srećnima, već je vrlo često upravo obrnuto. Nama je milion puta ponovljeno, nacrtano , ponekad i prisilom objašnjeno da sreću moramo otkriti, pronaći u nekakvoj promeni …u nečemu što još uvek nismo otkrili, u pravom balansu … u nadogradnji sebe … u promeni…u ostvarenju ..u postignuću ..u …

Ako ne pronađemo sreću u spoljnim promenama situacije, onda pokušavamo da je pronađemo u promeni sebe. Pogledajte sve te silne seminare, tehnike, 7 koraka, 21 navika …svi su usmereni ka tome da vas nauče kako da uspešno menjate okolinu ili sebe… kako da je kontrolišete, i svi vas neizostavno guraju još malo dalje od istine koja je na dohvat ruke .. sve vreme tu pred nosom…

Ja tvrdim upravo suprotno  . Ništa što uradite , pomerite, postignete, promenite… neće vas učiniti srećnima.

Nemojte me pogrešno shvatiti, sva ta pomeranja, želje i promene su odlična igra, zabava koja čini život potpunijim.

Moglo bi se reći da je najštetnija reč u rečniku jednog tragača „ozbiljnost“… zato što će vas upotreba ozbiljnosti još više udaljiti od istine i sreće…

Za razliku od toga, ono što vam može pomoći na tom putu ka sreći, je promena nivoa svesti. Promena, a ne podizanje na viši nivo, ne spuštanje na niži , jer ono o čemu govorim nema više i niže …nema metra koji može to izmeriti…nema naših uobičajenih nalepnica koje nas čuvaju od straha od nepoznatog. Ali nam čuvanje i nije potrebno…

Prva i osnovna stvar je da shvatite ( i ovo isključivo bez rada ) koliki deo  stvarnosti čine naše misli ...da polako počnete da razvijate posmatrača u sebi, deo koji posmatra mislioca,  neko ko posmatra i postaje svestan „Majine iluzije, neko ko prolazi kroz ogledala i dim … i to sve bez napora… lagano i sa uživanjem   … U početku će vam biti neobično kada primetite da ste upravo svojim rođenim mislima pokvarili sebi raspoloženje. A onda će to postati navika i polako ćete se vratiti svojoj unutrašnjoj mudrosti …

Kao kada putujete vozom , lagana pažnja usmerena na krajolik  …I dok vaš posmatrač bude rastao, sve više i sve češće će hvatati misli u pokušaju stvaranja iluzije … Pri tom vam može pomoći, za pocetak, najjednostavniji i najtačniji alat na svetu, rođenjem nam dat unutrašnji sistem stanja …naše emocije..

Kada se osećate loše , to je znak da su misli već dobile formu, bili vi toga svesni ili ne … možda još uvek nisu vidljivi svi njeni oblici, možda je još uvek samo nejasna emotivna masa … ali jedno je sigurno…vaše misli vam ne služe dobro…postaju rđav gospodar…

To ne znači da treba da menjate svoje misli , dovoljno je da samo da postanete svesni toga … i njihov stisak će oslabiti … ili da sačekate malo … jedno je sigurno,  to nije stanje u kome bi trebalo započinjati nešto novo ili za vas značajno.. to je stanje kada se ne treba objašnjavati sa partnerom, ili ispravljati nepravde … to je stanje u kome nam je neko stavio pink naočare i mi se svađamo sa celim svetom zato što je sebe u pink obojio… I to stanje će proći  ..

Ljudi menjaju raspoloženje. Kada smo raspoloženi, staloženi, mirni , onda nije teško doći do svoje unutrašnje mudrosti, do glasa koji jasno zna šta je ispravno za nas, do našeg najboljeg vodiča ka sreći…Tada sve postaje nekako jasno i tada smo u stanju da na kreativan način rešimo komplikovane zahteve koje nam život ponekad nametne. Sve nekako dobije viši smisao i sve postaje jasno…

Kada smo uznemireni (opet sopstvenim mislima kojih često nismo svesni ) , tada sve postane komplikovano, ozbiljno, teško, bezizlazno… Tada nije vreme da tražimo unutrašnji glas mudrosti , jer ga je teško čuti od glasnog ega koji sve zna najbolje    .

Okolina i roditelji su nas naučili skoro svemu što znamo, naučili su nas da brinemo, šta je dobro a šta loše, naučili su nas da se dokazujemo, da se potvrđujemo da se stalno trudimo da budemo bolji … da gradimo sebi poziciju…

Istina je upravo suprotna  … pogledajte malu decu , zar nisu najbolja i najsrećnija stvorenja kada se igraju  ... pre nego ih vaspitamo i naučimo šta im je sve neophodno.

Na kraju bi ponovila sledeće :

Naše emocije ( i sreća)  zavise od naših misli.

Ako to shvatite, ali zaista shvatite,  učinićete za svoju sreću daleko više nego svim ostalim „radnjama“ koje menjaju stvarnost ...