Seksualnost - prikaz kroz cvetne esencije

Seksualnost je putovanje i svako ga tranzitira na svoj način. 

Tako je, na primjer, okolnost "spoticanja" o seks za Chicory "snaga sudbine", dok za Vervain ima ukus neočekivanog susreta. U svojoj unutrašnjoj dinamici, za ovaj cvet, seksualnost je putovanje a erotska iskustva su lozinke putokaza kroz koje se mora nastaviti hodati, bez odgađanja ili zaustavljanja, iako je krajolik koji trenutno posmatra lep. To objašnjava jedinstvenu činjenicu njegovog  načina življenja: duboku, intenzivnu, pokretnu, ali bez dubokih korena osim  trenutnih. 

 
Eksplozivan kao Holly, sav u mentalnom kao Scleranthus; metafizički i ciklički, poput Water Violet, prestupnik poput Vine, seksualnost Vervain je zatvorenik munje. Njegova vrlina, za razliku od Chicory, nije u milovanju već u zagrljaju. Stisak koji grli, ali ne guši niti zadržava. Uvek potaknut da nastavi, sa određenom količinu nestrpljenja koja se gotovo graniči sa teskobom i gura ga prema onome što tek dolazi. Njegova želja za slobodom nije nadahnuta, kao kod Water Violet, da neguje nezavisnost, nego da zadovolji potrebu da nastavi da istražuje.
Napeto i žurno poput Vervaina, Impatiens, sa druge strane, ima za zadatak da nauči da seks nije trka, da se ne radi o postizanju ciljeva, već o životnim procesima. Njegova prepreka leži u tome da ne zna kako ostati i čekati ono što sledi. On preferira da se drugi, nakon užitka, brzo obuče i ode. Vervain je, s druge strane, taj koji odlazi. Međutim, žurba, kod oba, odvodi ih od ukusnog produžetka "nakon ekstaze". Ili, bolje rečeno, ne ostavljaju vremena da sačekaju plodove i žetvu erotskog susreta. Holly, pomaže obojici da ostanu i uživaju ​​u opuštanju, radosti i deljenje postignutog "mi".

U određenom trenutku Vervain i Clematis su antagonisti seksa. Clematis, mora da shvati da seksualnost ne živi u oblaku već u telesnosti postojanja, osećaja ovde i sada. Vervain, traži telesnost "per se", iako mu je teško da razume emocionalne poruke koje budi. On je "mentalno požudan", umesto "iskreno požudan", kao što je Agrimony. 

Mimulus, takođe požudan, smatra da seksualnost uključuje i kompromise. To ga čini izbjegavajućim karakterom intimnosti, pazeći na svaku bliskost koja stvara mogući prostor pripadnosti. On izbegava predavanje, ne želi se osećati pritisnutim i zatvorenim. Razlika je, sa Vervainom, jasna: dok Mimulus izbegava predanost zbog straha da će biti zarobljen u vezi, Vervain ne želi da vidi ograničenje, u svojoj mašti, svoje nemogućnosti vezivanja.
I, nedaleko od Mimula, nalazi se Cerato, koji se opravdava sumnjom kao argumentom da se ne pokrene da bi telo učinilo ono što telo zna kako to učiniti. Dakle, u sva tri, (Cerato, Vervain, Mimulus), postoji delom nedostatak spontanosti, a to je ono što Holly isceljuje. 

Isto vredi i za Agrimony, osobu koja sebi ne dopušta da bude u seksu prirodna i da sve teče glatko, bez nastojanja da zadovolji druge. Ili, s Chikorijem, za koju vođenje ljubavi uključuje mogućnost promene, ispravljanja ili kontrolisanja drugog. Chicory zagrljaj guši. 

A ako seks može postati zavisnost, kod  Agrimony, seksualna zavisnost je uobičajeno ponašanje Centauryja koje čak može dovesti do zlostavljanja kako bi se izbegao sukob. Gentian samo-kažnjava da ne bi ušao u seks, anticipirajući frustraciju. Međutim, kada riskirate, obično prikazujete romantični oblak o seksualnim susretima, ponašanju koje je također prisutno u Water Violet.  Postoji li neko sposobniji od Water Violet, da spusti i podigne oči, na senzualan i insinuiran način, teško za oponašati? Istina je da Vervain pleni, Agrimoni oduševljava, Chicory očarava, ali, Water Violet zanosi.

Upravo, na određenoj emocionalnoj udaljenosti od Gencijana, Water Violet  u seksualnim odnosima, u Borhesovoj izjavi, otkriva da sam "sam i da u zrcalu nema nikoga". Stoga su oni prilika da se otvori iskustvu dopuštanja stvarnom drugom, a ne da spekulira, prodre u njegov osobni prostor, u pravu seksualnu slučajnost. Što je bolje od Holly da to postigne?

 
 Još 2 od 12 Iscjelitelja, Scleranthus i Rock Rose. U seksu, to je lepa preliminarna igra, u širem smislu, koja uključuje reči, geste, milovanja, poglede, deliti čašu vina, slušati pesmu... Međutim, "preliminarna igra" nije ista kao "da ti vraća “zbog straha od prelaska granica. Eto, Scleranthus. Sa svoje strane, Rock Rose, odbija prestati razmišljati, otvoren za kolaps razuma i predati se podrhtavanju strasti. Ponovno, uporno, Holly pomaže osećati, bez straha od posle, bez straha od sutra, bez brige o ličnim prostorima, ili previše bliskosti, ili "nedostatka vazduha", ukratko, od svih onih ponašanja koja nas odvode od iskrenog i pouzdanog zadovoljstva, u kojima je duša prisutna.
Jeste li ikada pomislili da se udaljavanjem od ljubavi udaljavate od duše? I to je, dakle, Holly, koji izdvaja iz naših života sve što nas razdvaja od ljubavi, dobar je lek za pomirenje i ponovno povezivanje sa dušom? 

Jeste li ikada pomislili da seksualnost nije problem koji se mora rešiti, već stvarnost koja se mora živeti?

 

Edukacija - samospoznajno putovanje

 

Samospoznajno putovanje i umetnost isceljivanja - Inicijacijski put dr Bacha kroz Evolutivnu floriterapiju

 

Od 05. 03. kreće sa radom, (zbog bolesti mnogih prijavljenih datum pomeren na 05.03)  druga grupa škole Evolutivne floriterapije, 8 susreta zaključno sa 25. junom. Predavanja će se održavati u Beogradu, na Banovom brdu,  jednom mesečno (subota) u trajanju od 4h, od 11h do 15h.

Šta je floriterapija?

Floriterapija je prirodna metoda lečenja koja koristi esencije biljaka, u ovom slučaju poznate Bahove kapi, kojim uravnotežavamo mentalna i emotivna stanja i podstičemo evoluciju svesti.

Šta je evolutivna floriterapija ?

Idejni tvorci evolutivne floriterapije, koju nazivaju i alhemija 21.veka, osvetljavaju da 38 Bachovih cvetnih remedia nisu samo slučajno odabrane esencije biljaka već deo sistema kojim su predstavljani arhetipski simboli informacionog polja. Objedinjene su u mandalski sistem  i time je omogućen rad sa esencijama u skladu sa evolucionim trenutkom duše osobe i preciznije i lakše delovanje u vašoj praksi. Zajedno čine mapu povezanu sa psiho - duhovnim univerzumom ljudskog bića.

Evolutivna terapija povezuje i izvlači iz hermetičke tradicije, alhemije, gnoze i kabale niz pristupa koje dr Bah koristi u svom sistemu Bahovih kapi. 

Šta ćete naučiti?

- Detaljno ćete upoznati 38 Bahovih cvetova i njihov odnos sa ljudskom psihom

- Upoznaćete sva mentalna i emotivna stanja koja mogu biti prepreka našem unutrašnjem miru, komunikaciji sa okruženjem i našem ličnom razvoju.

- Paralelno sa upoznavanjem starih znanja sačuvanih u simbolima, istraživaćete svoj unutrašnji univerzum, otkrivajući aspekte sebe kojih niste bili svesni i koji će vam pomoći u istinskom i harmoničnom izražavanju u vašem svakodnevnom životu i vašem profesionalnom okruženju.

- Svaki će polaznik i sam proći kroz proces lične transformacije i time dobiti novi uvid u razumevanje prirode, života i ljudi.

 - U skladu sa prođenom edukacijom moći ćete da samostalno koristite Bachove cvetne esencije kao pomoć sebi i drugima na putu evolucije i zdravlja

 

U okviru edukacije svaki polaznik dobija

potrebnu štampanu literaturu,

mandalu evolutivne floriterapije

i lično korišćenje esencija (7 indivudualnih kombinacija)

9 susreta od po 4 sata

 

 Da li vas interesuje:

      - koje 3 Bahove esencije predstavljaju 3 sile stvaranja: Otac- Sin- Sveti Duh, Anima - Animus - Self, Pozitivna - Negativna - Neutralna, Shiva- Shakti - Prakrirti..

     - koje 4 esencije predstavljaju Jungove 4 psihiče funkcije, 4 Hipokratova temperamenta, 4 klasična alhemijska elementa...

   - 7 Bahovih Pomoćnika i korespondirajućih 7 "smrtnih" grehova, 7 Arhanđela..

  - 12 Bahovih Iscelitelja povezanih sa korespodentnih 12 grčkih Bogova, 12 apostola, 12 vitezova kralja Artura, 12 zadataka Herkula...

 

Za evolutivnu floriterapiju: Važno je da znate ko ste, a ne šta vam je.

Kao što Bah kaže:" Prva dužnost terapeuta je da pomogne svom pacijentu da spozna sebe". Ova premisa je fundamentalna u ovoj obuci i za to se predlaže putovanje u sebe, nadgledano i uokvireno u osnovama terapije cvetnim esencijama.

Ova škola  podstiče samospoznaju kako bi mogli pokazati svoju kreativnost i ostvariti svoje pune potencijale.

Ne radi se, dakle, o učenju samo "zanata", već o pronalaženju zvanja u sebi i njegovom izražavanju u životu.

U Beogradu, 29.01. od 11h do 15h

mogućnost plaćanja u 9 rata

 

Kontakt za prijavu i više informacija

Sonja Plavšić

063 341 767

Dođe mi...

 

Dođe mi da ti napišem reči ljubavne, toliko ljubavne da bi njima mogla opisati moje najdublje osećaje Tebi, ali šta vredi, time potvrđujem jedino Ljubav u sebi.Ti je osetiti jedino možeš ako ljubav i sama jesi i ako tu ljubav nesebično deliš.

Dođe mi da ti pišem o sreći koja je svuda oko nas, o radosti koja nas ispunjava, no opisi će moju radost i sreću razbuktati još više, al u meni...

Tvoja traži Tebe da je primetiš u sebi, osetiš u svemu i raspeš po svima.

 

Dođe mi da ti pišem o snazi, o Sili al reči moje su opis moje snage i Sile koja me pokreće u svakom mom delovanju i čini moj život ispunjenim.

Tvoja snaga nije u mojim rečima već u onome što Tebe tera da širiš krila i da dahom vetar koji te u let nosi, praviš.

 

Dođe mi da ti pišem o Miru, plišanom, treperavom i tihom što u dubinama našim živi, al to bi samo pojačalo njihanje moje kolevke. Do tvog mira ćeš prolazeći kroz strah doći, kad zaron u sopstvene dubine napraviš dok zrakom Sebe put svetliš

 

Dođe mi da ti pišem o slobodi koja je u svakom našem pokretu, svakom doživljaju, toliko osnažena osećajem da mogu sve i da to život moj je, ali to neće osloboditi Tebe tvoje svezanosti za ono što te okovalo. Od njih se sama moraš osloboditi. 

 

Dođe mi da ti napišem koju reč utehe, no uteha tvoja, moja bila bi. Utešila bih jedino sebe da sam sve učinila iako učinjeno nije. Ti si ta koja jedina činjenje činiš tebi stvarnim.

 

Dođe mi... i prođe

 

U stvari, već ispisano je sve.

Dato Tebi na dar. Tebi od Tebe.

Ovako neispisano, značenje ima samo za onoga koji iz sebe sebi pročita taj najlepši dar. Koji zna da davanje jeste primanje nikom drugom do sebi koji sve to jedini i vidi i oseća.

Jer snaga, uteha, sreća, mir, ljubav, sloboda, kao i sve ostalo, jedino su vidljivi onom koji ih ispiše sam sebi živeći svako slovo svojim delovanjem i dajući Sebi da ih i živi i oseća.

Otvaranje za Zivot

Ništa nije veća besmislica i veći akt zaraćenosti sa samim sobom od bekstva od iskustva koje deluje kao da je odvojeno od vas. Jedini smer delovanja jeste da uđete u doživljaj.

U smislu pulsacije svesti, sledeća procedura se pokazala kao veoma korisna. Kada se dešava nešto od čega uzmičete – bilo da to stvara blagu smetnju ili jak strah, ili bilo šta između ovih krajnosti – ostanite iznutra opušteni. Posmatrajte automatski refleks reakcije u svom kretanju duše kako automatski postaje napet. 

Ako ostanete otvoreni i opušteni za ovo iskustvo, bez obzira kako bolno ili zastrašujuće delovalo, vi mu dopuštate da vam se desi. Time potvrđujete da je vaše i idete da pronađete njegov koren u sebi. U svom umu objavljujete svoju nameru da istražite i shvatite uzrok. Takođe, svojim emocionalnim bićem ispunjavate ovu posvećenost tako što dopuštate zdrav ritam impulsa psihe da nastavi sa svojim prirodnim procesom.

Tako ostajete u stanju otvorenosti koje vam omogućava da shvatite i odgovorite na adekvatniji način nego kada ste u stanju rata ili odbrane. Ovaj novi stav zahteva mnogo više poverenja u život, univerzum, druge i vaše najdublje biće. Kada ostanete opušteni i bez odbrane u svojoj supstanci duše, kada dopustite fleksibilne pokrete prirodne pulsacije da se nastave, deluje vam kao da ste izloženi opasnosti. Ali nije li čista iluzija smatrati da je ovaj neprirodni, odstupajući način samoodbrane pouzdanija zaštita od načina koji sam predložio? O ovome može da se nadugačko raspravlja, ali najbolji pravac je da rizikujete i otkrijete. Sigurno ćete otkriti istinu ovih reči. Videćete kako se ono što je u početku delovalo kao strašna pretnja ili nepodnošljiv bol, koje treba izbeći po svaku cenu, uskoro pretvara u duboku osvešćenost, bezbednost, blagostanje. Osetićete da vaš kompletni unutrašnji i spoljašnji organizam treperavo živi i raste. 

Kada ograničavajući, napet, tesan pokret automatski zakoči tamo gde bi trebalo da ostane živo pulsirajući, njegovo značenje može da se prevede u reči. One su: “Ne želim ovo iskustvo”. Tu je pretpostavka da ovo iskustvo nema nikakvog uzroka u vama. Pretpostavlja da su vam drugi, okolnosti, prilike stvorile ovo iskustvo. 

Prema tome, kad god opazite pokret kojim se struje vaše duše povlače, znate da na tom nivou vi ignorišete povezanost između spoljašnje i unutrašnje realnosti. Takođe u tom trenutku znate da živite u iluziji – a svaka iluzija hrani bol. Bolno iskustvo koje želite da izbegnete prekidanjem svog prirodnog duhovnog pulsa počiva upravo na takvoj iluziji. Kada odbijate ono što je vaše – dobro ili loše – vaše duhovno ustrojstvo odbija da preuzme ličnu odgovornost za nemilo iskustvo, a vaše emocije ometaju prirodni ritam pulsacije čitavog vašeg organizma. To je ravno namernom zaustavljanju disanja i pulsa putem nekih veštačkih, neprirodnih načina.

Biti sam

 

Usamljenost je siromaštvo sopstva. Samoća je bogatstvo sopstva.

Ima puno duhovnih puteva koji vode istom cilju. I ponekad se izgubimo u lavirintu tih puteva, naročito kada uzimamo ideje iz različitih učenja i kada kombinujemo ne znajući šta radimo. Svako pravo duhovno učenje uvek naglašava da odgovor zavisi od onoga ko i kada pita, ne samo od pitanja koje postavi. I da ono što je istina na jednom nivou, predstavlja laž na drugom nivou. Šta to, zapravo, znači? To znači da i najmoćnije ideje mogu imati nikakav ili pogrešan uticaj ako se ne primenjuju na nivou za koji su date, ako ne postoji svesnost o značenju i nivou na koji se odnose.

Hajde da objasnim to na konkretnom primeru. Uzmimo osećaj usamljenosti koji je, verujem, preovlađujući za sve nas. Naš doživljaj sveta, sva uverenja, stavovi, koncepti, ideje o životu došle su iz tog osećaja odvojenosti, otcepljenosti, iz shvatanja jasnih granica između onoga što smo mi, i što su svi drugi, sve drugo. Cela drama naših života bazirana je na toj percepciji JA vs. OSTALI. A glavni zapleti naših drama zavise od momenta i načina na koji je ta otcepljenost i odvojenost potvrđena i utisnuta, od zidova koje smo tada, štiteći se od povređivanja, sagradili. Tu je izvor nerazumevanja, tu je osećaj uskraćenosti, tu je stalno nastojanje da dobijemo i zaslužimo ljubav i prihvatanje, kao i težnja da dokažemo drugima da su pogrešili što su nas odbacili. Sve to nastaje jako rano, nekima još kao trauma pri rođenju, pa je često nedostupno našoj svesti, ni ne znamo da je to glavni motiv i pokretačka sila koja stoji iza našeg delovanja. Tu negde, čovek je shvatio da je SAM i da nema nikoga ko će ga voleti, podržati, nikoga ko će njegove potrebe zadovoljiti. Shvatio je da sve mora sam. I da će biti teško, ali da će ojačati, osnažiti i da će izdržati i dokazati drugima da vredi i može. Svi imamo taj zaključak o životu, razlikujemo se samo po načinu na koji smo se ozidali, po tvrđavama koje smo oko sebe sagradili. Zidovi su bili potrebni da bismo dobili osećaj sigurnosti, da bismo zaštitili sebe od straha, od povređivanja.

Ono što je bitno u ovom delu, i to predstavlja rad sa prvom idejom, a to je da, nismo, zapravo nikad ni bili sami. Potrebno je da se vratimo na te momente u kojima smo podizali zidove i da unesemo prisustvo, da se povežemo sa tim detetom koje je zaključilo da ga svet ne želi i ne podržava, da ga odbacuje. Niko od nas nikada i nije bio sam, to je iluzija, bez obzira kakve smo traume i odbacivanja preživeli. Sami ne možemo opstati – svaki aspekt našeg postojanja je podržan inače ne bismo ni mogli biti, ne bismo postojali. Usamljenost koju osećamo je iluzija drame koju živimo. Uvek je bio neko i nešto što nam je omogućilo da živimo, da nastavimo, ali mi to često, delujući iz osećaja uskraćenosti i odbačenosti, zanemarujemo i fokusiramo se samo na ono što nam nije dato. Povezivanjem sa tim delom nas, bivanjem prisutnim u tim momentima, menjamo utiske, menjamo zaključke i percepciju. Na neki način, menjamo prošlost. Ideja da nismo sami, u tom kontekstu, na tom nivou, tako upotrebljena, izuzetno može biti lekovita.

Suprotno toj ideji imamo ideju da ništa osim nas ne postoji, da ne samo da smo sami, već jedini. I to je moćna ideja, moćna meditacija koja unosi istinske promene u percepciji i doživljaju stvarnosti. Kao u snu, gde se svi likovi koji se pojavljuju tumače samo kao projektovani delovi i aspekti nas samih, tako se i drugi u životu na taj način posmatraju. Postoji jedno biće i beskraj manifestacija. Ova ideja je izuzetno moćna i zahteva dublje promišljanje i jaču utemeljenost u duhovnom, ali ko ima to videće da, iako naizgled protivrečna prethodnoj, u svojoj suštini nije drugačija. Ta ideja se zasniva na znanju o povezanosti, upravo o istoj toj podržanosti svega što jesmo, što jeste. U tom smislu, ceo naš rad je rad koji moramo sami proći, i uvek radimo samo na sebi, sa sobom. Niko umesto nas ne može postati svestan, niti mi to možemo za druge.

I, onda, šta je istina, da li smo sami ili nismo sami? I ko je sam? I ko se od koga otcepio, ko je koga odbacio? Odakle smo odbačeni, gde treba da budemo prihvaćeni? Ko treba da nas prihvati? Zar nas nije osećaj da moramo sami izgradio, zar nije iz toga nastala naša snaga, sposobnost da se borimo, da istrajemo, zar nije sve što jesmo postignuto upravo zahvaljujući tome? I, na kraju, ako smo sve vreme bili podržani životom, zašto to nikad nismo osetili, zašto to ne znamo? Zašto smo beskrajno usamljeni?

Mogla bih nanizati još milion pitanja jer i moj um ih ima bezbroj, kao i vaš. Istina ne može biti data idejama, tehnikama, konceptima. Ideje, koncepti, tehnike su put ka istini koja se mora znati i to znati sobom, iskusiti, koja ne može biti preneta /znanje koje moramo sami steći!/ Ono što treba da se zapitamo je šta nam rad sa određenom idejom i tehnikom donosi, gde nas vodi.

Da, nikad nismo bili sami, nikad nismo bili odbačeni. Da, sami smo, jedini, ne postoji ništa izvan nas. I jedno i drugo je tačno. Zavisi na kom nivou, zavisi za koga.

EDUKACIJA - samospoznajno putovanje kroz Bachove kapi

 

Samospoznajno putovanje i umetnost isceljivanja - Inicijacijski put dr Bacha kroz Evolutivnu floriterapiju

 Datum pomeren na 05.03.

Od 05.03.  kreće sa radom, druga grupa škole Evolutivne floriterapije u trajanju od 6 meseci ( 8 susreta ) zaključno sa junom. Predavanja će se održavati u Beogradu jednom mesečno (subota) u trajanju od 4h, od 11h do 15h.

Šta je floriterapija?

Floriterapija je prirodna metoda lečenja koja koristi esencije biljaka, u ovom slučaju poznate Bahove kapi, kojim uravnotežavamo mentalna i emotivna stanja i podstičemo evoluciju svesti.

Šta je evolutivna floriterapija ?

Idejni tvorci evolutivne floriterapije, koju nazivaju i alhemija 21.veka, osvetljavaju da 38 Bachovih cvetnih remedia nisu samo slučajno odabrane esencije biljaka već deo sistema kojim su predstavljani arhetipski simboli informacionog polja. Objedinjene su u mandalski sistem  i time je omogućen rad sa esencijama u skladu sa evolucionim trenutkom duše osobe i preciznije i lakše delovanje u vašoj praksi. Zajedno čine mapu povezanu sa psiho - duhovnim univerzumom ljudskog bića.

Evolutivna terapija povezuje i izvlači iz hermetičke tradicije, alhemije, gnoze i kabale niz pristupa koje dr Bah koristi u svom sistemu Bahovih kapi. 

Šta ćete naučiti?

- Detaljno ćete upoznati 38 Bahovih cvetova i njihov odnos sa ljudskom psihom

- Upoznaćete sva mentalna i emotivna stanja koja mogu biti prepreka našem unutrašnjem miru, komunikaciji sa okruženjem i našem ličnom razvoju.

- Paralelno sa upoznavanjem starih znanja sačuvanih u simbolima, istraživaćete svoj unutrašnji univerzum, otkrivajući aspekte sebe kojih niste bili svesni i koji će vam pomoći u istinskom i harmoničnom izražavanju u vašem svakodnevnom životu i vašem profesionalnom okruženju.

- Svaki će polaznik i sam proći kroz proces lične transformacije i time dobiti novi uvid u razumevanje prirode, života i ljudi.

 - U skladu sa prođenom edukacijom moći ćete da samostalno koristite Bachove cvetne esencije kao pomoć sebi i drugima na putu evolucije i zdravlja

 

U okviru edukacije svaki polaznik dobija

potrebnu štampanu literaturu,

mandalu evolutivne floriterapije

i lično korišćenje esencija (5 indivudualnih kombinacija)

8 susreta od po 4 sata

 

 Da li vas interesuje:

      - koje 3 Bahove esencije predstavljaju 3 sile stvaranja: Otac- Sin- Sveti Duh, Anima - Animus - Self, Pozitivna - Negativna - Neutralna, Shiva- Shakti - Prakrirti..

     - koje 4 esencije predstavljaju Jungove 4 psihiče funkcije, 4 Hipokratova temperamenta, 4 klasična alhemijska elementa...

   - 7 Bahovih Pomoćnika i korespondirajućih 7 "smrtnih" grehova, 7 Arhanđela..

  - 12 Bahovih Iscelitelja povezanih sa korespodentnih 12 grčkih Bogova, 12 apostola, 12 vitezova kralja Artura, 12 zadataka Herkula...

 

Za evolutivnu floriterapiju:

Važno je da znate ko ste, a ne šta vam je.

Kao što Bah kaže:" Prva dužnost terapeuta je da pomogne svom pacijentu da spozna sebe". Ova premisa je fundamentalna u ovoj obuci i za to se predlaže putovanje u sebe, nadgledano i uokvireno u osnovama terapije cvetnim esencijama.

Ova škola  podstiče samospoznaju kako bi mogli pokazati svoju kreativnost i ostvariti svoje pune potencijale.

Ne radi se, dakle, o učenju samo "zanata", već o pronalaženju zvanja u sebi i njegovom izražavanju u životu.

U Beogradu, 29.01. od 11h do 15h

mogućnost plaćanja u 8 rata

 

Kontakt za prijavu i više informacija

Sonja Plavšić

063 341 767

 

Seksualna energija i yoga

 

 

Preuzeto iz Seksualna energija i yoga, Elisabeth Haich

Šta je seksualnost?

 
U Bogu se dva pola nalaze u savršenom jedinstvu i apsolutnom skladu, jedan unutar drugog. U tom stanju ne postoji nikakava napetost, ali nema ni stvaranja. Stvaranje počinje sa negativnim polom koji je izbačen iz ovog jedinstva, pa se sledstveno tome, dva pola privlače i postaju suprotni jedan drugom kao snaga i otpor. Ipak, oni nikada nisu mnogo odvojeni jedan od drugog, a njihovo jedinstvo nikada ne prestaje da postoji; tokom čitave večnosti pripadaju jedan drugom; nikada ne mogu biti potpuno razdvojeni; među njima jedinstvo postoji kao magijska napetost beskonačne moći koja dva pola bez prestanka privlači jedno drugom da bi se između njih obnovilo prvobitno stanje mirovanja.
Iz te napetosti rođena je čitava kreacija. Bez nje nije moguće nikakvo stvaranje, nikakav život, jer ta napetost je sam život. To znači da svako živo biće u sebi sadrži dva pola, kao svoju vitalnu suštinu, jer drugačije ne bi moglo da živi. Kod čoveka se sedište pozitivnog pola nalazi u lobanji, a negativnog u bazičnom delu kičme, pa napetost između njih stvara život.

Život mora da se umnoži u novom biću. Da bi novo biće moglo početi da živi dva suprotna pola moraju između sebe da stvore vitalnu napetost iz koje nastaje nov život. Iako svako živo biće nosi vitalnu napetost između dva pola u svojoj kičmenoj moždini, kroz svoje telo ispoljava samo jedan pol kome je potrebno spajanje sa suprotnim polom da bi prenelo život u novo živo biće. Kao ljudsko biće, u svojoj fizičkoj svesti, čovek ne nagoveštava to da u svom duhu, u svojoj pravoj suštini, ima ta dva pola. On se poistovećuje sa telom, koje pod okriljem sadašnjeg poretka u prirodi, ispoljava samo jedan pol i traži upotpunjenje spolja, od druge osobe koja ispoljava suprotni pol. Nemoguće je savršeno sjedinjavanje dva pola u jednom telu, jer materija izoluje, odvaja i stvara otpor. Štaviše, dva pola teže sjedinjavanju kroz telo, jer traže put postizanja mira jedno u drugom, kao i imitiranje prvobitnog stanja. Dva pola se ispoljavaju u telu kao različiti preko genitalnih organa koji omogućavaju fizičko jedinstvo putem seksualnog odnosa. U prvobitnom stanju Boga, postojanja, života, postojalo je spokojstvo dva pola, jedno unutar drugog. Susret dva pola stvara novu napetost, nov život, novo biće. S druge strane, to u sebi nosi božansku napetost života, ali se ponovo ispoljava jedan pol u telu – jedan pol – kroz koji je zemaljski život prenošen ponovnim sjedinjavanjem polova. To je seksualnost.

Energija koja se ispoljava kroz seksualnost, i koja je veza između duha i materije, pa tako poseduje važnu sposobnost da pomogne duhu u telu, koja oplođuje materiju novim životom, nazvana je “seksualnom energijom”.
Premda je čovek svojom svešću napustio prvobitno stanje raja gde su oba pola odgovarala jedan drugom, on nesvesno oseća da to prvobitno stanje postoji kao mogućnost i izvan njegovog znanja ispoljene polovine, pa on teži da obnovi celinu koju nosi u svom duhu, u svom životu, što je bio i što će biti.
On ne razume da može postići to prvobitno stanje svesnosti o celini svog bića u fizičkom, zemaljskom životu. Još manje razume da jedino sredstvo koje mu je od pomoći jeste njegova sopstvena seksualna energija. Stoga je seksualna energija za njega tajna koja nema ništa sa stvaranjem novog života. Isto kao što je seksualna energija pomogla čoveku da izađe iz svog duhovnog stanja u telo, tako mu može pomoći pri vraćanju potpune svesnosti na putu u celinu božanskog prvobitnog stanja.
Istovremeno, ova tajna znači da svojstva seksualne energije – ako ne proširi ovu životno davajuću i stvaralačku snagu već je zadrži u svom telu – mogu, ili da ispune njegovo telo životom, povećaju njegovu unutrašnju vitalnost, održe ga mladim i obnove, ili, povećanjem njegove vitalnosti mogu da se probude, stimulišu i aktviraju živčani i moždani centri koji će se tako izdići iz svog, do tada, latentnog stanja. Ti živčani spletovi i moždani centri tela služe za ispoljavanje i podupiranje intelektualnih centara koje čovek nosi u svom duhovnom biću, a koji se u filozofiji yoge zovu čakre. Ako ova životno dajuća seksualna energija nije potrošena već sačuvana, kroz njeno delovanje tim čakrama je omogućeno ispoljavanje; tada čovek uspeva da ovlada nad snagom prirode u svom sopstvenom biću, a kroz svesno razvijenu hipnotičku moć sugestije i u svakom drugom živom biću. On dostiže celinu božanske svesnosti, postaje celina, prosvetljen, čovek magije, beli mag.

Namera ove knjige je da približi tajnu kako ljudsko biće može da postigne ovaj nivo univerzalne svesti pomoću kontrole seksualne energije, i kako da ovlada nad silama prirode. Ipak ova knjiga nije za svakog! Na zemlji postoje dve vrste ljudi. Živi su već “ljudska bića” i mrtvi koji su jednostavno “muškarci” i “žene”.
I živi i mrtvi imaju telo – oni žive u telu. Ljudsko telo u sadašnjem prirodnom poretku ispoljava samo jednu polovinu celine, samo jedan pol, pa tako, živi kao i mrtvi u svom telu nose samo jednu polovinu celine, jedan pol. Iako živi takođe imaju telo i možda vode zdraviji seksualni život zasnovan na ljubavi, oni su ipak svesni da seksualnost i svi problemi koje ona sa sobom nosi, nastaju u telu, i pripadaju samo telu, a ne svom pravom biću, duhu, svojoj suštini. Duh – pravi Ego, takođe nazvan Suština – nema pol. Iz toga sledi da ljudsko biće koje postigne svesnost u svom duhu, u svom istinskom postojanju, onaj koji je probuđen, u svemu traži celinu, apsolut; ne traži više prolazno, telesno, već večno i božansko. Njegovi problemi ne proizilaze iz seksualnosti nego iz suprotnosti između zemaljskog i božanskog tj. fizičkog i duhovnog. On ima za cilj da postane svestan u duhu, i da u potpunosti ovlada nad telom i svim silama koje deluju unutar njegovog istinskog bića.
Po nivou svoje svesti ti ljudi su iznad seksualnosti, iznad seksa i već su “ljudska bića”, čak i ako, možda, na fizičkom nivou vode seksualni život. Njihov cilj je da postignu Suštinu, veliki Ego koji ne ispoljava pol, jer je svesno sjedinio dva pola u sebi i sada je celina. Ovo veoma živopisno označava najviša karta u Tarotu.
“Mrtvi” još uvek nisu svesni u duhu, vode čisto fizički život, a sami ne žive (samo je njihovo telo živo). Oni su još uvek bića koja su polno razdvojena i razmišljaju u tim terminima. Još uvek su marionete, patuljci koji plešu na dlanu velikog Ega i igraju svoju ulogu. Oni su još uvek jedna polovina celine; pre svega oni su “muškarci” i “žene”. Za njih postoji jedan pol i ništa više. Čak i instinkt samoodržanja postoji samo kao sluga čulnosti i seksa. Oni jedu, piju i zadovoljavaju svoje čulo ukusa da bi bili zdravi i da bi iz svojih tela mogli iscediti i poslednje zrnce seksualnosti. Kada zarađuju novac, stvaraju karijeru, ostvaruju poznanstva, sve što god kažu, napišu i učine ima samo jednu motivacionu snagu: seks. Njihova uzvišena ambicija i ponos je vrhunac seksualne moći i uspeh u ljubavi. Pošto nisu dostigli duhovnu svest, suvišno iscrpljivanje tela ispunjava ih beskonačnom prazninom. Njihova tela propadaju i oni su bačeni u sve dublju tamu i duševnu malaksalost. Kada se rode njihov duh umire u telu, a njihova svest živi životom i umire sa smrću tela. Hrist ih je nazvao “mrtvima koji sahranjuju svoje mrtve”, a Pavle o njima kaže – “prirodan čovek koji ne prima ni stvar od Duha Božijeg: jer je glupost u njemu”. Ova knjiga nije pisana za takve ljude, jer je ne bi razumeli i nazvali bi je glupošću.
S druge strane postoje “ljudi” koji su uvideli da oni koji vremenom postaju slabi i stari nisu jedini stanovnici na Zemlji, i da je u svim vremenima bilo ljudi koji su doživeli duboku starost ne postajući zbog toga senilni i duševno iscrpljeni nego su svakim danom bili bogatiji umom, mudriji, s više znanja, moćniji i potentniji, a neki su poput Goethea, sačuvali i lepotu svog tela. Postoje ljudi koji su već shvatili da na zemlji postoje dve vrste ljudskih bića; živi i mrtvi, probuđeni i uspavani, svesni i nesvesni, oni koji su postali nejasno svesni pozadine te različitosti i koji žele slediti te primere. Za njih je napisana ova knjiga. Za one koji razumeju i koji žele razumeti zbog čega je Pavle rekao: “Zašto se bojiš smrti, ti ludo; nećemo svi usnuti nego ćemo svi biti promenjeni”! To znači da ne gubimo svi svoju svest u trenutku smrti. Ova knjiga je napisana za sve one koji traže put iz ograničenja tela u slobodu duha.
Želimo drugima da prenesemo iskristalizovane i jasne rezultate antičke filozofije, yoge, posmatranja i iskustvo koje smo sakupili tokom nekoliko desetina godina. To iskustvo nije dobijeno iz knjiga niti je prouzrokovano ingenioznim naučnim tezama koje se menjaju svakih deset godina, već je otkriveno, isprobano i doživljeno kroz naš vlastiti životni put. Ovde je važno istaći jednu stvar. Kao što nema dvoje istih ljudi, tako nema ni dva ista puta. Ljudske sudbine se u mnogome razlikuju, a slično je i sa putevima koje sledimo do konačnog cilja. Veoma je retko da dvoje ljudi, različitog pola budu komplementarni jedno drugom u savršenoj harmoniji i da oboje dostignu istinski zadovoljavajuće jedinstvo. A još ređe je da dvoje ljudi koji su zadobili takvo predivno zajedništvo uspeju i da ga održe kroz ceo život, sve dok ih smrt ne razdvoji. A ako dvoje ljudi deli taj Božiji poklon u životu, proveden u unutrašnjem skladu, treba da uživaju u ovom retkom jedinstvu i da budu zahvalni. Ako ova knjiga dospe u njihove ruke mogu da budu mirni znajući da se to ne odnosi na njih. Ipak bi trebali da se sete kako ima mnogo njima bliskih koji su jednom pronašli sličnu pripadnost, ali su je sticajem okolnosti izgubili i ostali sami. Postoje mnogi koji nikada u životu nisu pronašli takvu vezu i koji od početka do kraja moraju da žive sami. Bog njima kao da želi da ukaže kako se rešenje njihovog problema mora pronaći na neki drugi način, a ne u ličnim odnosima. Za one koji osećaju duboki unutrašnji poriv za traženjem Boga ova knjiga može da bude pomoć i vodič.
Nije nam namera da odgovaramo tragaoca od puta yoge i da ga usmeravamo prema zemaljskom životu i zemaljskoj ljubavi.
Zaista, istina je nešto sasvim suprotno. Mi želimo u svakom da podstaknemo zdrav ljudski odnos, jer ovaj put može da se započne jedino u zdravlju. Yoga je najzdraviji i najkraći put preko koga čovek napreduje prema svom odredištu – Bogu.
Put koji počinje posle prvog buđenja iz dubina nejasne i neukroćene svesti, pa napreduje prema savršenoj samospoznaji, božanskoj samosvesti, istinskom jedinstvu s Bogom, nazivamo yogom.
Snaga koja upravlja je seksualna energija; ona pomaže čoveku da sledi ovaj put, napreduje dalje i više, čak ga i tera, a ispoljava se na najnižem nivou u telu gde predstavlja sponu između uma i materije. Yoga i seksualna energija ne mogu da budu odvojene jedna od druge. Ako sledimo put yoge to ne znači da moramo prigrliti život uzdržanosti. Na početku moramo da naučimo kako da živimo zdravije, u s kladu s prirodom, a ne protiv nje. To se odnosi na zdravu ishranu kao i na zdrav erotski život. Yoga nas poučava kako da postanemo zdravi, prvo u umu i duhu, a samim tim i u telu i kako da živimo zdravije. Kako neko može da se odrekne seksualnog života, kada nikada nije saznao šta znači zdrav seksualni život? Poslednji stupanj na kome čovek prevazilazi svoje telo i stupa na put duhovnosti, postići će svako, jer taj razvoj je u nama nasledan, baš kao što biljka ili cvet sadrže procese koji prvo nastaju u korenu, zatim u lišću, stvarajući cveće da bi dostigli svoj vrhunac donošenjem ploda, a taj cilj je postojao pritajen u semenu. Isto tako čovek u sebi nosi sposobnost postizanja najvišeg cilja – Boga – i ostvarenja Bog-čovek. Ovaj put prirodnog razvoja nužno zahteva dug vremenski period, možda čak i hiljade godina. On je težak i bremenit, i potrebno je mnogo inkarnacija. Ali u sebi čovek nosi latentnu sposobnost, skrivenu u njegovoj seksualnoj energiji, preko koje može da ostvari taj razvoj u mnogo kraćem vremenu. Kao što mogu da se koriste veštačka sredstva koja ubrzavaju cvetanje cveta, tako čovek putem raznih metoda u yogi koje ubrzavaju unutrašnji razvoj, može da postigne prevremenu zrelost na unutrašnjem putu ka svesnosti. Ni jedan od stupnjeva razvoja ne može da bude propušten, ali vreme može da se skrati. Kao što je cvetu potrebna dodatna toplina za njegov razvoj tako je i čoveku potrebna dodatna toplina i vitalnost koja je rasplamsana tajanstvenom vatrom. A gorivo, tajna vatra Ružokrstaša je seksualna energija. Između prirodnog razvoja i razvoja koji je ubrazan seksualnom energijom postoji velika razlika. Ona se ne sastoji samo u tome da se Univerzalna svest postiže mnogo brže, već i u tome što čovek tokom vremena uči o toj mogućnosti i primenjuje je u praksi, i ne samo da je sposoban da napreduje u seksualnom razvoju mnogo brže, već može i da zadrži vitalizujuću snagu koja je prisutna u seksualnoj energiji, preobrazi je u božansku kreativnu snagu i podvrgne je svojim ciljevima. Odatle je i ime ovog sistema: yoga ili “jaram”. Takođe te snage daruju čoveku magijske sposobnosti, kao što su vidovitost, regeneracija sopstvenog tela, čudesna izlečenja, isterivanje demona, vaskrsnuće mrtvih, levitacija, telepatija, proricanje itd., koje su često opisivane kroz živote velikih svetaca i yogija – poznate u terminologiji yoge kao siddhasi.

Ovaj uzvišeni cilj u jednom životu postižu samo oni koji sa sobom donose snagu iz prethode egzistencije koja je potrebna za izdržavanje krajnjeg i najtežeg dela na putu i da se pri tome ne slome pod naporima. Moramo da zapamtimo kako uz svu elastičnost i svu snagu tolerancije velikih različitosti, postoji ograničenje u izdržljivosti živčanog sistema. Ne smemo da zaboravimo da je razlika između gorile i primitivnog čoveka manja od različitosti između primitivnog čoveka i Bogolikog čoveka. Kao što od gorile ne možemo očekivati da će se u okviru jednog života razviti u čoveka, jer mu telesni sistem ne dozvoljava da premosti jaz, tako se i za niži stepen primitivnog ili prosečnog čoveka, koji je upravo “probuđen” ne može očekivati da tokom jednog života postane potpuno svestan i produhovljen Bog-čovek. Elastičnost njegovih živaca neće odgovarati svrsi.
Kada bi neko mogao reći gorili da može razviti svoje nedovoljno razvijene moždane centre stalnom vežbom, ako bi stalno vežbao i pokušao da nauči slova, likove i drugo, onda bi dostigao ljudski status mnogo brže, iako ne u sadašnjem životu. Gorila ne može da razvije i promeni izgled svoje glave i mozga do one veličine koja bi ga učinila čovekom, ali može da iskoristi maksimalne mogućnosti svog stanja kao gorile i tako će u nov život poneti razvijenije telo i spremniji živčani sistem. Ako nastavi sa svesnim vežbanjem razviće se do granica svojih mogućnosti. Tako bi kroz dva ili tri života mogao postati čovek, iako primitivan, ali mnogo brže nego kada bi sledio put prirodnog razvoja tokom nekoliko hiljada godina. Ni gorila niti primitivan čovek ne razumeju ovaj svesni razvoj, pa se razvijaju u skladu sa zakonima Prirode.

Onaj ko je prerastao ograničenu svest prosečnog čoveka, ko je dovoljno probuđen i ne nalazi se na nižem stepenu razvoja, ko u sebi oseća veće mogućnosti, taj je spreman za upućivanje. S njim je moguće razmatrati kako i na koji način može brže da se razvije do višeg stepena, umesto što čeka da se na prirodan način izdržljivost njegovih živaca automatski poveća kroz svakodnevnu životnu borbu. Na taj način će postepeno biti spreman za viša stanja svesti bez štete po svoje zdravlje. Ova knjiga je namenjena ljudima koji razumeju da se njihov razvoj može ubrzati svesnim vežbanjem uma i tela, i koji su zbog svoje rastuće unutrašnje želje primorani da se suoče sa problemima vežbanja i svog svesnog razvoja. Nikada ne smemo da zaboravimo da, kolika god velika bila naša odluka za napretkom, mi možemo da napredujemo samo onoliko koliko nam to dozvoljava potencijal našeg tela i naš živčani sistem. Ne smemo očekivati da ćemo stupanj Bogo-čoveka dostići za kratko vreme. Moramo da budemo zadovoljni ako ostvarimo najvišu mogućnost koju smo nasledili u svom telu i biću u ovom životu. Stoga, vredi da vežbamo, jer se ni za jedno ljudsko ograničenje ne može unapred reći koja je njegova “najviša mogućnost”. Mi ne znamo šta čovek može da podnese i izdrži. U ratovima i prirodnim katastrofama ispoljavaju se neočekivane sposobnosti i nezamisliva izdržljivost. Ta ispoljavanja zavise od nepoznatih moći prisutnih duhovnih sila. Iz toga sledi da ne smemo formirati nikakvu predstavu o ograničenjima naših mogućnosti – na putu yoge ili bilo gde drugde – ili nivoa koji možemo, ili ne možemo dostići, jer po prirodi stvari mi to ne znamo unapred. Ne treba da brinemo o prečkama na Jakovljevim lestvama koje treba da ostvarimo u ovom životu. To ostavimo Bogu. Trebali bi da vežbamo sa apsolutnim poverenjem i verom u Boga, da ne gubimo vreme i da što brže napredujemo. Mi u trenutku smrti sa sobom nosimo stupanj razvoja koji smo postigli u ovom životu. Naš novi život će početi sa tim najvišim stupnjem kao najnižim, naše nove inkarnacije. Ni jedan od naših napora neće biti izgubljen.
Ovde nećemo zalaziti u patologiju seksualnosti. Oni koji imaju takve sklonosti bolje će razumeti ovu knjigu ako njen sadržaj shvate ispravno, prema srcu i pronađu put oslobođenja. Naša zapažanja ograničiće se na stanja kroz koja osoba postepeno treba da prođe, od seksualne patologije do zdravlja, pa od zdravlja do nebeskog duhovnog nivoa, i kako i odakle može biti dobijena snaga za to.

Želimo da ukažemo na povezanost između yoge – puta širenja svesti – i ovog najvažnijeg, prirodnog i zdravog, ali ubrzanog procesa u kontrolisanju seksualne energije. Tako ćemo ključ predati u ruke mnogih praktikanata yoge koji su došli u našu školu, ali koji takođe žele da vežbaju yogu i kod svoje kuće.
Dobar stari prijatelj koji još uvek poseduje mladalačku vitalnost, jednom mi je ispričao priču. Pošao je u šetnju sa starijim prijateljem. Dok su šetali prijatelj mu je rekao da je izgubio muževnu snagu, ali da još uživa u životu, jer mu um pruža beskrajno velika uživanja. Čita dobre knjige, odlazi u pozorište i operu, putuje, igra golf itd. Moj prijatelj slušao ga je neko vreme, a onda mu je rekao: “Dragi prijatelju, nemoj više da mi pričaš o zadovoljstvima u tvom životu, jer nećeš uspeti u meni da probudiš želju za impotencijom!” 

Nije mi namera da ovom knjigom pobudim u bilo kome “želju za impotencijom”. Ova knjiga govori nešto sasvim suprotno: Ona praktikantu yoge želi da pokaže put koji vodi do veoma visoke potentnosti. A ako neko tokom puta dostigne konačni cilj, krajnji cilj celog čovečanstva, onda istovremeno postiže i duhovnu nadmoć nad svim moćima koje su potencijalno uvek prisutne u čovekovoj božanskoj suštini i kod svih živih bića. Kada se jednom ostvari ova duhovna nadmoć ona se nikada više ne gubi, čak ni onda kada telo ostari, jer božanske kreativne moći nisu dobijene iz tela, već stvaraju telo. Svako ko ih je prepoznao i osetio u sebi i naučio da ih koristi kao ključ, postigao je svesnu kontrolu nad svojim telom.
Izvor uzvišene potencije je Bog. Ono što ova knjiga otkriva je najkraći put do Boga!

Cvetna Esencija Ruža nosi česticu blaženstva

Ruža... Večna inspiracija, Muza umetnicima... O njoj je već toliko toga napisano, ispevano...

Kako kaže Rumi, Ruža bi mirisala i kada bi se drugačije zvala. I... Ne tuguj, trnje pod nogama znači da si bliže ruži

Boginja, kraljica vrtova, opojno mirisna, raskošna, tajnstvena, zanosna, dstojanstvena, krhka, jaka, bode a ne ujeda 🤣

Cvetna Esencija Ruža nosi česticu blaženstva tu gde se susreću voljenost i voljenje, tu u nedrima

Sećate li se kako mirišu majčinska nedra? Na mir, spokoj, sigurnost, osečaj blaženstva ... još od onda kad smo bili Celina

Ruža kao simbol predstavlja savršenstvo, apsolutno postignuće i identifikuje se sa srcem (simbol Venere). To je sveti cvet Zapada (kao što je lotos na istoku), njegovih pet latica simbolizuje broj 5 koji predstavlja ljudsko biće i mikrokosmos, zato je njegova ekvivalentnost sa petokrakom zvezdom (pentagram ili pentalfa) su četiri elementa (zemlja, voda, vazduh i vatra) i kvintesencija (etar ili akaša). To je cvet koji je po svojoj simbolici ekvivalentan srcu, duhovnom centru Bića, sedištu duha u fizičkom telu. Ako je mozak centar racionalne, linearne i analitičke misli, srce je centar duhovne, intuitivne, univerzalne i neposredne svesti. Ima simboliku regeneracije, vaskrsenja i revitalizacije.

Ruža je kod sufija snažno povezana sa mirisom. Kada se srce otvori i ruža procveta, može se osetiti njena ukusna aroma. Među sufijama ruža se koristi u vežbama razmišljanja i koncentracije. Ruža je takođe povezana sa figurom blistavog srca. Unutrašnja vatra je sredstvo za pročišćavanje (poput bola, predstavljeno trnjem ruže). I otuda izraz I.N.R.I. alhemičara, koji to prevode kao: Igne Natura Renovatur Integra (priroda se potpuno obnavlja vatrom).

Ruža u srcu simbolizuje duhovno buđenje čoveka, pročišćenjem i sposobnošću opažanja sopstvenog božanstva u centru Bića. Vrlo lepa meditacija je zamisliti ružu koja se otvara u sanduku, budeći božansku suštinu koja revitalizuje i obnavlja. Sa botaničkog stanovišta, ruža pripada porodici Rosaceae (Rosaceae), koja uključuje brojne vrste voćaka (drveće i vinovu lozu) kao što su: jabuka, kruška, dunja, breskva, šljiva, trešnja, jagoda, badem, kajsija , kupina, malina itd. Zajednička karakteristika ove porodice je da njeni cvetovi imaju visoko razvijen talamus (područje gde su umetnuti čaška, venčić i polni deo cveta), i da obično imaju 5 čašica i 5 slobodnih latica, a ponekad i drvenaste i bodljikave stabljike.

Ova cvetna esencija budi u nama bezuslovnu ljubav, vraća osećaj voljenosti i radosti, otvara srčanu čakru. Uklanja mržnju. Kada se o srcu dobro brine na nivou duše, na fizičkom planu ono na odgovarajući način prevazilazi sve probleme. Blokada ove energije manifestuje se kroz neskladno stanje potpune obeshrabrenosti i osećaja bespomoćnosti. Korisna je u situacijama gubitka i depresija.

Postoje esencije od nekoliko vrsta ruže,wild rose, od crvene,žute, bele, zelene ruže....

Cvetna esencija posebno od žute ruže pomaže telu da obradi i da se oslobodi energije od fizičke traume pri čemu se izbegava potreba da telo skladišti tu energiju u sebi. Akumulativni efekat uskladištene traumatične energije često podseća na tempiranu bombu koja samo čeka okidač (koji je obično neki podsetnik na sam traumatični događaj) da dođe do pojave prvih simptoma PTSP.

Crvenu ćemo upotrebiti kod ljubavnih jada ali i kada želimo da "otvorimo" srce za nova iskustva, za još više voljenja, temu duhovnosti, praštanja, harmonije, za pronaći Boga u sebi