Čarolijanje video

Svako radi ono što je u njegovoj prirodi

Jednom prilikom, hodajući pored reke, svetac je ugledao škorpiona koji je upao u reku. Sažalio se i podigao ga je na obalu, ali škorpion ga je odmah ubo a potom ponovo pao u reku. Svetac ga je ponovo izvukao na obalu, ali škorpion ga je ponovo ujeo i opet pao nazad.
Ovo se ponavljalo nekoliko puta!
Čovek koji je bio na obali upitao je sveca: "Zašto ga uvek spašavaš kada te on svaki put ubode i onda patiš? 
 
Svetac je odgovorio: "SVAKO RADI ONO ŠTO JE U NJEGOVOJ PRIRODI. U prirodi škorpiona je da ujeda i nanosi bol, u mojoj da pomažem i otklanjam bol."

Čovek je odlučio da postane učenik tog sveca i potom je on podigao škorpiona koji je u međuvremenu ponovo upao u reku, ali njega škorpion nije ubo.
Začuđen, upitao je Učitelja: "Kako je ovo moguće, tebe koji si svetac škorpion svaki put ujede a mene neće?"
Učitelj se nasmejao i odgovorio: "Škorpion zna da ti ne bi prešao preko njegove nezahvalnosti i da bi ga odmah ubio i zato te nije ujeo."
Sada razumeš da SVAKO RADI ONO ŠTO JE U NJEGOVOJ PRIRODI!  
Svetac predstavlja Boga, a škorpion čoveka, ljude.

Jednostavnost

Pitanje koje bi trebali postaviti sebi Zašto nam je teško imati poverenje u jednostavnost.

Iz knjige dr.Edvarda Baha "Predavanja u Valingfordu" 1936,g:

Zato mi vidimo da lečenje lekovitim biljem potiče iz najranijih vremena poznatih čoveku, da su se njegovo korišćenje i
ime održali tekom svih ovih vekova, te da je tokom mnogih vremena u istoriji to bila glavna i gotovo jedina metoda lečenja.
Sastav o kojem se govori večeras ima velike prednosti nad drugim sastavima.
Kao prvo, sve su esencije pripremljene od prekrasnog cveća, biljaka i drveća iz Prirode, od kojih ni jedna nije otrovna i
ne može učiniti nikakvu štetu, bez obzira na dozu koja je uzeta.
Kao drugo, samo ih je 38, što znači da je mnogo lakše pronaći pravi lek, nego kad ih ima mnogo više.
Kao treće, metoda odabira esencija dovoljno je jednostavna da je većina ljudi razume.
Kao četvrto, izlečenja koja su nastupila bila su toliko sjajna da su prevazišla sva očekivanja, kako onih koji koriste ovu metodu tako i pacijenata koji su primili njene koristi.
Te su lekovite biljke uspele toliko puta iznova, tamo gde su svi drugi isprobani načini lečenja bili neuspešni.

Isceljenje je funkcija ljubavi

"Biti iscelitelj je jedna od najtežih stvari na svetu jer morate da znate kako treba pomoći, a sa druge strane, treba da zaboravite sve što može pomoći. Vi morate da poznajete sve tehnike koje mogu biti od pomoći ali morate znati i da zaboravite na sve to. 
Terapeuti moraju da rade neke kontradiktorne stvari, samo tako se te terapije ostvaruju. Kada se sa ljubavlju radi i kada se pacijent sluša sa velikom pažnjom, a kada i pacijent nastoji da osluškuje svoje unutarnje biće, da čuje glasove iz svojeg nesvesnog, kada se to osluškivanje dogodi, malo po malo, u jednom tako dubokom osluškivanju neće više biti dve osobe. Možda tu i postoje dva polariteta...

Društvo nastavlja da bude kontradiktorno, nedosledno, i da te uči stvarima koje su neispravne. Tada se bolest ukazuje. Tada postoji jedno psihičko žarište u tebi, postoji konflikt unutar tebe. Dolaziš do mesta gde je sve izokrenuto, gde su stvari posve nejasne. U tom trenutku moraš odlučiti da li da ideš psihoterapeutu ili Majstoru. Ako ideš Majstoru, ti ideš kao učenik, ideš da učiš. Ti si naučio nešto loše; to se mora zaboraviti i naučiti nešto novo. Kada ideš kao učenik, ti se ne osećaš poniženim, osećaš se radosnim. Ali ako ideš kao mentalni slučaj, ako ideš kao pacijent, tada se osećaš neprijatno. Kada ideš psihoterapeutu, ti nastojiš da ponešto sakriješ - "Ljudi to ne smeju znati jer će misliti da moj um ne funkcioniše dobro." Kada ideš psihoterapeutu, nastojiš da to sakriješ. Psihoterapeut je ekspert: i on ima probleme, možda iste koje i ti; on ti može biti od pomoći ali on nije sebi mnogo pomogao.

Majstor nema problema. On ti može pomoći na više načina jer može prozresti sve tvoje brige. Pred njim ćeš biti proziran. Psihoterapeut je profesionalac: čak iako on preuzme brigu oko tebe, ako i pokaže izvesnu ljubav prema tebi, izvesnu naklonost, to je samo jedan profesionalni gest. Majstor se ne odnosi prema tebi profesionalno. Taj odnos je sasvim drugačiji; to je odnos srca ka srcu.

Na Zapadu sada postoji mnogo psihoterapeuta ali to ne dokazuje i da mogu biti od pomoći. Pacijenti idu od jednog do drugog terapeuta, od jedne terapije do druge. Čitavog života samo idu od jednih do drugih vrata. Majstori su potrebni, potrebni su realizirani koji su dospeli do ljubavi. Ali čak i u običnoj psihoterapiji, kada se na trenutak dogodi da pacijent nije pacijent i da terapeut nije više terapeut - svojevrsna ljubav se događa, izvesna čovječnost je tada prisutna; oni zaboravljaju na svoju profesiju, na profesionalno odnošenje, i tada ljubav protiče - isceljenje se automatski ostvaruje.

Isceljenje je funkcija ljubavi. Ljubav je najveća terapija, a svet treba terapeute jer u svetu nedostaje ljubavi. 

Kada bi se ljudi voleli: kada bi roditelji voleli, kada bi nastavnici i profesori voleli, ne bi bilo potrebe za lečenjem. 
Svi su došli na ovaj svet da bi bili zdravi i srećni. Svi tragaju za zdravljem i srećom ali nešto u tome nedostaje i pojedinci se osećaju loše. Jad će biti izuzetak; sada je to pravilo. Sreća treba da bude pravilo; sada je to izuzetak. Ja bih voleo da je ovo svet u kom se Bude rađaju ali da niko ne obraća pažnju na njih jer bi to bilo pravilo. Sada se samo sećamo Bude, Hrista, Lao Cea jer u ovakvom svetu oni predstavljaju izuzetke. Inače, ko bi se interesovao za njih? Kada bi takvi ljudi bili prisutni u svakom domu, kada bi takve ljude mogao svakodnevno sresti na ulicama, ako bi mogao Lao Cea sresti svugde, ko bi se za njega interesovao? Tada bi to bilo jednostavno pravilo. To bi bilo tako.

Lao Ce je rekao: "Kada svet postane zaista moralan, tada neće biti potrebe da se postane svetac." Kada svet postane uistinu religiozan, neće biti potrebe za religijama. Ljudi su bili jednostavno religiozni; religije uopšte nisu bile potrebne. Kada je bilo reda, discipline, prirodnog reda i discipline, reči "red" ili "disciplina" nisu postojali. Ideja o redu postoji samo onda kada nema reda. Ljudi počnu da razmišljaju o disciplini samo onda kada nema discipline; počnu da misle o zdravlju samo onda kada se razbole. Ljudi govore o ljubavi kada ljubavi nema.

U osnovi, terapija je funkcija ljubavi."

Bhagwan

Usporavanje

Usporavanje zahteva izvestan napor kojim se mehanicnost pretvara u svesno činjenje. Svesnost  priziva doživljajnost. Ona isključuje misaonost, a ono bilo kakav zamor. 

Nenaporna lakoća delovanja oslobada uživanje. 

Takav osećaj prijatnosti, udobnosti bivanja u vlastitom telu čini da se „zaljubim“ u dnevne banalnosti. No, nije moguće zaljubiti se u svoj svakodnevni život, a da pritom ne zavoliš sebe.  Umeće usporavanja zahteva vežbu ali donosi ljubav i svesnost. 

A posebno je delotvorno u okolnostima koje su mučne usled ponovnog podizanja starih programa. Kada u situacije, od kojih smo navikli da bežimo ili da ih potiskujemo, unesemo prisutnost, one se rastvaraju. U tom  stanju mrak isceljujemo svetlom. 

A kada je situacija pakao, nemoj samo usporiti, nego stani! Zaustavi sve svoje fizičke, verbalne i mentalne aktivnosti. Time uklanjaš sve prepreke koje onemogucavaju isijavanje tvog svetla, a zahvaljujući kojem svaka situacija poprima sklad, red i svrhu. 

Uspori, uživaj u trajanju i ne zaboravi da je svetlost stvar od koje si satkana. 
Brze i preduzimljive proganja strah od neuspeha, a spore i trome strah od uspeha.

Celina traži deo

Svakog trenutka Bog traži vas isto onoliko koliko vi tražite njega. Vi ga možda ne tražite svesno. Možda ga tražite pod različitim imenima. Možda ga tražite kao blaženstvo. Možda tražite njega kao sreću i radost. Možda ga tražite kao nestanje, mir, udubljenost. Možda ga tražite kao muziku, kao ljubav. Možda ga tražite na različitim putevima, pod različitim imenima. Nevažno je pod kojim ga imenima tražite, svesno ili nesvesno. Jednu stvar treba da razumete, a to je da on takođe traži vas. Jer dok traganje ne bude sa obe strane, susretanje nije moguće. 
Celina traži deo isto toliko koliko deo traži celinu.
Sonja