Priroda misli

Kako se misao rađa? 

Začeće i rađanje misli je rezultat naše reakcije na spoljni svet. Postoji svet događaja i objekata i samo je naša reakcija na taj svet odgovorna za rađanje misli. 

Ja gledam cvet. Gledanje nije mišljenje i ako samo nastavim gledati ni jedna misao se neće stvoriti. Ali ako čim ga ugledam kažem : “To je veoma lep cvet”, misao će se roditi. Čim imamo iskustvo počnemo da ga izražavamo rečima. Ta reakcija, ta navika izražavanja iskustva rečima, mislima guši iskustvo, ostvarenje, viziju. Iskustvo je potisnuto, vizija je potisnuta i samo reči ostaju da lebde umom. Upravo te reči su naše misli. Te su misli kratkoga veka pa pre nego što jedna misao utihne mi već drugo iskustvo pretočimo u misli. Taj se proces nastavlja tokom celog našeg života. I mi smo tako ispunjeni rečima i tako zatrpani njima da se u njima izgubimo. Odustati od navike zamatanja našeg pogleda i našeg iskustva u reči znači "kontrolisati" rađanje misli.

Stoga, nema potrebe ulagati napor u uništavanje misli, jer to je nemoguće,

Misli se mogu odnositi na dušu ili Boga, ali su to još uvek samo misli, jer nije važno na šta se misli odnose, u stvarnosti sve se misli odnose na druge, na spoljašnje. One se uvek odnose na ono što nije vaša prava priroda. One ne mogu misliti o pravoj prirodi jer da bi misao postojala potrebno je dvoje. Stoga vas misao ne može povesti dalje od dvojnosti. Ako ćete da ostvarite jedinstvo, tada ćete to postići kroz meditaciju, a ne kroz mišljenje.

Misao i meditacija dijametralno su suprotne. Prva se kreće napolje, a druga unutra. 
Misao je način da upoznajemo druge, meditacija je način da upoznamo sebe.

Meditacija znači postojanje bez delovanja, stanje postojanja. To je biti postojan u svojoj vlastitoj prirodi. Delovanjem dolazimo u kontakt sa spoljašnjim svetom; ne-delovanjem dolazimo u kontakt sa sobom. Kada ništa ne radimo postajemo svesni onoga što jesmo, ali stalno smo uključeni u razne aktivnosti i ne znamo sebe. Mi se čak ni ne setimo da postojimo.  Budni, mi mislimo, u snu sanjamo. 

Ono što je u snu san, to je u ‘budnom" stanju misao. 

Zaokupljeni stalnim brigama i aktivnostima jednostavno zaboravljamo sebe. 
Kako je to čudno! Ali to je činjenica. Postali smo izgubljeni, ne u mnoštvu ljudi nego u našim vlastitim mislima, u našim vlastitim snovima, u našim vlastitim brigama i aktivnostima. Postali smo izgubljeni u sebi. Meditacija je način da se oslobodimo iz ovog samo-stvorenog mnoštva, iz ove mentalne jake želje za lutanjem.

Bilo bi pogrešno da vam kažem da sam vežbala meditaciju, bilo bi ispravno da kažem da sam bila “u” meditaciji. To je kao ljubav. Ja sam u ljubavi, ali ljubav se ne može napraviti. Zato ja kažem da je meditacija stanje ne-uma.

Cilj je ne nešto postići već iskusiti stanje u kojem jednostavno jesmo, gdje nema nikakve radnje, gdje nema dima da nagovesti delovanje i ostaje samo gorući plamen bića, gdje ostaje samo prava priroda, gdje čak ni misao “Ja jesam” više ne postoji, gdje ostaje samo postojati. To je shunya, praznina. To je ta tačka na kojoj ne vidite svet već istinu. U ovoj se rupi, u ovoj praznini ruši zid koji vas sprečava da upoznate sebe, tu se dižu zavese misli i mudrost sviće. Tu vi ne mislite, vi znate. Tada dolazi vizija, tada dolazi ostvarenje. Ali reč “vizija” i “ostvarenje” nisu do kraja odgovarajuće jer ovde nema razlike između onoga ko zna i znanog, nema razlike između subjekta i objekta. Ovde nema ni znanog ni onoga koji zna, samo znanje. “Ne-reč” je jedina odgovarajuća reč. 
Ako me bilo ko pita o tom stanju ja ostajem tiha, ili možete reći prenosim moj odgovor tišinom.
Meditacija nije nešto što treba da se proizvode trudom, nastojanjem, niti naporom. Ona je tu isto toliko mnogo kao i um. U stvari, zapravo više nego um, jer um je samo na površini, kao talasi, a meditacija je stalna dubina okeana.

Kao što je more prekriveno talasima a sunce oblacima, mi smo pokriveni našim vlastitim akcijama. Sloj akcija na površini skriva ono što je duboko unutra. Beznačajni talasi skrivaju od pogleda neizmerne dubine okeana. Ali more ne prestaje da postoji zbog talasa. Oni koji znaju prepoznaju ga i u talasima, a oni koji ne znaju moraju pričekati dok se talasi ne smire.

Taj svet znanja bez talasa i gibanja je uvek prisutan u nama, ali ga mi nismo svesni. Okrenuli smo svoja lica od njega – mi gledamo napolje, mi gledamo stvari, mi gledamo svet. 
Ali zadržite u umu jedno – mi gledamo, i ono što se vidi od sveta je. Ali onaj koji vidi nije od ovoga sveta, već od nas samih.


Ako vam meditacija baš i ne ide pogledajte tekst na linku

Tada smo u – Bogu

Ideal življenja je življenje Sadašnjeg Trenutka – a tada ne postoji čak ni pitanje: „Šta će se dogoditi?“, ili: „Da li je ovo moralo da se dogodi?“ 
Tada postoji samo blaženi mir svesagledavajuće svesnosti i beskrajni spokoj neopisive unutarnje tišine… 
Tada smo u – Bogu.

Ti si

Postoji jedna divna priča iz Sufi-tradicije, koja ide ovako:

- Živeo jednom jedan mistik koji je predano radio na sebi, držeći stroge askeze i meditirajući u osami dugi niz godina. Jednoga dana, u dubini svog bića, oseti on da je došlo vreme da se konačno spoji sa Bogom te podje da to i učini. Posle dužeg puta, dodje tako pred Božja vrata, pokuca na njih, kad se sa druge strane začu Božji glas: 
„Ko je to?“

„To sam ja“, odgovori mistik. 
Na to mu Božji glas uzvrati: „Vrati se nazad!“

Prođe od tada nekoliko godina, mistik je nastavio da radi na sebi. Dođe vreme, opet on otide do Božjih vrata, pokuca, a sa one strane se opet začu glas: 

„Ko je to?“

„To sam ja!“ – viknu mistik što je mogao jače, kako bi ovaj put naglasio svu svoju rešenost i spremnost za sjedinjenjem sa Vrhovnim. 
„Vrati se nazad!“ – opet mu, kratko, odgovori Bog.
Provede potom mnogo godina u meditaciji i samoodricanju, i mistik konačno ponovo stiže pred vrata Božjeg doma. Prišavši, tiho i smerno pokuca – a sa druge strane začu se poznati glas: 

„Ko je to?“     
„To - si Ti !“, odgovori mistik … i nađe Sebe u sjedinjenju sa Njim!

Lek za slomljeno srce ❤

Esencija Bleeding heart 

I samo ime ove esencije upućuje na to u čemu nam može pomoći - za srce koje krvari. 
Klijenti je posle uzimanja ovako komentarišu: osećam mir i sigurnost u sebi...nestalo je ono čupanja u stomaku... osećam da mogu da živim bez njega...onaj osećaj kao da mi neko sedi na grudima je nestao...nemam više straha niti pitanja kako ću i po prvi put osećam ljubav prema sebi...javio mi se neki čudan osećaj distanciranosti i sada naš odnos vidim sasvim drugačije...čini mi se da sam konačno prihvatila da ga više nema među živima i mogu da živim sa tim...

- posle raskida veza, ostavljanja, napustanja, osećaj ogromnog bola, patnje, tuge, razočarenja...

- kod posesivnosti u vezi koja potiče od preterane emocionalne zavisnosti, patološke simbioze

- za one koji ne umeju da prekinu nezdravu emotivnu vezu uprkos odbijanju partnera

- kod tendencije da se formira odnos na temelju straha ili posesivnosti

- nakon smrti voljene osobe, za prihvatanje gubitka najmilijih

- za odvajanje od deteta u slučaju pobačaja

- pomaže da se prevladaju bolna razočaranja i prihvati raskid veze uz preuzimanje    odgovornosti za sopstvenu sreću

- daje snagu i sposobnost da volimo prvo sebe pa i druge bezuvetno

- razvija osećaj samodovoljnosti

- donosi mir i harmoniju, sigurnost, emocionalnu slobodu

- ublažava i olakšava emocionalni stres koji osećamo u  srcu

- bolesti i stanja pluća, reguliše krvni pritisak i menstrualne poremećaje nakon emocionalnog     gubitka

 ....

Može se koristiti i za prekid preterane vezanosti životinje za svog vlasnika

 ❤  Idealna za period u životu kada treba da naučimo lekciju da živimo ljubav u slobodi ❤

 Sonja

LILA - psihološka igra samospoznaje

Subotom „plešemo“ igru LILA -   pridružite nam se 

Postoji jedna igra, baš igra, napravljena kao i slične igre za decu, gde postoji start i cilj, numerisana polja, zmije, strelice i ...

Deluje neozbiljno, dečije, ali, na kraju krajeva, zar osnovni problem naših života i nije što smo preozbiljno shvatili i sebe i život? Znam kako zvuči ta rečenica, i sama sam ceo život bila preozbiljna tražeći težinu i dubinu u svemu. 
Da bi igrali nije potrebno nikakvo predznanje, samo želja da kroz igru naučimo nešto o sebi, o svetu, o životu...
A to nam je na kraju krajeva i cilj, zar ne ?
 

U 72 polja table za igranje sadržana je suština više hiljada godina samo-ispitivanja, srži indijske tradicije. 72 polja predstavljaju 72 temeljna stanja bivanja. Kroz ta 72 stanja odigrava se karmička darma koja se završava tek onda kada se igra u potpunosti spozna, kada se dođe do kosmičke svesti. Interesantno je da polje kosmičke svesti nije 72. već 68. polje. 
Igra je podeljena u 8 horizontalnih redova, što predstavlja sedam ravni koje igrač mora da prođe da bi došao do osme ravni. Sedam ravni predstavljaju čakre.

Lila je igra sinhroniciteta, jer se uspostavlja veza događaja u pojavnom svetu i unutrašnjeg stanja igrača. Svako polje ima svoj naziv i predstavlja unutrašnje stanje, te aktivira um i navodi igrača da promisli o pojmu koji je u pozadini reči. Cilj igre je sposobnost igrača da skladno vibrira bez ozbira na kom polju se nađe – usponi i padovi treba da izgube svoj značaj.

U ovoj igri ne postoji smrt, već promene u nivoima vibracije. Cela igra ima za cilj da prolazeći različita polja čovek počne da bolje razume obrasce života u kome igra i da se polako odvaja od uloge s kojom se poistovetio i da shvati kako može da postane bolji „glumac“.

Igra je završena kada Igrač postane sam srž igre. To je Lila. 

Zapravo postoji samo jedna igra, igra u kojoj je svako od nas glumac koji igra svoju ulogu. To je Lila, sveopšte kretanje kosmičke energije. Lila je božanska predstava. Lila je sam život, energija koja se ispoljava u vidu nebrojanih oblika i osećanja  koja se neprekidno predstavljaju i nude biću.
Lila je suština Kosmičke svesti, njena razigrana priroda. Pojavni svet je manifestovana Lila. 

Mozemo je organizovati i u Vasem gradu
Sagrada Yoga Soba Pancevo

Ako vam meditacija baš i ne ide

Meditacija je privlačna iz mnogih razloga, neki od njih su uživanje u dubokom unutrašnjem miru, bolje fizicko mentalno i duhovno zdravlje. Ono sto je najvažnije je da kroz meditaciju možemo reprogramirati ili još bolje resetovati svoje biološke kompjutere.

I neću vam pisati o značaju i dobrobitima meditacije, o tome se sad već toliko puno priča, vec o tome šta ako vam meditacija baš ne ide i koje vam cvetne esencije mogu biti od pomoći

Lotus - ova cvetna esencia se ponaša kao duhovni eliksir ili harmonizator pomažući osobi da se otvori ka svojoj božanskoj prirodi, harmonizuje krunsku čakru sa drugim energetskim centrima i uravnotežava duhovne sile u osobi. Lotus nas poziva da praktikujemo iskrenost, otvorenost, predaju, toleranciju i prihvatanje procesa razvoja kod sebe ali i kod drugih.

Star Tulip kod teškoća u osluškivanju sopstvene uutrašnjosti usled blokiranosti komunikacije sa Višim ja. Pospešuje molitvu, meditaciju i sve intuitivne kapacitete osobe.

Crab Apple nam olakšava i ulazak u meditativna stanja 

Chesnut Bud bi bio idealan za one koji počinju svoju praksu s obzirom da povećava našu sposobnost učenja, usvajanja novog ali i učenja iz sopstvenih grešaka

A da dozvolimo da se sve dešava u svoje vreme i u svom ritmu, bez žurbe i guranja na koje nas primorava ego pomoći će nam Impatiens

S druge strane tokom prakse možemo umom biti prisutni u nekom drugom "idealnom trenutku ili vremenu" i ta nas distrakcija sprečava da budemo potpuno prisutni u onome što radimo. Ako je to naš slučaj, onda je esencija koja bi nam pomogla da budemo u ovde i sada, bila Clematis.

White Chesnut kada nas neprestani unutrašnji dijalozi kroz pojačanu aktivnost uma onemogućavaju da čujemo tišinu.  Oslobada nas od unutrasnje buke i upornih neproduktivnih misli koje trose nasu energiju

Ako su misli uznemirujuce u obzir bi došao Sweet Chesnut 

Sonja