Emocionalna geografija

Emocionalno čitanje tela
Tehnika čitanja emocionalnog tela se bazira na pravilu da kad emocije nisu izražene na uobicajen nacin, onda se izrazavaju - prazne drugim putevima, a jedan od njih je telo.
Emocionalne energije se pretvaraju u biološku materiju kroz vrlo složen proces, svaki deo tela je dizajniran da apsorbuje i obrađuje određene emocionalne energije. Dakle, telesni organi rade sa odredenim energijama, tako da, kada  pravilno energije prolaze kroz njih, znak je da smo zdravi. Isto tako, kada je osoba pod emocionalnim nabojem, koji se ne oslobađa ispravno, to utiče na telo i na kraju dana se manifestuje kao bolest.

S jedne strane, potisnuti uticaji se vraćaju kao osećaji, simptomi i patnje, a s druge strane, emocije oblikuju naše telo. 

Ponekad emocije i energetske ekspresije simbolički  izrazavaju više, nego sto to cinimo verbalno, a manifestacija u fizičkom izgledu i osećaju su skoro neprimetne, ali kada potraju neko vreme, transformisu se u bolesti i na kraju završe u patološkim stanjima. Emocionalnim čitanjem tela, mogu se unapred dijagnosticirati predispozicije koje su latentno u coveku  i na taj nacin raditi na tome da bi sprecilo njihovo pretvaranje u bolesti.

Naše celo telo je emocionalna geografija, a u našem tkanju zabeležena je i nasa istorija. Tako jezik tela otkriva, bolje od bilo kog drugog alata, šta se stvarno događa unutar nas, iako to ne znamo.

Naše misli i emocije asimiliraju naš biološki organizam i proizvode hemijske i fiziološke reakcije. Na primer, kada smo u  situaciji koja nas ljuti, puls ubrzava, izraz lica postaje grublji, mišići se zatezu, želudac se stisne, ramena su napeta, itd, što vodi pojedinca da preduzme neku akciju.

Naše telo je poput zive knjige istorije našeg života, svaka reč, svaka rečenica stavka, poglavlje pricaju o događajima u našim životima, o našoj snazi ali i slabostima, nadama i strahovima.

Cvetne esencije nam mogu biti saveznici u spoznavanju sostvene emocionalne geografije i istorije ali i pomagaci u oslobadanju i brisanju emocionalne istorije i crtanju nove emocionalne geografije

Značaj svakodnevnog vežbanja

Zašto je toliko teško postići disciplinu u vežbanju? 

Postoji interesovanje, želja, volja, postoji odluka, namera da istrajemo. Postoji čak i nužda, zbog zdravstvenih razloga ili stresa koji postaje neizdrživ. Postoji sve to, a opet, posle nekoliko dana, nedelja ili meseci, mi odustajemo. 

Zaboravimo na odluku, nameru, volju, želju. Zaboravimo na značaj koji vežbanje ima, na predivan osećaj ispunjenosti energijom, na opuštenost koju smo osećali. I kupimo izgovore. Imamo ih milion, svakakvih. Altruistički, hedonistički, intelektualni, filozofski, zdravstveni, banalni, glupi, kakvi god da su, sve ih kupujemo i prodajemo. 

Najbolji od svih izgovora je nedostatak vremena. Vremena za sebe. 

Taj izgovor je najčešći i njemu dajemo punu pažnju (energiju). Potvrđujemo sebi, iznova i iznova, da posao, porodica i svet, ne mogu funkcionisati bez nas. Da postoje mnogo bitnije stvari da se završe od yoge. 

Da, postoje. Samo, u toj priči, čovek mora postati svestan jedne stvari: sve u njegovom životu je on sam. I sve vreme koje troši, upravo troši na sebe, na dokazivanje, na potvrdu onoga na čemu je izgradio sopstvenu stvarnost. Najgori detalj u toj priči je to što čovek može dati drugima samo ono što ima. Može dati novac, ako ga ima. Vreme, ako ga ima. Ljubav, razumevanje i saosećanje – samo onda kada ga ima. A da bi pomogao drugima, istinski pomogao, pre toga mora znati kako. Mora znati šta je drugom potrebno (!). Deluje kao da imamo sve to, kao da znamo, kao da umemo i možemo. 

Prava istina je da nemamo šta dati, jer smo potrošeni na milion načina. I nemamo tog sebe za koga nemamo vremena, tog sebe koga pokušavamo drugima dati. Nemamo, jer bežimo u tuđe probleme, u tuđe živote, u sve tuđe. Bežimo, kupujući potvrdu sopstvenog značaja kroz to.

Suština priče je da ne postoji volja da istrajemo, ne postoji namera, niti istinska želja da dođemo do sebe. Može postojati samo težnja i odluka da tu težnju hranimo i da na njoj istrajemo kako bi ojačala. I, pre toga, mora postojati iskrenost prema sebi, razumevanje da je naš napor da učinimo istinske promene u svom životu, uglavnom laž. Lažemo sami sebe, želeći da potvrdimo unapred donet sud da i ne može biti drugačije nego što jeste. Da smo sve pokušali, ali ne uspeva.

Petnaest minuta dnevno je dovoljno. 15 minuta svaki dan. Ali mi tih 15 minuta uglavnom nemamo za yogu. Suviše vremena potrošimo na razmišljanje o promenama koje treba uneti, na gledanje slika života koji želimo, na izgovore i pravdanja. Suviše vremena potrošimo na druge, dajući im sve ono što nemamo.

Bitno je da bude redovno. Možda i jedino bitno. Jer redovnim vežbanjem jačamo težnju, usmerenost, istrajnost, odluku. Svaki korak je korak u nekom smeru. Svaki je bitan. Šta je cilj? Što se mene lično tiče, cilj i nije stići negde. Cilj je upravo svaki korak, svaki pokret koji pravimo – ali svestan pokret, onaj u kome imamo osećaj sebe, svest o potpunosti i ispunjenosti tim pokretom. 

Cilj je korak koji više nije bežanje od samog sebe, od suočavanja i rešavanja. 

Cilj smo mi sami.

Izraz „Svako nosi svoj krst“ ne znači neminovnost patnje

Krst je izuzetno bitan simbol u duhovnosti. Horizontalna prava označava vreme, prošlost i budućnost, a vertikalna večnost, sadašnjost. 
Nivo  svesti prikazan je tačkom preseka – što je svest viša to je viša i tačka preseka. 
Promena nije u kretanju, na horizontalnoj pravi. Ta prava označava vreme, dešavanja – svaki momenat sada određen je prošlim i određuje budući. 
Promena je u stanju, u svesti, u tački preseka, dodiru večnog. Promenom bića, svesti, dobijamo i drugu horizontalnu pravu koja odgovara nivou bića. Jer nivo bića kreira/određuje stvarnost koju živimo.

Ponovno rođenje, uskrsnuće odnosi se na svesnost. Na promenu stanja.

Izraz „Svako nosi svoj krst“ ne znači neminovnost patnje, već znači da svako ima priliku za uskrsnućem, za svesnost.

Cveće koje menja život

Šta je cvetna esencija?

Cvetna esencija je bioenergetski otisak cveta koji je prenesen i stabilizovan u vodi. Cvetne esencije utiču direktno na dušu i psihu, a koriste se za emocionalne, mentalne i duhovne probleme. Cvetne esencije su primarni tretman za ono što Tradicionalna kineska medicina naziva Shen ili Duh koji obuhvata naše psihičko zdravlje i dobrobit.
Svaki cvet ima duboku inteligenciju i specifičnu preobražavajuću informaciju iz prirode koje mogu da nam pomognu da shvatimo svoju pravu prirodu i da izađemo iz samoograničavajućih i destruktivnih obrazaca i ponašanja.
Kako su cvetne esencije energetske po svojoj prirodi njihove prednosti ne zavise od direktne bio-hemijske interakcije sa telom, ali umesto toga rade na različitim energetskim putevima i poljima kao što su akupunkturni meridijani i doprinose zdravlju i dobrobiti tela, uma i duha.

Ako ne vidite negativna osećanja kako će nam cvetne esencije pomoći?
Rad sa cvetnim esencijama nije mehanički proces. To nije samo ‘osećam strah, uzeću Mimulus i rešiću ga se ‘. Uvek postoje stepeni i faze u našem osvešćivanju. Osvešćivanje je ključno ! 
Život nam pokazuje pravo stanje sve vreme, ali mi to često ne vidimo. Esencije nam pomažu da prepoznamo ono što je stvarno

Napad panike i panični poremećaj

Napad panike (od grčke reči panikos - iznenadan i bezrazložan strah)  sastoji se od specifičnog i često vrlo zastrašujućeg doživljaja intenzivnog straha, kao i doživljaja nastupajuće  katastrofe, što često bude praćeno i mnogim neprijatnim telesnim senzacijama, kao što su lupanje  srca,  osećaj nedostatka vazduha ili „stezanje“ u grudima, vrtoglavica, muka i sl. Svi ovi simptomi se javljaju spontano i naglo, vrlo brzo se intenziviraju, obično traju kratko, nekoliko  minuta, vrlo retko nekoliko sati, nakon čega spontano prestaju.

O paničnom poremećaju se govori kada postoje učestali napadi panike koje karakteriše intenzivan strah od narednih napada i od njihovih mogućih posledica.

Često se, zajedno sa paničnim poremećajem, javlja i agorafobija (grčki agora - trg i fobeo - bojim se) koja obično podrazumeva strah od otvorenog prostora, izlaska iz kuće ili ostajanja u kući bez pratioca, strah od javnih mesta ili velikih skupova, stajanje u redu, strah od putovanja, mostova i  sl. 
Ovaj strah najčešće  je  uzrokovan upravo strahom od očekivanog  narednog napada panike i mogućih posledica, koje mogu nastati, ukoliko je osoba sama ili nezaštićena.

Ono što je najneprijatnije kod paničnih napada i što često znatno poremeti režim funkcionisanja  klijenta i obavljanje svakodnevnih obaveza, jeste upravo snaga i  intenzitet telesnih senzacija koje su se javile i koje budu propraćene katastrofičnim doživljajem i tumačenjem, što  i  bude  osnova  za javljanje  paničnog  poremećaja,  jer  osoba  sa paničnim  poremećajem pomenute znakove doživljava kao nagoveštaj opasnosti i neposredne životne ugroženosti.    

Kod  osoba  sa  paničnim  poremećajem je takođe primećena i hipersenzibilnost na telesne senzacije tj. njihova prevelika fokusiranost na zbivanja u telu, te i najmanja promena u ritmu rada srca ili disanja, bude okidač za otpočinjanje novog „zatvorenog katastrofičnog kruga“.

Nakon javljanja prvih paničnih napada, osoba obično počinje da izbegava sve situacije koje mogu da izazovu pojavu neprijatnih telesnih senzacija, te izbegava fizički napor da ne bi došlo do ubrzanog rada srca ili izbegava gužve i zatvoreni prostor zbog osećaja nestabilnosti, straha od nedostatka vazduha ili straha od pada. Kao posledicu, osoba usvaja tzv. „bezbedno ponašanje“koje  podrazumeva izbegavanje svih pomenutih situacija i na taj način se onemogućava da klijent uvidi da su njegovi simptomi potpuno bezopasni i da su prateća uverenja i strahovi potpuno iracionalni. Upravo iz ovog razloga panični  napadi, ukoliko se adekvatno ne tretiraju, znaju kod nekih osoba da traju i dugi niz godina, dok se, sa kvalitetnim pristupom, rešavaju za relativno kratko vreme.

Uobičajena praksa psihijatara je da se panični poremećaji leče kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije. 

U terapiji paničnog poremećaja u značajnoj meri može da pomogne i terapija cvetnim esencijama.  Priroda i domen delovanja ovih esencija jesu upravo mentalna i emocionalna stanja, te se za ovu svrhu i u skladu sa specifičnim simptomima koje klijent ima i pravi kombinacija odgovarajućih esencija. Ove esencije klijentima mogu da pomognu da se značajno smanji intenzitet negativnih misli i emocija, preplavljujućih strahova, da  se umire negativne misli  i katastrofične interpretacije i da se  klijent  smiri, kako u periodima samih paničnih napada, tako i u intervalima između njih.

Cvetne  esencije  koje se  najčešće  koriste:

Cherry Plum - za kontrolu preplavljujućeg impulsa

Rock Rose - protiv parališućih, preplavljujućih strahova

White Chestnut -  protiv   upornih   ružnih misli i katastrofičnih interpretacija
Mimulus - kad znamo čega se plašimo
Aspen - kad ne znamo čega se plašimo, slobodno lebdeći strah, drhtanje...

Rescue Remedy -  kombinovani preparat za trenutno smirenje, koji se pokazao kao izvanredan upravo u situacijama paničnog napada i koji ne dozvoljava  da dođe do eskalacije negativnog uzbuđenja, straha i pratećih simptoma.

Pored   pomenutih   esencija,   često   se   dodaju i još neke iz repertorijuma cvetnih esencija, u zavisnosti od specifičnih simptoma klijenta, kao i njegovog doživljaja same situacije.