Poklon KALENDAR 2018

KALENDAR je već tradicija za moje klijente sa yoge i floriterapije, a onda sam se dosetila da na ovaj način kalendar mogu podeliti i svima vama  koji me pratite

Ako vam se svideo, možete ga preuzeti sa linka i odštampati     Kalendar 2018

Spremate li paketice ?

Esencija žene - način kako Kreacija voli da cvetaš 🌼

Sve u sebi sadrži esenciju tvorca. Muškarac muževnost Boga. Žena ženstvenost Boginje. Dinamika njihovih esencija se iskazuje kao potreba sjedinjenja. Esencija žene želi da se ispuni esencijom muškarca. Esencija muškarca želi da se sjedini sa esencijom žene. Bog se želi stopiti s Boginjom.
Sila se želi stopiti s lepotom. Kakvom lepotom?
Lepotom koja je čisto postojanje žene. Cvet žene. U njegovim linijama cvetanja i rasta sadržan je čitav nacrt njenog tela, duše i sudbine. Iako su izvan vremena, prostora i manifestacije, te linije ipak drže molekule ljubavi na okupu. Ta ljubav je celovitost boga i boginje koji, kroz odvojenost, spoznavaju svoju neodvojivu suštinu. Tu im šansu daje – život!
Život je niz trenutaka. Svaki trenutak vremena je čestica večnosti. Žena uči kako da iz svake te čestice destilira najdragocjenije supstance. Ona, iz svakog ukusnog komada, izvuče i posljednju kap najslađeg. No, trenuci joj poprime okus nektara tek kada savlada umeće odvajanja finog od grubog.
Žena koja je naučila da izvlači esenciju trenutka, zadobila je samo svesnost o esenciji vlastite ženstvenosti.
A žena, koja živi iz esencije svoje ženstvenosti, je u stanju da uzme od života sve što je najvrednije u njemu.
Esencija žene se hrani esencijom života.
Ali, ako hoćeš za sebe ono najbolje od života, onda je dobro da to tvoje htjenje služi za više dobro. Jer, kada je esencija u pitanju, potrebna ti je vrlo mala doza tog koncentrata.
Ostalo podeli.
Radi na sebi u korist drugih. To je skladan način da primiš više od života.
To je način kako Kreacija voli da cvetaš🌼

Nijanse

Do god čovek VERUJE u Boga, i u sve ono što on za njega predstavlja, to znači da ga nije upoznao tj "došao" dovoljno blizu da bi se to spoznavanje dogodilo
Od trenutka poznavanja boga, JA jesam, do pozicije JA jesam To, putuje se
Tajođe ako živite izreku "Po veri vašoj biće vam", ostaćete na poziciji verujem u ... umesto Znam, Jesam To

KOŠULJA SRETNOG ČOVEKA

Razboleo se neki kralj od nuja, čemera, dosade i osamljenosti. I nije više znao, što bi ma tom svetu poželio. Kralj je počeo stareti i venuti. Doglavnici i dvorski savetnici zabrinuše se i počeše domišljati kako da ozdrave kralja od boljke, koja spopada site i bogate. Nakon dugog razmišljanja i savetovanja lekara i zvezdoznanaca pronašli su lek, koji je glasio: Kralj će ozdraviti onog časa, kad obuče na sebe košulju sretnog čovjeka !

Kraljevi poslanici krenuše u svijet – u potragu za sretnim čovekom. Propešačili poslanici sela i gradove, obišli imanja i kolibe, i svuda gdje bi zatekli čoveka, koji nije izgledao uplašen, namrgođen ili sjetan, pitali su ga je li on sretan čovjek. No, stalno su dobivali odrican odgovor. Svakog je, na ovom svijetu, snašlo nešto zbog čega se je osećao nesretnim. Jedan je bio nesretan, što nije imao poroda, drugi zato što mu je porod pokosila bolest. Ostali su bili nesretni zbog siromaštva ili što moraju živeti s ljudima koje ne vole, ili što je voleo ljude s kojima ne mogu živeti…. Sreli su mnoge i proveravali, da li je iko sretan. Ali svi su bili nesretnici.

Kad su već bili umorni i iscrpljeni vraćali su se u prestonicu i dopre im do uha veselo pevanje. Pred jednom malom kućicom videše čoveka, gdje sedi na suncu i peva. Upitaše ga za razlog njegova veselja. „ Nemam nikakva razloga,“ odgovori čovek, „ja pevam naprosto zato što sam sretan.“ Kad su to čuli kraljevi poslanici klicali su od sreće te se strčaše na čoveka, da mu brže – bolje skinu košulju. Ali gle ! Na sretnom čoveku nije bilo košulje !“

preuzeto iz knjige Vesne Krmpotic

Floriterapeutski rad sa decom starosti od 0 do 7-8 godina

Podatke o detetovim blokadama (emotivnim i mentalnim) možemo najlakše dobiti od roditelja. Doduše, kad dete već ima 5, 6 godina, možemo i sa njim da razmenimo neku informaciju, ali glavnina će ipak biti sakupljena u razgovoru sa odraslima. 
Ono što je blagodetno za rad sa decom u ovom uzrastu je činjenica da je dete, najčešće, ogledalo raspoloženja odraslih u kući. To znači da će rad sa roditeljima deteta posredno doprineti kvalitetnim promenama stanja deteta zbog kojeg su se roditelji prvobitno i obratili. Roditelji skoro uvek imaju stav da svaki prioritet treba ustupiti detetu. Pa kada pričamo sa njima nudeći podršku i pomoć za, na primer, preveliku brigu, umor, veliku odgovornost i slično, roditelj najčešće kaže: “ Ma neka, ja ću već nekako, samo da detetu bude dobro”. A činjenica je da će detetu biti dobro kada mami i tati bude dobro. Roditelje upoznajemo sa ovom činjenicom, kako bismo uložili napor u pravom smeru (roditelju). Tako da, iako je rad sa malom decom zahtevan, velika olakšica je u tome da ako se posvetimo roditeljima, posredno ćemo postići kvalitetne promene i kod deteta.
Ima još jedna stvar zbog koje ima smisla prvenstveno raditi sa roditeljima. Naime, njima je dete svakodnevno “pri ruci”, što znači da su oni, u odnosu na stručno lice, u mnogo boljoj poziciji da reaguju i daju dobre putokaze detetu u pravom momentu na pravi način. Zato je mnogo konstruktivnije pomoći roditelju da u toj svojoj ulozi uvek bude na visini zadatka - od takvog roditelja dete će imati više koristi nego od redovnih dolazaka kod nekog od stručnjaka.neke bitne informacije za definisanje i rešavanje problema dece.
1/ Mlađa školska deca obično nemaju velike kapacitete pažnje da bi se u strukturisanom razgovoru sa nama zadržali više od 20 - 30 minuta. Dakle kada smo u prilici da pričamo sa detetom o njegovim problemima, bolje da računamo na to da na raspolaganju imamo znatno kraće vreme za kvalitetnu razmenu informacija nego sa odraslima.
2/ I sa njima smo fokusirani na temu na koji način oni (neadekvatno) reaguju u konkretnoj situaciji. I njih takođe pitamo da li bi u toj situaciji bilo dobro kada bi bio, na primer, hrabriji ili kada bi više verovao u svoje moći (znanje/sposobnost).
3/ Važno je koristiti pojmove koji su detetu sigurno prepoznatljivi. Ako nisi sigurna, slobodno pitaj: „Jel' znaš šta to znači?“ ili mu daj dozvolu da ti kaže ako nešto od toga što pominješ nije siguran da je razumeo.
4/ U ovom uzrastu prisutna su osnovna osećanja - strah, bes i tuga, i njihove varijante. Verijante neprijateljstva prema drugima su ljutnja, bes, mržnja, ljubomora.
5/ Ako sa tom decom koristimo skalu intenziteta nekog osećanja ili detetove procene neke situacije, onda za decu do, na primer, 9 godina bolje da koristimo naše ruke koje raširimo srazmerno jačini merenog osećanja. Sklopljene ruke bile bi intenziteta 0 (dakle nema merenog osećanja), a najviše raširene ruke pokazale bi osećanje najvišeg intenziteta, tj bilo bi 10. Deca lako prepoznaju ovaj način merenja jer su već više puta bila u prilici da mami, tati, baki...rukama pokažu KOLIKO ih vole.
6/ Jedna od strategija je „Snađi se kako znaš“  Ne stvarno, deca različite prirode i karaktera nas inspirišu i blokiraju na različite načine. To nas ponekad dovede u situaciju da na licu mesta improvizujemo načine komunikacije za koje predpostavimo da će biti prihvatljive za dete i da će dete uzvratiti. 

FLORITERAPEUTSKI RAD SA DECOM od 9 do 16, 17 godina

Šta može biti problem kada je dete dovedeno na tretman?

Jedan potencijalni problem je RAZLIČITA MOTIVACIJA roditelja i deteta. Roditelj može nešto definisati kao veliki problem, i sasvim može biti u pravu kada smatra da je potrebno nešto preduzeti, a njegovo dete može da odbije saradnju. Detetovi razlozi da ne sarađuje su baš raznoliki:
a - to može biti način da kažnjava roditelje, 
b - može smatrati da problema i nema nego “mama drami”,
c - može smatrati da će problem proći sam od sebe pa je bez veze da se trudi,
d - može smatrati da o tom problemu ne sme da priča jer će to neko (roditelji ili mi u savetovalištu) na neki način zloupotrebiti
e - može smatrati da tu nema pomoći jer su već bili na više mesta, u više ordinacija pa, eto, nisu postigli bog zna šta…
f - svakako da ima i još nekih posebnih, ne tako uobičajenih razloga zašto bi neko dete odbilo saradnju u tretmanu.

Kad se nađemo u takvoj situaciji da roditelj dovodi dete koje nije spremno na saradnju, suština situacije je da se definiše naš zadatak, tj, da se definiše ko nam je tada klijent - čije interese treba da zadovoljimo? Ako izađemo u susret roditeljima i započnemo rad sa detetom - dobićemo ‘klijenta u otporu’ sa kojim nećemo moći razmeniti ni osnovne informacije. Mi ćemo se truditi oko nje/ga, probati da animiramo na sve načine, a dobićemo samo odgovore tipa “ne znam…” ili samo ćutanje.
Ako budemo zadovoljili interese klijenta (tj.deteta) i odbili da ga primimo zato što ne želi da se menja, roditelji će biti frustrirani, zabrinuti, razočarani i to će im biti dodatni problem na onaj osnovni koji već imaju sa detetom.

Dva su izlaza iz takve zavrzlame:
Važno je u prvom kontaktu sa roditeljem, pre nego što dogovaramo neki termin, pitati da li njegovo dete koje ima 12, 15 ili 17 godina zna zašto će doći kod nas, da li je zainteresovano da dođe. Posavetujte roditelja da motiviše dete na promenu na način koji je zdrav - u smislu da i dete želi da se menja. To će se postići ukoliko roditelj nađe načina da detetu pokaže šta je (detetu) lična korist od takvih promena. Na primer, ako je dete zainteresovano da bude bolje koncentrisano kako bi imao bolje sportske rezultate na treningu ili takmičenju (interes deteta), onda će se rad na poboljšanju koncentracije posredno povoljno odraziti i na njegove napore u učenju (interes roditelja). 

Drugo, možemo predložiti roditelju da njemu samom pomognemo da napravi neke promene u svom načinu na koji vaspitava ili motiviše dete na promene, da ga oslobodimo preterane brige i obogatimo većim poverenjem u sudbinu deteta, da postane konstruktivniji, jasniji u svojim zahtevima i odlučniji u sprovođenju tih zahteva; ili tolerantniji na nesavršenstvo deteta koje raste i menja se na način koji mu se ne sviđa… a sve sa ciljem da postane kvalifikovaniji i adekvatniji u svojoj ulozi roditelja. 

Promena kod roditelja posredno će uticati na rešavanje problema kod deteta.

Ne verujte - proverite

Mi percipiramo našu percepciju sveta i sva percepcija se odvija u Svesti.

Nema potrebe da ovo Svedočeće prisustvo bude svesno. Već je.

Nema potrebe da to postane mirno. Već je.

Nema potrebe da je bude budno. Ono je uvek budno.

Nema potrebe da to bude neograničeno i bezlično. Već je.

I nema potrebe da um, telo i svet budu mirni. Uvek se kreću i menjaju.

Ostajemo onako kako jesmo i pustimo da um, telo i svet budu kakvi jesu.

U meditaciji jednostavno dopuštamo da razmišljanje / osećaj / percipiranje bude ono što jeste u svakom trenutku. Ovo razmišljanje / osećaj / percipiranje uvek je u pokretu, uvek se menja. Jednostavno dopuštamo da prođe kroz nas, da se pojavi, postoji i nestane. U stvari, ionako se samo to sve vreme i događa.

Pri tome se um, telo i svet postupno vraćaju na svoje pravo mjesto i otkriva se njihova priroda. Vidimo da u stvari nikada nisu napustili svoje pravo mesto, oni nikada nisu bili ništa drugo nego što zapravo jesu. Jednostavno prestanemo zamišljati da su udaljeni, odvojeni i vidimo ih kao druge, i samim tim se zbog toga prestaju pojavljivati kao takvi

Savetovanje ili terapija?

Savetovanje, naravno, nije isto što i terapija. Klijenta savetujemo u onim situacijama kada on ne zna na koji način bi rešio svoj problem (tj, neku situaciju ili neku komunikaciju koja je za njega problematična). Kroz razgovor sa stručnom osobom definiše se rešenje i klijent ga samostalno realizuje.Često se dešava da neka osoba tačno zna kako da reši problrm, ali to što mu nalaže zdrav razum ne može da sprovede u delo jer je preplavljen, blokiran, sabotiran nekom svojom neprijatnom emocijom ili iracionalnim očekivanjem… Dakle klijent tačno zna šta više ne treba da radi, ili šta bi konačno trebalo da počne da radi da bi izbegao ili eliminisao neki problem, ali je blokiran sopstvenim negativnim emotivnim ili mentalnim stanjem i zbog toga ne može da postupi u skladu sa svojim zdravim razumom. U takvim situacijama potrebna je terapija kojom bi se otklonila blokada ili ta unutrašnja sabotaža. A metodâ i tehnikâ kojima to možemo raditi je preko 400!

Pa, izvolite!

DA LI JEDETE MUZIKU?

https://www.youtube.com/watch?v=TghTECI5MJo

Nije ništa novo da je sve vibracija, što znači da sve što  postoji može biti izmereno i prikazano kao vibracija, tj. zvuk. Sve što pijemo, udišemo i jedemo ima svoj ton i kada se to što konzumiramo svesno ili nesvesno pomeša, daje kakofoniju ili skladnu muziku. Mi i bukvalno jedemo muziku. Ne morate biti muzički obrazovani da bi vam bilo jasno šta je skladno a šta ne, to je nešto što svi prirodno osećamo. Naučnici su preveli hemijske elemente u tonove i u ovom klipu Mike Adams, pionir na polju zdravlja i zdravog života to praktično demonstrira. Fascinantno je kako zvuči voda a čućete i kako zvuči vitamin C. U klipu je pokazano i kako Ca i Mg čine skladnu celinu vibracijski ali i koliko su neskladni teški metali, DDT ili fluor, recimo. Za nekog ovo može biti i očigledan dokaz koliko su štetni elementi i materije zaista štetne po naše zdravlje ali i pitanje kako savremena muzika utiče na naše metaboličke procese ako zvuči kao teški metal ili DDT.

Ovo je iskorak u budućnost i pitanje je vremena samo kada će početi i lekovita, praktična primena ovih znanja.
Samu hemijsku „simfoniju“ možete besplatno skinuti i slušati  za vreme meditacije ili relaksacije:

http://www.naturalnews.com/symphony

Mnogo korisnih informacija možete naći i na Majkovom sajtu:

http://naturalnews.com/

Rak je ljubav na pogrešnom nivou

Ridiger Dalke u svojoj knjizi Bolest kao put, pravi jednu neobičnu paralelu između raka i ljubavi: ...čovek vlastito nesvesno osećanje krivice zbog potisnute agresije pokušava da kompenzuje ,,dobrim delima'', ili preteranom ,,ljubavlju prema životinjama''. 
Rak pokazuje ljubav koja se se ne živi, rak je izopačena ljubav. Ljubav prevazilazi sve granice i ograde. U ljubavi se suprotnosti sjedinjuju i stapaju. Ljubav je postizanje jedinstva sa svime, ona se širi na sve i ni pred čim ne zaustavlja. Ljubav se ne boji ni smrti - jer ljubav je život. Onaj ko tu ljubav ne živi u svesti u opasnosti je da njegova ljubav potone na telesni nivo i da tu svoje zahteve pokuša da ostvari kao rak: i ćelija raka prevazilazi sve granice i ograde, ukida individualnost organa, širi se na sve i ni pred čim ne zaustavlja. Ni rak se ne boji smrti. Rak je ljubav na pogrešnom nivou.

Rak ima poštovanja samo prema istinskoj ljubavi. Simbol istinske ljubavi je srce. 

Srce je jedini organ koji rak ne može da napadne! ''

Lek protiv raka je samo i jedino Ljubav, to je ono sto bih rekla osobi.
Pokusala bih da kod nje da razvijem osecaj prave ljubavi a neke od kapi koje bi pomogle u ovom slucaju bile bi Pine-zbog sklonosti osecaju krivice i samooptuzivanju, naravno obavezno Rescue Remedy, Holly jer nosi vibraciju ljubavi, Olive kod mentalne i fizicke iscrpljenosti, Rock Rose zbog uzasavanje, osecaja strave, panike. Jos bi dodala da hitno promeni obrazac misli, celukupno opisano stanje koje ona ima, je putokaz kako ona razmislja, a razmislja negativno, razmislja destruktivno, razarajuce...

Naštimujte se

Cvetne esencije su informacijski preparat.
Kao i kod homeopatije, kolicina hemijske supstance koja postoji u preparatu je toliko mala da se moze smatrati potpuni zanemarljivom. Ono što je karakteristika svih informacijskih preparata je da ne deluju preko dela materije koje se zove supstanca, već preko dela materije koje se zove polje. 

Cvetne esencije deluju poput zvučne 
viljuške. Kao što je zvuk talas, samo je za njega potrebno da imamo supstancu koja osciluje – vazduh, kao što je svetlost talas koji se prostire i bez oscilovanja supstance, već se elektromagnetne oscilacije prenose kroz polje; tako se informacija koju naše telo prima od ovih preparata prenosi kroz bioelektrodinamičko polje našeg tela. 

To je veoma suptilna informacija koja se prenosi na naše misli i osećanja, poput naštimavanja intonacije zvučnom viljuškom, samo još suptilnija. 

Ono što se pokazalo je da naše telo, posle nekog vremena tog ‘naštimavanja’ unošenjem kapi u organizam, nastavi samostalno da osciluje na tim frekvencijama, tj. nastavlja da ima misli i osećanja koja su za njega benefitna bez potrebe da se na dalje uzima  preparat. 

U zavisnosti od obrazaca mišljenja i ponašanja koje smo usvojili, potrebno je od jednog do nekoliko meseci da se neki od obrazaca koji nam ne pomaže, poput ogorčenosti, ozlojađenosti, nestrpljenja, ljubomore, zavisti, potištenosti, preteranog sanjarenja, odustajanja, nemanja samopouzdanja, strepnji, repetitivnih neproduktivnih misli… postojano prebaci u obrazac koji pomaže da sagledamo svoje probleme iz drugog ugla i njihovom rešavanju priđemo na drugi način.

Trudnoća i cvetne esencije

Blagosloveno stanje, drugo stanje ... je period "rascvetavanja" žene i osim sreće, radosti, zahvalnosti, nežnosti, ljubavnosti... može je uvesti u još neka, ne tako prijatna stanja. Na fizičkom, mentalnom i emotivnom nivou dolazi do promena pa se tako mogu javiti čuvene promene raspoloženja, ćudljivosti, suze smeh ...mučnine, umor, brige, nemiri, strahovi...
Cvetne esencije su blage i neškodljive a mogu olakšati i ulepšati taj period. Kombinacija istih uvek zavisi od konkretnih problema koje muče dotićnu trudnicu ali navešću samo neke da bi dobili ideju u čemu vam one mogu pomoći.
Takođe na raspolaganju su nam vibracije-frekvencije cvetova koji se koriste za porođaj kao i period laktacije a i za bebca :)
Walnut olakšava promene, mentalne, emocionalne, fizičke, promena načina i stila života, prihvatanje uloge majke
Scleranhus, Rescue Remedy mučnine, povraćanja, stabilizovaće nagle promene raspoloženja
Chamomila za balansiranje emotivnih uspona  padova, daje umirenje utehu posebno kad se oseca mučnina i nagon za povraćenjem
Mimulus, Aspen, Garlic zbog strahova, svih vrsta, neću ih navoditi ;( puno ih je
Red Chesnut preterana zabrinutost
Wild Rose, Gorse u slučaju problematične trudnoće, daje nadu, budi radost
Angelica za spiritualnu zaštitu za dete koje dolazi na svet, povezivanje sa anđelima čuvarima
Prety Face, Manzanita za prihvatanje izgleda tokom trudnoće, doživljavanje tela kao spiritualnog hrama koji čuva dušu
Mariposa Lily (veoma važna) za stvaranje veze sa detetom koje dolazi na svet, da bi dete osetilo povezanost, sigurnost, željenost, ljubav.... samopouzdanje  vezano za majčinstvo, opšti lek za pozitivnu majčinsku energiju 
Star Tulip za izgradnju poverenja u sopstvene instikte i intuiciju u majčinskoj ulozi, bolja unutrašnja  prijemčivost i sposobnost da se stupi u kontakt sa spiritalnim identitetom i istinskim potrebama deteta
Quince, Pomegranate za žene koje moraju da balansiraju snagu i nežnost, konflikt i rastrzanost izmedu karijere i majčinstva, priprema i prelazak sa uloge zaposlene žene na ulogu majke, da uravnotežimo ljubav, moć i snagu, razvoj snage ljubavi i ženske moći
Yarrow zaštita od fizičkog i psihičkog zagađenja, elektro smoga, radijacije, za preteranu osetljivost na okruženje koja može da se razvije tokom trudnoće, prevazilaženje sklonosti ka prevremenom porođaju
Self Heal razvijanje poverenja u sopstvene isceljujuće snage, bez preteranog oslonca na porodicu, lekare...
Fairy Lantern emocionalna nezrelost koja sprečava osobu da preuzme odgovornost uloge majke
Mountain Pennyroyal - umesto crvenog končića ;) što bi rekli naši stari protiv uroka, odstranjuje negativne sile koje napadaju auru, štiti od negativnih misli iz okruženja, primanja ili upijanja istih

Ovo je ukratko tek za informaciju i inspiraciju, ako imate nekih nedoumica, pitanja, javite se

Koja je cena vašeg udaha?

Svaki tren života plaćamo sobom, izdahom. 
Udahom uzimamo snagu od Boga, izdahom plaćamo služeći svetu. Pridavanjem značaja, vrednovanjem, stvari i pojava oko nas ali i u nama samima, sami dajemo vrednost svemu, pa i sopstvenom životu. To stvara naše prioritete koje onda živimo, a plaćamo ih svakako. 
Pitate li se koja je vrednost - cena vašeg udaha?

Cvetaj tamo gde si posejan - u SEBI

Život nas pleše kad se prepustimo

http://ryl.rs/cvetaj-tamo-gde-si-posejan-u-sebi/

Psihički čvorovi

Joga kao prirodan način oslobađanja od napetosti

Kada govorimo o grču mislimo ne samo na onaj vidljivi, jasno prepoznatljiv grč u fizičkom telu ( cvetna esencija za taj grc je Dandelion ) već pre svega, na nevidljive grčeve i blokade – u jogičkoj filozofiji poznate kao grantije, koji zahvataju delove emotivnog, mentalnog i psihičkog bića. Blokade kojih se nesvesno držimo (bolje rečeno – one drže nas), onemogućavaju nas da pustimo da stvari teku svojim tokom i da se prepustimo Božjoj volji.Postavlja se pitanje šta nas sprečava (Cayenne) da popustimo te uzde i razvežemo unutrašnje čvorove koji su se isprečili između nas i slobodnog i nesputanog načina života. Strahovi( Mimulus, Aspen, Garlic, Chrisantemum) nas sprečavaju da proširimo percepciju, granice svojih vidika, da steknemo unutrašnje znanje, mudrost (Sage) i sposobnost samosagledavanja u svakodnevnom životu.

Oni nas sputavaju i onemogućavaju da se oslobodimo starih navika i načina razmišljanja ( Morning Glory, Iris), blokiraju nas da sagledamo i budemo okupani božanskom svetlošću u kojoj jedan deo našeg bića prebiva od prapočetka, iščekujući nas sa neizmernim strpljenjem kroz eone vremena. 
Na nastanak strahova najviše utiču uslovi odrastanja i vaspitanje u primarnoj porodici. Posebno je važan period do četvrte godine života kada se stvara neprocenjivo vredno osećanje sigurnosti – osećanje utočišta i vera u «viši zakon», tj. da stvari treba pustiti da idu svojim tokom. Kada nam tokom života na mentalnom nivou sve postane jasno i kada donesemo odluku da u sebi nešto promenimo u našem umu se automatski jave pitanja: «Šta će se desiti?» ili «Gde će me to odvesti?». Ova pitanja doprinose da se istog trenutka blokira proces opuštanja i prepuštanja životnom toku. Na taj način je naš život uslovljen od najranijeg detinjstva i često ostatak života provodimo u ispravljanju pogrešnih emotivnih stavova.

Nedostatak emotivne sigurnosti i topline ( Mariposa Lily, Evening Primrose ) izostale u najranijem detinjstvu se kasnije nadoknađuje traganjem za sigurnošću u spoljašnjem svetu, pa jača egocentričnost i želja da se po bilo koju cenu osećamo dobro i činimo samo ono što nam se sviđa. , jasno prepoznatljiv grč u fizičkom telu ( Dandelion ) već pre svega, na nevidljive grčeve i blokade – u jogičkoj filozofiji poznate kao grantije, koji zahvataju delove emotivnog, mentalnog i psihičkog bića. Blokade kojih se nesvesno držimo (bolje rečeno – one drže nas), onemogućavaju nas da pustimo da stvari teku svojim tokom i da se prepustimo Božjoj volji.
Nedostatak topline koja izgrađuje unutrašnju sigurnost (Buttercup, Larch), kod deteta rađa osećaj da nešto nije kako treba i da u svemu nešto nedostaje. Sa tim osećajem nedostatka ono će nastaviti da živi.

Upravo tu i nastaje jedna od najvećih blokada – nesposobnost da se opustimo i dozvolimo da stvari teku same od sebe. Ona se ne može otkloniti samo osvešćivanjem već uz pomoć određenih tehnika. Praksa je pokazala da jogičke tehnike duboke relaksacije kao što su joga nidra ili neke tehnike meditacije ( Lotus ), mogu da nas oslobode mnogih strahova i inhibicija.

Navika da potiskujemo osećanja(Agrimoni, Black Eyed Susan) i težnja da ih «sečemo», manifestuju se na tri područja na telu:
a) vrat i glava
b) predeo dijafragme
c) predeo donjeg abdomena.
U jogi su poznate posebne vežbe tzv. bandhe čiji je cilj otklanjanja grčeva i blokada.
Đzalandhara Bandha je kontrakcija vrata - utiče na racionalni i osećajni deo ličnosti i dovodi ih u sklad.
Udijana Bandha je kontrakcija mišića gornjeg abdomena – ona nam pomaže da «prizemimo» osećanja.
Mula Bandha – tretira donji abdomen, tačnije, genitalni deo, ima za cilj osvešćivanje emotivnog i instinktivnog dela bića.
Ove tri vežbe imaju za cilj da «razvežu» psihičke čvorove, tzv. grantije. Oni se nalaze u određenim energetskim centrima u telu, tzv. čakrama i tesno su povezani sa njihovom psihofiziologijom.
Blokada u prvom čvoru – tzv. Brahma granthi dovodi do blokade energije i kreativnosti. Osećamo se bezvoljno, depresivno, letargično i bez energije.
Druga blokada je u tzv. Višnu granthiju. Stvara osećanje emotivne zavisnost (Bleeding Heart)i, sputanosti i vezanosti.
Treći čvor – Rudra granthi ukazuje na vezanost za ego-identitet(Sunflower) za ono «Ja» koje je u nama i koje nas onemogućava da ustupimo mesto intuitivnom, sveobuhvatnijem i sveprožimajućem božanskom delu postojanja. Intenzitet zgrčenosti je najuočljiviji u trenucima kada smo izloženi životnim promenama. Vežbanjem joge ulazimo u stanje duboke opuštenosti koju prati osećaj rasterećenosti i lakoće, što nas neprimetno odvaja od poznatog stanja zgrčenosti na koje smo navikli. Dešava se da usled straha ponovo počnemo da se grčimo na suptilnom nivou. Tada treba ispratiti ceo taj proces sa pažnjom i svesnošću, «ploveći» na blagim i prijatnim talasima relaksacije a ne na brzacima strepnji koje treba sprovesti da napuste dubine iz kojih proističu. Mentalni stavovi i predrasude nisu samo puke misli i ideje, u njihovoj pozadini deluju energije koje mogu biti sputavajuće ili kreativne. Intelektualno sagledavanje problema nije dovoljno s obzirom na to da postoji inercija u osećanjima koja je trasirana dugi niz godina
Jogicka praksa tu i počinje. Ona treba da nas nauči da se opustimo dovoljno duboko a zatim se pažljivo i svesno spustimo do nivoa gde se grč učaurio i tako ga oslobodimo sa dna podsvesnog uma, kako bi poput mehurića isplovio u svesni deo bića.
Čitav proces podseća na zatezanje luka: možemo ga zategnuti ali sve dok ne popusti grč u prstima strela neće biti otpuštena. Ako ste u stanju da otpustite grč u prstima strela će odleteti. Potreban je voljni napor da se prsti oslobode grča ali o svemu ovome mora postojati svesnost.
Svesnost je najvažniji činilac.
Luk možemo zatezati i opuštati dokle god želimo, ali bez saznanja, svesnosti o tome šta se dešava, to su samo fizički pokreti.
Kada se jednom sagledaju i shvate, doprineće da postanete svesni iskustva koje prati opuštanje od zgrčenosti. Tenzije i grčevi su posejani i blokiraju nas na mnogim nivoima postojanja.
Joga nam svojim tehnikama pomaže da ih osvestimo a zatim i da ih se oslobodimo.

Sonja

Iznenađenje - Recept za jerusalimska jaja

Recept za jerusalimska jaja

Znam, znam sad se sigurno pitate otkud recept na ovom blogu.

E pa Dragi moji čitaoci ako ste shvatili da je duhovnost pričanje i čitanje o "duhovnim" temema i kroz to i beg od Života - varate se.

Osim što podučavam yogu i meditaciju, pomažem Sobom i cvetnim esencijama, pravim personalizovane knjige za decu i razne preparate za negu i isceljenje tela-kože i duše, ja i kuvam - rado, idem na roditeljske sastanke-hmm baš i ne rado, i na pijacu, perem prozore (ne prečesto ;) i wc šolju ( često), vozim i razvozim, dočekujem i ispraćam, poravljam po kući šta znam i umem a za ostalo vičem "upomoooć"




Ovaj recept pod tim imenom, sam dobila pre par godina od drugarice i od  tad jedva čekam Uskrs da ga pravim (ko da mi neko brani da ga pravim kadgod). Počinjemo sa kuvanjem na Veliki četvrtak, dovedemo do ključanja, ugasimo, ostavimo, pa posle par sati ponovimo - do klučanja pa ugasimo, i tako bar 3 do 4 puta.Ostavimo preko noći pa u petak ponovo do ključanja, kuvamo 15tak minuta i... to je to


Potrebno je
ljuske od luka i 1 isečen luk
nešto od suvog mesa, kostiju, kožure neke dobro nadimljene slanine i sl
nekoliko lovorovih listova
zrna bibera
soli
par čenova belog luka

Ovo su sastojci za osnovni recept, ja dodam još sve od zeleniša što mi se zatekne u kući 
peršunov, celerov list, list kupusa, 
isečem 1 cveklu, 1 šargarepu...raznog začinskog bilja

Ovako spremljena jaja poprime božanstven ukus i miris, ako ste ih kuvali sa nečim "konkretnim" mislim na neko parče suvog mesa, biće to odličan "prilog" za Uskršnji doručak

Što se tiče šaranja i ukrašavanja, primenite neku od metoda, to može a ne mora, al da ih probate ovako spremljena to mora ;)

I javite kako su vam se svidela
Sonja

Vitraži

„Ljudi su poput prozora sa vitražom. Oni svetlucaju i sjaje kada sunce sija, ali kada mrak padne, njihovu lepotu je moguće videti samo ukoliko postoji svetlost iznutra.“
Elizabet Kubler Ros

Prolećni umor - zvuci vam poznato?

Maslina Olive

Ovo dugovečno drvo može da živi više od hiljadu godina, simbol je regeneracije i u biblijskom smislu simbol vaskrsenja, jer se u maslinjaku Isus i krio čekajući da ode kroz smrt u vaskrsenje... tako da je novi početak moguć na kraju ciklusa. I bela golubica nosi grančicu masline, posle teške borbe, kao simbol novog početka i mira.

Cvetna esencija Olive se koristi kod nedostatka energije, ekstremnog umora, isrpljenosti, u slucaju kada smo presli granice svoje izdrzljivosti i potrosili energetske rezerve



Ključna reč:  Ne mogu više!

Negativne osobine:

- Psihički i fizički stres
- Umor
- Razdražljivost
- Nedostatak energije
- Velika želja za snom
- Slabost
- Ravnodušnost
- Depresija
- Izbegavanje odgovornosti
- Apatija
- Emotivna, psihička i fizička iscrpljenost
- Često plakanje
- Nezainteresovanost za svakodnevnicu

Prepoznajemo ih po sledećim rečima:

- Nemam više ni vere, ni snage!
- Mrtav sam umoran!
- Samo želim da se odmorim i da legnem!
- Slomljena sam!
- Nemam snage ni zube da operem!
- Imam osećaj da sam stariji 10 godina!
- Sve mi je postalo takav napor!!
- Svega mi je previše!
- Istrošena sam!

Današnja deca su često pretrpana vanškolskim aktivnostima, što dovodi do umora, pospanosti, besa, depresije, uopšteno stresa. Trebalo bi da ih razumemo, ako se samo prisetimo koliko smo mi samo imali slobodnog vremena da radimo i da se igramo kako i koliko hoćemo. Preveliki i hronični umor može da dovede do slabljenja imunološkog sistema, što može da dovede do niza bolesti.

Uzimanjem ove esencije, osoba postaje svesna svoje situacije... da je iscrpela sve svoje resurse i da mora da se odmori. Počinje da postavlje sebi jasne granice, da spava dovoljno, da jede dovoljno... da izbegava sve ono što joj škodi i iscrpljuje organizam! Pomaže osobi da se odmori i da nauči da pametno koristi svoju energiju.

Ako volis i prihvatas sebe

Uvek ce biti jedan drugi za okriviti, svet za mrzeti, zivot za prezirati...ako nisi sposoban da volis sebe
Drugi, svet, zivot i sve sto obuhvata tvoja svest, nije nista drugo do Ti, bez da to znas. 
Svaki put kad  osetis da neko radi nesto protiv tebe, pitaj se sta radi on u tvom zivotu, koje mesto zauzima, koju ulogu ima, koju potrebu imas za njegovim postojanjem, sta dobijas i sta imas kao posledicu od svega toga sto postoji u tvom svetu.
Do kad ces imati potrebu za drugima da bi se ojacao, da bi se opravdao, da bi se odbranio, da bi se ponizio...?
Ako volis i prihvatas sebe, ako se smiris i ne branis videces u sebi razlog postojanja, smisao svog vremena a u drugima mogucnost da se upoznas svaki dan sve vise.
Oni nisu pretnja za tebe niti prepreka za tvoj uspeh.Oni jednostavno ispunjavaju nalog koji si im ti dao da bi mogao da nastavis da mislsis da je zivot onakav kakav si ti odlcio da je.

Voli i odpusti ostatak sveta iz svog poseda, bice to pocetak tvoje slobode koju trazis.

Momenti voljenja

Postoje momenti u našem životu kada jasno osećamo da postoji nešto više od onoga što poznajemo kao život, od onoga što smatramo sobom. 

To su momenti voljenja, u kojima bivamo dotaknuti na poseban, drugačiji način. Momenti u kojima ne možemo razdvojiti sebe od drugih. Unutrašnji prostor biva toliko širok da obuhvata sve. U tim trenucima biva jasno koliko je sve ono što postoji divno, ogromno. Gube se granice, osećaj tela, fizičkog. I bivamo potpuno obuhvaćeni drugim, potpuno obuhvatamo druge, sve.

I postoji svi oni drugi momenti u kojima smo beskrajno usamljeni, u kojima smo izgubljeni u mislima, problemima, konfliktima, rastrzani na milion strana između milion zahteva koje postavljaju drugi i koje sami sebi namećemo. Otcepljeni, rastrzani. Kada se u tom haosu i ludilu u koji bivamo ubačeni zaustavimo na momenat, zbog ogromnog umora ili šoka usled gubitaka, tada osetimo ogromnu uzaludnost, besmisao svega i, najviše od svega prazninu koja je toliko velika da stvara i fizičku bol, čežnju koja prožima sve delove nas samih. To je ona praznina koja preti da nas potpuno uguši, zajedno sa bolom zbog nemanja, zbog nedostajanja.

Šta je to što nedostaje tada? Odakle ta bol? 

Ceo naš život je beskrajna čežnja za momentima voljenja, prožimanja, momenata kada se osetimo potpunim, celim. Unutrašnji mir, tišina, radost koja ispunjava. 

I ceo nas život je odbacivanje svega onoga što nas od toga odvaja, što nam to oduzima. 

Problem koji ne vidimo je upravo taj – da odbacivanje pravi taj rascep, da odbacivanje čini da bivamo još dublje u nedostajanju, u nemanju, u praznini. Bol koja se tada javlja pokreće tugu, osećaj da nam je nešto uskraćeno, oduzeto. Pokreće strah od prolaznosti, od gubitaka, od smrti. Izaziva i bes i mržnju i povređenost. Uzeto je, oteto je, izbačeni smo.

Hajde sada da, za momenat, zastanemo, da prekinemo tok ovih misli i emocija i usmerimo pažnju na dah. Zatvorimo oči  i duboko, potpuno udahnemo. Osetimo kako nas udah ispunjava, kako se telo širi. Nakon potpunog udaha, posmatramo izdah. Polako i duboko izdišemo, osećajući kako se telo opušta i oslobađa napetosti. Nakon izdaha, ponovo udah. Telo se širi, ispunjava, raste. I onda izdah, telo se skuplja, opušta i oslobađa napetosti. Između udaha i izdaha postoji kratka pauza, zadržavanje daha. Probamo da pratimo dah tako da uhvatimo tu kratku pauzu između udaha i izdaha, da je potpuno osetimo i doživimo. Udah i izdah, dve suprotne sile. Da li postoji sukob? Da li postoji odbacivanje? Udah ispunjava, izdah oslobađa. Da ne postoji izdah ne bi postajao udah. Da ne postoji udah, ne bi postojao izdah. A ni one pauze spontanog zadržavanja daha koje su toliko prijatne.

Ceo naš život je potraga za momentima u kojima osećamo ispunjenost, prožetost sa svim. I ceo naš život je odbacivanje onoga što nas od tih momenata odvaja. Ne shvatamo da smo mi ti koji odvajamo, koji odbacujemo, koji pravimo rascep! 

Biti duboko u osećaju radosti jednako je kao i biti duboko u osećaju tuge. Svaka emocija nosi svoju dubinu, daje posebnu dimenziju. Dotiče na poseban način. Nije problem tuga koja nastane zbog gubitka, strah koji nastane zbog opasnosti. Nije problem što osećamo glad kada nemamo. 

Problem je što te emocije dotaknu delove unutar nas koje smo potisnuli, koje smo odbacili. Što smo toliko, toliko toga unutar sebe ugušili da i najmanji impuls pokreće sve bolove, sve prljavštine koje unutar sebe imamo. 

I što onda ostajemo dugo u strahu, u mržnji, besu, odbačenosti. Što bivamo otrovani onim što se pokrene i što dalje trujemo iz nemogućnosti da izađemo na kraj sa tim što se pokrene. 

I što tada gradimo zidove unutar nas samih, u pokušaju da sačuvamo ono malo vrednog što imamo. 

Isto radimo i sa dahom, u svojoj gluposti – gušimo izdah, dišemo površno, plitko, brzo. Kao da taj izdah zaista oduzima, kao da on nije taj koji oslobađa. I što je strah i bol veći to je zatvaranje veće. 

Od silnih zidova ostavimo sebi jedan prozor kroz koji posmatramo život, udišemo ono malo vazduha i patimo za onim što se iza tih zidina nalazi.

Produbiti dah. Produbiti izdah i udah. Tek kada potpuno izdahnemo, možemo potpuno udahnuti. Tek kroz otvaranje možemo postati dostupni onome čemu težimo. 

A šta je to što želimo? Šta je to što tako očajnički nedostaje? 

Nedostaje naša sposobnost da bivamo dotaknuti. Nedostaje otvorenost da primimo, osetimo. Svi tražimo ljubav, ali je svi odbacujemo. Ne umemo je osetiti ni primetiti. Jer ljubav nije ono što dobijamo od drugih. 

Ljubav je ono što drugima dajemo kroz otvaranje, kroz sposobnost da bivamo dotaknuti. 

Mnogi će se pobuniti na ove reči. Jer mnogi smatraju da umeju voleti, da umeju primiti. I da je problem u tome što nemaju kome da daju. Što nema nikoga ko može razumeti, kome se vredi otvoriti. Milion puta smo pokušali, milion puta nije bilo nikog da to primi. Da, tako je. Svima je tako i to jeste problem. Mi ne primećujemo zidove koje sami imamo, ali jako dobro osećamo kada udarimo u zid koji drugi imaju oko sebe. Zato i tako lako bivamo povređeni i tako lako povređujemo druge – jer sve vreme zidom u zid udaramo.

Svako ko je bio istinski dotaknut u životu znaće da ceni momente tog doticanja. Znaće da ceni i one koji su uložili napor da ga dotaknu i pored svih zidova koje je oko sebe izgradio. I onda će raditi na tome da polako skida zidove i otvara prostor. I imaće jaku težnju da dotakne druge. Jer taj osećaj koji dobija, ne može ostati u granicama njegovog prostora. Otvorenost ima taj kvalitet da se širi, preliva. I jaku težnju da dotakne drugog. 

Ono što je posebno čudesno u tom osećaju koji ispuni i preplavi je da on ne nestaje. Ostaje tu dugo. I čeka da se drugi otvori, da oseti. 

Beskrajno strpljivo, zauvek.

Ovaj tekst je zapravo pokušaj da izrazim zahvalnost svima onima koji su me dotakli. Čije reči su prodrle duboko, ugradile se. I učinile da osetim svu bol praznine i nedostajanja, svu jačinu težnje da urušim zidove. Mogli bismo reći da je to vrednost onoga što dobijamo kroz jogu, učenje, ideje... 
Ali joga, učenje i ideje nemaju tu moć. Imaju je pojedinci koji su se tome otvorili, koji to umeju osetiti i preneti. Kroz koje se taj duboki osećaj života i otvorenosti, uprkos svih zidova, može osetiti.