Iz stanja Ljubavi, praštanje nije potrebno, jer Ljubav zna i razume da je sve učinjeno iz same potrebe da se projavi a ne iz potrebe da povredi. E, kada biste samo mogli da ne zahtevate i ne očekujete da taj "drugi" ima određeno ponašanje i kada ne bi imali odredeno mišljenje o njemu - već ga samo posmatrali kao izraz Božji, koji živi iskazujuci njegovu slavu, e tada bi taj drugi mogao biti ono što jeste.
Tek odatle počinje odnos nevezanosti i nezavisnosti u kojoj nijedan član odnosa ne bi bio odgovoran za ono što onaj drugi živi i doživljava.
U stvari, bilo bi to Bivanje.
Voli, ne gubi vreme
Sonja
Нема коментара:
Постави коментар