Usporavanje

Usporavanje zahteva izvestan napor kojim se mehanicnost pretvara u svesno činjenje. Svesnost  priziva doživljajnost. Ona isključuje misaonost, a ono bilo kakav zamor. 

Nenaporna lakoća delovanja oslobada uživanje. 

Takav osećaj prijatnosti, udobnosti bivanja u vlastitom telu čini da se „zaljubim“ u dnevne banalnosti. No, nije moguće zaljubiti se u svoj svakodnevni život, a da pritom ne zavoliš sebe.  Umeće usporavanja zahteva vežbu ali donosi ljubav i svesnost. 

A posebno je delotvorno u okolnostima koje su mučne usled ponovnog podizanja starih programa. Kada u situacije, od kojih smo navikli da bežimo ili da ih potiskujemo, unesemo prisutnost, one se rastvaraju. U tom  stanju mrak isceljujemo svetlom. 

A kada je situacija pakao, nemoj samo usporiti, nego stani! Zaustavi sve svoje fizičke, verbalne i mentalne aktivnosti. Time uklanjaš sve prepreke koje onemogucavaju isijavanje tvog svetla, a zahvaljujući kojem svaka situacija poprima sklad, red i svrhu. 

Uspori, uživaj u trajanju i ne zaboravi da je svetlost stvar od koje si satkana. 
Brze i preduzimljive proganja strah od neuspeha, a spore i trome strah od uspeha.