Kad postane bezizlazno, šta učiniti

Otkako je sveta i veka, ljudi se uče da pronađu sreću u promeni stanja i spoljašnjeg okruženja.

Da li je oduvek bilo baš tako, nije mi poznato, ali je gotovo sigurno , da većina savremenih ljudi, smatra da je potrebno da se nešto desi, da bi bili srećni .

Želje... Male, velike, realne, toksične…i sve bi mogle da se predstave kao strukture u kojima  pojedincu fali nešto, što bi ga učinilo srećnim. Učimo se kako da  motivišemo sebe i ostvarimo svoje ciljeve koji bi zatim trebalo da nam donesu blagostanje i sreću… Pozitivna psihologija je dokazala ne samo da mi nemamo pojma o tome šta nas čini srećnima, već je vrlo često upravo obrnuto. Nama je milion puta ponovljeno, nacrtano , ponekad i prisilom objašnjeno da sreću moramo otkriti, pronaći u nekakvoj promeni …u nečemu što još uvek nismo otkrili, u pravom balansu … u nadogradnji sebe … u promeni…u ostvarenju ..u postignuću ..u …

Ako ne pronađemo sreću u spoljnim promenama situacije, onda pokušavamo da je pronađemo u promeni sebe. Pogledajte sve te silne seminare, tehnike, 7 koraka, 21 navika …svi su usmereni ka tome da vas nauče kako da uspešno menjate okolinu ili sebe… kako da je kontrolišete, i svi vas neizostavno guraju još malo dalje od istine koja je na dohvat ruke .. sve vreme tu pred nosom…

Ja tvrdim upravo suprotno  . Ništa što uradite , pomerite, postignete, promenite… neće vas učiniti srećnima.

Nemojte me pogrešno shvatiti, sva ta pomeranja, želje i promene su odlična igra, zabava koja čini život potpunijim.

Moglo bi se reći da je najštetnija reč u rečniku jednog tragača „ozbiljnost“… zato što će vas upotreba ozbiljnosti još više udaljiti od istine i sreće…

Za razliku od toga, ono što vam može pomoći na tom putu ka sreći, je promena nivoa svesti. Promena, a ne podizanje na viši nivo, ne spuštanje na niži , jer ono o čemu govorim nema više i niže …nema metra koji može to izmeriti…nema naših uobičajenih nalepnica koje nas čuvaju od straha od nepoznatog. Ali nam čuvanje i nije potrebno…

Prva i osnovna stvar je da shvatite ( i ovo isključivo bez rada ) koliki deo  stvarnosti čine naše misli ...da polako počnete da razvijate posmatrača u sebi, deo koji posmatra mislioca,  neko ko posmatra i postaje svestan „Majine iluzije, neko ko prolazi kroz ogledala i dim … i to sve bez napora… lagano i sa uživanjem   … U početku će vam biti neobično kada primetite da ste upravo svojim rođenim mislima pokvarili sebi raspoloženje. A onda će to postati navika i polako ćete se vratiti svojoj unutrašnjoj mudrosti …

Kao kada putujete vozom , lagana pažnja usmerena na krajolik  …I dok vaš posmatrač bude rastao, sve više i sve češće će hvatati misli u pokušaju stvaranja iluzije … Pri tom vam može pomoći, za pocetak, najjednostavniji i najtačniji alat na svetu, rođenjem nam dat unutrašnji sistem stanja …naše emocije..

Kada se osećate loše , to je znak da su misli već dobile formu, bili vi toga svesni ili ne … možda još uvek nisu vidljivi svi njeni oblici, možda je još uvek samo nejasna emotivna masa … ali jedno je sigurno…vaše misli vam ne služe dobro…postaju rđav gospodar…

To ne znači da treba da menjate svoje misli , dovoljno je da samo da postanete svesni toga … i njihov stisak će oslabiti … ili da sačekate malo … jedno je sigurno,  to nije stanje u kome bi trebalo započinjati nešto novo ili za vas značajno.. to je stanje kada se ne treba objašnjavati sa partnerom, ili ispravljati nepravde … to je stanje u kome nam je neko stavio pink naočare i mi se svađamo sa celim svetom zato što je sebe u pink obojio… I to stanje će proći  ..

Ljudi menjaju raspoloženje. Kada smo raspoloženi, staloženi, mirni , onda nije teško doći do svoje unutrašnje mudrosti, do glasa koji jasno zna šta je ispravno za nas, do našeg najboljeg vodiča ka sreći…Tada sve postaje nekako jasno i tada smo u stanju da na kreativan način rešimo komplikovane zahteve koje nam život ponekad nametne. Sve nekako dobije viši smisao i sve postaje jasno…

Kada smo uznemireni (opet sopstvenim mislima kojih često nismo svesni ) , tada sve postane komplikovano, ozbiljno, teško, bezizlazno… Tada nije vreme da tražimo unutrašnji glas mudrosti , jer ga je teško čuti od glasnog ega koji sve zna najbolje    .

Okolina i roditelji su nas naučili skoro svemu što znamo, naučili su nas da brinemo, šta je dobro a šta loše, naučili su nas da se dokazujemo, da se potvrđujemo da se stalno trudimo da budemo bolji … da gradimo sebi poziciju…

Istina je upravo suprotna  … pogledajte malu decu , zar nisu najbolja i najsrećnija stvorenja kada se igraju  ... pre nego ih vaspitamo i naučimo šta im je sve neophodno.

Na kraju bi ponovila sledeće :

Naše emocije ( i sreća)  zavise od naših misli.

Ako to shvatite, ali zaista shvatite,  učinićete za svoju sreću daleko više nego svim ostalim „radnjama“ koje menjaju stvarnost ...