“Procrastination is like a credit card: it’s a lot of fun until you get the bill.” Christopher Parker
Šta je zapravo prokrastinacija (odlaganje)? To je svaka situacija u kojoj odlažemo za kasnije obaveze/zadatke/projekte na koje bi trebalo sada da se fokusiramo, kako bismo radili nešto što nam je zabavnije, prijatnije ili, na kraju krajeva, ono što znamo da radimo bolje. Veoma uvreženo mišljenje je da je uzrok odlaganja lenjost, što najčešće nije slučaj. Kao i kod svih samosabotirajućih navika, prvi korak ka menjanju ponašanja jeste osvešćivanje razloga zašto to činimo i koliko nas to košta (u energiji, novcu, mišljenju o sebi, zdravlju). Ali kamo sreće da je tako jednostavno kako zvuči-mnogi „odlagači“ vrlo uspešno ubede sebe da imaju vrlo realne razloge zašto odlažu obaveze pa ni ne uviđaju da zapravo odlažu.
Tema odlaganja je veoma široka i važna, bilo da ste student, zaposleni ili umetnik/kreativac ali ipak postoji nekoliko zajedničkih tačaka svakog procesa odlaganja.
- razmislite o razlozima zbog kojih odlažete, koja osećanja vas navode da odložite obavezu/započinjanje projekta? Kako se zbog toga osećate? Da li su to prijatna osećanja ili želite da ih promenite?
- ukoliko imate osećaj da je zadatak /projekat toliko zahtevan da ne znate odakle da počnete pa zato i ne započinjete, podelite ga na manje delove. Šta je to što sada možete da učinite?
- ukoliko odlažete ispunjavanje obaveze/zadatka ili započinjanje kreativnog projekta jer čekate inspiraciju, jer u ovom trenutku nemate vremena, novca, uslova, znanja ili iskustva… Postoji velika šansa da nikada neće biti savršen trenutak, zato započnite uprkos strahu.
- ukoliko odlažete ili ne započinjete jer ne možete da razlučite šta je prioritet a šta ne, postoje brojne korisne tehnike koje vam mogu značajno pomoći u planiranju i organizaciji projekta, vremena i obaveza.
Pored psihološkog rada na osvešćivanju uzroka zašto radimo to što radimo (čemu nam služi prokrastinacija), uvek imamo mogućnost dodatne pomoći iz riznice prirode-cvetne esencije. Ovi preparati ubrzavaju i kristališu unutrašnje procese, pa nam mogu biti od velike pomoći ukoliko želimo da ubuduće prestanemo sa odlaganjem.
Najvažnije je tokom razgovora sa klijentom saznati pravi uzrok odlaganja. Ukoliko je uzrok sanjarenje, odsutnost i nedostatak fokusa-remedija Clematis efikasno uzemljuje. Ukoliko je uzrok strah (nepoznatog ili poznatog uzroka)-Aspen ili Mimulus. Remedija Scleranthus pomaže onima koji ne mogu da se odluče između dve ili više mogućnosti, pa zato odugovlače.
Svako samosabotirajuće ponašanje dovodi vremenom do erozije samopoštovanja i samopouzdanja, pa je remedija Larch pravi izbor za povratak vere u sebe. Elm bi bio dobar izbor za one koji imaju utisak da ih konkretan zadatak prevazilazi, Gentian za malodušne, one koji nisu sigurni da su uopšte dorasli zadatku. Rock Water pomaže onima koji su lestvicu svoje efikasnosti i uspeha postavili nerealno visoko-ova remedija pomaže da izađemo iz oklopa rigidnosti i realnije sagledamo svoje mogućnosti.
Na kraju, značajan udeo u priči o prokrastinaciji ima motivacija: svaka promena ponašanja traži održavanje motivacije na duže staze, što ume da bude izazovno. U tim situacijama, u pomoć priskače Hornbeam i to sa „2 u 1“ dejstvom: on povećava nivo energije i koncentracije, ali i motiviše da se prihvatimo posla uprkos tome „što nam se neće“ ili što nam nije zanimljivo.
Naravno, ovo je uopšten izbor esencija- najbolji efekti se postižu pažljivim odabirom prema konkretnim potrebama klijenta.
Kakva su vaša iskustva sa odlaganjem? Činite li to često, da li ste probali da korigujete i kako?
Нема коментара:
Постави коментар