Ne bori se protiv mane već razvijaj vrlinu
Ta mesta zgrčenosti u nama oteta su od Ljubavi i zarobljena u našoj ličnoj bajci, u zamku boli
Odvojivši se od priče izađes iz zamka, i shvatiš da ne postoji
Ljubav je kao mama koja posmatra svoje dete koje prolazi svoja iskustva, pravi greške, ljuti se, boji se... posmatra i čeka da joj se vrati
Naglasak na mene - JA, je mjesto gde smestimo svest i ono što radimo, identitet. Kada svest bića posmatra ličnost i njene postupke, pojavljuje se trenutno razumevanje, kao u rascepu u kojem svest o sebi opaža ograničenje sebe kada je zarobljena.
Na taj način, zahvaljujući cvjetnoj esenciji, svest se oslobađa ponavljanja i volja može izabrati da se održi u svojoj vlastitoj dimenziji.
Ponekad je posmatrač još jedan modalitet mene JA, koji ne toleriše nikakvu pogrešku ili je opravdava svojim sećanjem. Ograničenje je oslobođeno cvetnom esencijom i svesti sudca iz druge lažne ličnosti. To je prelazna tačka koja se mora posmatrati kako bi se svest vratila svojoj istinskoj prirodi.
Sećanje na vaše prethodno stanje, sprečava vas da budete u sada, iz vrline. Vrlina nema nikakve veze sa lažnim sebe JA ili njegovim željama.
Biti je sada i vrlina je sama po sebi.
Svaka identifikacija sa slikom iz prošlosti, ma koliko voljenom ili cenjenom slikom sprečiće vas da budete ono što jeste.
Znam da nije lako jer želiš da budeš najbolja verzija sebe i kad se pojavi neka prepreka, gubiš iz vida činjenicu da iskustvo nije iz JA sebe, nego od toga da bude kroz njega, kroz tebe, a život ponekad nije zadovoljavajući uopšte za ideju života koju je lazno JA izgradilo.
Нема коментара:
Постави коментар