ღ carolijanje: YOGA

Moj čas yoge

Joga i duhovnost su postali traženi proizvodi, pa je i tržište odreagovalo na isti način na strani ponude.

Cilj mi je da prenesem šta je za mene prava joga i šta pod tim imenom težim da na svojim časovima dam. više na linku

Na svakom času joge naizmenično radimo asane i opuštanje. Pokrećemo energiju i zaustavljamo se da je osetimo, doživimo u potpunosti.
Pre asana radimo dublje opuštanje, usebljujemo se, sa ciljem da osetimo, osvestimo i opustimo sve delove tela, kako bismo na drugačiji način ulazili u asane, sa pažnjom i osećajem na pokretu. Pažnja usmerava energiju.
Kroz tehnike mentalnog opuštanja radimo na umirivanju uma kroz usmeravanje pažnje. Usmeravajući pažnju na unutrašnji prostor tela i na ono što se unutar nas pokreće mi zapravo uspostavljamo kontakt sa svojim telom, osećanjima i mislima. Učimo da osetimo, primetimo, da doživimo u potpunosti. Kroz svesno i vođeno opuštanje ne samo što učimo tehnike opuštanja delova tela, već i učimo da ih ponovo osećamo
Meditacija je svakako korak napred, jer otvara put ka finijim i suptilnim oblicima energije, ali je neodvojiva od asana i pranajama, jer način rada sa pokretom i dahom otvara prostor da se uopšte i približimo meditaciji.
Tek nakon opuštanja asane koje radimo mogu dati pravi efekat, mogu biti praćene našom pažnjom, što nam, osim jačeg efekta i suptilnije energije, daje i sigurnost da neće doći do povređivanja. Radeći asane mi pokrećemo telo, mišiće, zglobove, pokrećemo energiju na milion načina, ali učimo da to i primećujemo. Nakon svake asane radimo opuštanje, da bismo tu pokrenutu energiju osetili, doživeli, iskoristili na pravi način
Način na koji radimo sa asanama je postupan, i cilj nikako nije da taj pokret bude savršen. Cilj je da pokret bude svestan i da ga osetimo celim bićem, da mi, u tom trenutku, postanemo pokret i da, osim pokreta, ništa za nas ne postoji. Da bismo ostvarili taj cilj, nije potrebno da visimo okačeni na plafon, niti da osmišljavamo koreografije, gimnastičke i akrobatske figure. Nije čak nužno ni da savladamo 10% onoga što se u literaturi može pronaći pod imenom Asana. više na linku
Ali je nužno da vežbamo u kontinuitetu, redovno. I da to radimo na pravi način, da kroz duboku opuštenost, usmerenu pažnju i energiju, uz uvažavanje trenutnih ograničenja i do praga ugodnosti (nikad preko praga bola!), pomeramo granice.
Cilj joge je svestan pokret i uvećanje energije kroz pokretanje, tok i otklanjanje energetskih blokova, onoga što onemogućava protočnost.
Radimo i tehnike disanja, koje su dugo vremena zapravo samo rad na potpunom joga disanju, koje je temelj za sve druge pranajame. Vežbama disanja (pranajame) takođe radimo na energiji, na pročišćavanju nadija, energetskih kanala, i na dobijanju više energije kroz pravilno disanje. više na linku
Nakon asana, radimo završno opuštanje, Yoga Nidru, da bi pokrenutu energiju u potpunosti doživeli i sačuvali, otpuštajući fizicke, mentalne i emotivne tenzije. više na linku

Najveći problem u svima nama je poređenje – poredimo se sa drugima, sa sobom, sa onim što smo nekad mogli ili onim što bi trebalo da jesmo. Kroz vežbanje joge, mi se odučavamo od toga, od te potrebe da jurimo, postižemo, bivamo bolji, stičemo.
još o yogi na linku
još
Cilj je svest i energija, a tehnike su samo put.
Ono što pravi problem u načinu na koji se radi joga su očekivanja vežbača, zahtevi koje oni, kao predstavnici tražnje, na neki način nameću. Onog momenta kada se način vežbanja joge počne usklađivati sa očekivanjima vežbača, u cilju da ih zadržimo i privučemo, joga postaje sve ono što joga u svojoj osnovi nije. Ako jogu uzmemo na način na koji uzimamo bilo koji oblik vežbanja, fitnes, aerobik, gimnastiku, akrobatiku, onda smo propustili da od joge dobijemo ono što ona može dati. Ako hoćemo nove asane, ako jurimo za naprednim tehnikama i zvučnim imenima tih tehnika, ili pak želimo jogu lišenu svakog sanskritskog termina i oslobođenu duhovnosti, onda mi zapravo odbacujemo ono što joga u sebi ima da da, i prilagođavamo je onome što smo od nje spremni da uzmemo. Samo po sebi, to nije problem – mi i uzimamo od joge samo ono što u tom momentu možemo, za šta smo spremi – drugačije i ne može biti. Problem je kada instruktori joge, prilagođavajući se zahtevima tržišta i konkurenciji, počinju da daju samo ono što vežbači žele i traže. Jer, onda, gde je tu iskorak iz poznatog, uslovljenog? Gde je tu pomeranje granica, širenje prostora u kome delujemo, mislimo i osećamo? Gde je tu pažnja i svest? Ako hoćemo pomoću joge da ozdravimo, da iscelimo, da jogom unesemo nešto novo u naš život, onda od joge ne smemo tražiti ono što već znamo i ono što potvrđuje poznato. Onda moramo dopustiti da nam se da ono što će nas tom cilju približiti. Naravno, kada pominjem pomeranje granica i otvaranje prostora ne mislim na kaiševe pomoću kojih se rastežemo, niti mislim na okačene svilene držače na kojima visimo i pomoću kojih letimo. Jogi nisu potrebni takvi rekviziti – mi u jogi radimo sa onim što imamo u sebi i sa onim što u sebi možemo ostvariti. A za promenu perspektive (tačke iz koje doživljavamo i osećamo sebe) nije nužno dubiti na glavi i stavljati nogu iza vrata.
Kvalitet, cena i vrednovanje. Joga ima moć da vas promeni, to je njen osnovni kvalitet ali i problem, jer vi to, uglavnom, ne želite. Da biste mogli dobiti od joge ono što ona daje, nužno je da je i vrednujete na pravi način, da imate poverenja u ono što se daje i traži. Onog momenta kada počnemo da prilagođavamo jogu sebi, ona gubi vrednost i moć da nas promeni, jer je svodimo na ono što već imamo, na ono što sada znamo, razumemo i tražimo. Nije problem što vežbači ne znaju vrednost joge i što očekuju da im se da ono što traže, problem je što time određuju vrednost i cenu i utiču na ponudu, pa instruktori odgovaraju na to prilagođavanjem. Pravi kvalitet uvek ima malo onih koji ga mogu vrednovati i malo onih koji su spremni da plate cenu. Naravno, kada pričamo o jogi, cena je metafora, za sve ono čime smo spremni da platimo za sopstveni razvoj i znanje koje nam je za to potrebno – energija, trud, žrtva, istrajnost, odustajenje i odbacivanje onoga što vuče nazad, ka degradaciji.
Na kraju ostaje da razmislite o onome što od joge tražite. I da tu budete potpuno iskreni sa sobom i da stalno to preispitujete. I, naravno, ostaje da odredite koju cenu ste spremni da za to date, koliko vaša težnja za vas vredi. Jer vi postavljate vrednost i tu vrednost tražite i dobijate.

"Zašto ranije nisam pronašla jogu?” 🕉🕉🕉

Svako od nas ima svoje razloge zašto je, u jednom momentu, rešio da krene na jogu. Joga je sada prilično popularna, pa mnogi dolaze želeći da svojoj ličnosti dodaju ono što je sada na ceni: rad na sebi (a da je više od kozmetičkih tretmana) ili ono što daje utisak dubljeg i duhovnog (svesnijeg). Mnogi i ne znaju motive dolaska, prosto se kreću tamo gde ide većina. Za mene je svaki motiv za kretanje na jogu dobar, sve dok postoji prostor da se u čoveku probudi senzitivnost za ono što joga zaista može dati, i time pogrešan motiv okrene u pravi. Jer, bez jakog i ispravnog motiva, bez jasnoće i usmerenja, teško da ćemo se zadržati dovoljno dugo da nešto i postignemo.

U tom smislu, drago mi je što se pojavljuju oni koji postavljaju pitanja o meditaciji i koji su došli tražeći više od vežbanja. Pre nego što odgovorim na to pitanje, iz ličnog ugla, odgovoriću na jedno drugo, sinoć postavljeno: „Zašto ranije nisam pronašla jogu?“ Volim to pitanje, jer sam ga i ja postavila milion puta. I drago mi je da ga čujem, jer dolazi od onog ko ume da ceni i prepozna ono što joga može dati. Odgovor je jednostavan: pronalazimo prave stvari onda kada smo spremni za njih, onda kada je u nama kroz iskustva (gubitke, bolove, razočarenja, rastrzanost, suočavanje sa strahovima i nemoći) pripremljen teren. Pronalazimo onda kada umemo vrednovati, ceniti. Tek tada bivamo dovedeni pred one koji nam to mogu preneti. Kada teren nije dobro pripremljen, jogu uzimamo kao i sve drugo u životu, površno, kao zabavu, prolazno interesovanje, deo imidža, rekreaciju. I time je obezvredimo.
Da, volim to pitanje jer ukazuje na pripremljeno tlo, na spremnost.

Tu dolazimo i do odgovora na drugo pitanje, pitanje meditacije. Sve ono što radimo na jogi je ništa drugo do priprema za meditaciju. Pripremamo telo i um. I, da budem preciznija, to nije priprema za meditaciju, već priprema za sedenje u položaju za meditaciju. Svako ko je krenuo na jogu i zadržao se duže od jednog časa morao je primetiti koliko je teško ostati zaustavljen, bez pokreta. Telo se buni, um se buni – nemir je ogroman unutar nas. Sa takvim nemirom uma, sa bolovima u leđima i kolenima, sedenje 20 ili 30 minuta nepomično je potpuno nemoguće. Nemoguće je sedenje (!), a ne meditacija (!). Ideje o kontroli misli, o zaustavljenosti uma su same po sebi ludost i donose još veći nemir i potiskivanje, kao i koncept pozitivnog razmišljanja, ubeđivanja sebe da imamo sve ostvareno, da smo svesni, da volimo… To nisu pogrešne ideje, ali je pogrešan način na koji ih primamo i razumemo. Uglavnom, poenta odgovora je da svako ko je krenuo na jogu ne treba da brine ako teži meditaciji. Meditacija je cilj i put. Ali treba biti spreman za meditaciju. Sve što radimo na jogi vodi tome, ako smo dovoljno senzitivni da to primetimo i razumemo, i ako smo dovoljno uporni da istrajemo. Na način na koji ulazimo u svaku asanu: polako, opušteno, svesno, sa strpljenjem i uvažavanjem trenutnih ograničenja i uz dopuštanje da se granice pomeraju.
Potrebno je prvo da naučimo da boravimo u unutrašnjem prostoru, da imamo pažnju i osećaj pokreta, da posmatramo ono što se unutar nas dešava i da ne bivamo vezanim onim izvan. Potrebno je da naučimo ponovo da dišemo pravilno i da pratimo kretanje daha. Tek tada postajemo spremni za sedenje i tehnike meditacije. Nije problem dati odmah tehnike meditacije, problem je što bismo ih obezvredili. Prave stvari treba da pronađemo onda kada smo spremni za njih, kada ćemo umeti da ih vrednujemo.
I, nema potrebe da žurimo. Žurba je nemir, strah od prolaznosti, anticipacija gubitka, ambicija, strast. Da bismo samo osetili ukus meditacije sva ta žurba mora nestati. Čim smo zakoračili u pravcu meditacije, čim je nastala ta ideja u našem umu i ostala dovoljno dugo da bude podržana emocijom, stigli smo, ostvarili smo. Ostaje samo da tu težnju sačuvamo i da znamo da nas svaki korak koji pravimo vodi tome.

Cilj ove joge i jeste meditacija i sve što radimo radimo u tom cilju. Ostalo što postignemo, opuštenost, fleksibilnost, snaga, sposobnost pokretanja i zadržavanja energije, unutrašnji mir, odvojenost, kontrola nad emotivnim stanjima i stanjima uma samo su efekti kretanja na tom putu.

Yoga - sastanak sa sobom na ivici

Joga je praksa gde konstantno vezbamo "na ivici".

Ivica je mesto (granica) gde smo suprostavljeni sami sa sobom, sa onim gde se trenutno nalazimo i gde bismo zeleli da budemo.
To je mesto 'prijatne nelagodnosti' (koje nas preplavi kada radimo neka istezanja, ali nam telo nije potpuno otvoreno),
mesto gde rastemo, razvijamo se i zaceljujemo.
Ivica je mesto/trenutak u svakoj asani ( ali, i u zivotu ) gde smo jos u okviru svojih kapaciteta, ali i izazivamo sebe da idemo jos malo dalje/dublje .

Ipak, ne cinimo to u svakoj asani - to je ego.
Takodje, ivica moze biti vrlo suptilna ponekad. Moze znaciti bas suprotno , da radimo manje, a ne vise. Da budemo tolerantniji i osecajniji prema sebi...sa vise strpljenja.

Glavna će prepreka uvek biti to što ne znamo biti prisutni u samima sebi. Kako da budemo prisutni na mestima na kojima ne želimo biti prisutni? Kako da budemo prisutni na mestima od kojih samo želimo pobeći? Ta mesta koja mrzimo mesta su na kojima nikad nismo naučili biti, situacije u kojima nam niko nije pokazao kako da se suočimo s njima, nego smo naučili bežati od njih.
Moramo razvijati sposobnost da opet budemo tamo. Ako možemo biti prisutni u toj boli, u kojoj nikad pre nismo bili, počećemo nalaziti svoju snagu.

Joga nije takmicenje, pa cak ni sa samim sobom!

U samoj reci Hatha susrecemo se sa dve energije.
Ha - Sunce/ sunceva energija i Tha - Mesec/meseveca energija.
Sunceva energija nam pruza osecaj hrabrosti, volje i snage da nesto promenimo, dok nas Mesec uci samilosti i prihvatanju.
Kako u vezbanju, tako i u zivotu trudimo se da budemo u balansu izmedju ove dve energije.
Pa, tako treba da budemo hrabri ali i da uocimo kad pocinje 'playing at the edge' , a gde izbija ego i zelimo da se 'pokazemo'.
Cilj je osvestiti svoje pokrete i sve vise vezbati energetski a manje fizicki, da bi vezbanje postalo meditacija u pokretu.

Promena - Predaja - Izbor - Poverenje

PROMENA

Na jogu se dolazi onda kada osetimo da je potrebna promena. Ali to ne znači da smo spremni na promenu. Intelektualno, mi razumemo da način na koji živimo vodi stresu, bolu, hroničnom nedostatku energije, rastrzanosti na milion strana i stalnoj trci sa vremenom, preplavljenošću negativnim emocijama i odlukama u kojima ne možemo istrajati. Intelektualno mi hoćemo da bude drugačije, da smo ispunjeni, zadovoljni, stabilniji, koncentrisaniji, sigurniji, zdraviji. Međutim ne primećujemo do koje mere mi hoćemo to sve, bez da promenimo način na koji živimo, osećamo, razmišljamo i delujemo.Sada dolazimo do onoga što joga radi – ona ne raspravlja sa vama, ne nudi argumente i ne odgovara na izgovore koje biste dali da je u pitanju dijalog. Ona vas menja, izbacuje iz uslovljenosti tako da zaobiđe intelektualne i emotivne otpore koje biste imali prema promeni da znate o čemu se radi.Joga ne radi na taj način. Ne raspravlja, jer nema svrhe. Otpori su prosto prejaki. Zato se oni savlađuju na drugi način, bez vašeg svesnog dopuštenja. Načinom na koji radimo na disanju, na pažnji, na opuštanju, mi pravimo novi odgovor, pravimo promenu. A cilj je, da u momentu kada se desi reakcija, ona biva promenjena – telo počne da se opušta, disanje postaje dublje, a samim tim poistovećivanje sa emocijom (a emocija nastaje iz doživljaja da je nešto bitno, važno) slabi.

Da bi vas nešto promenilo, morate biti izbačeni iz uslovljenosti, vaša volja mora biti pokorena. Na neki način, morate biti prevareni, mora vam se dati nešto što biste inače odbacili, što ne biste dopustili. Kao lek koji dajemo kućnim ljubimcima i deci, protiv njihove volje, jer znamo da pomaže, da ne postoji drugi način.

Joga ima moć da vas promeni, to je njen osnovni kvalitet ali i problem, jer vi to, uglavnom, ne želite. Da biste mogli dobiti od joge ono što ona daje, nužno je da je i vrednujete na pravi način, da imate poverenja u ono što se daje i traži. Onog momenta kada počnemo da prilagođavamo jogu sebi, ona gubi vrednost i moć da nas promeni, jer je svodimo na ono što već imamo, na ono što sada znamo, razumemo i tražimo. Nije problem što vežbači ne znaju vrednost joge i što očekuju da im se da ono što traže, problem je što time određuju vrednost i cenu i utiču na ponudu, pa instruktori odgovaraju na to prilagođavanjem. Pravi kvalitet uvek ima malo onih koji ga mogu vrednovati i malo onih koji su spremni da plate cenu. Naravno, kada pričamo o jogi, cena je metafora, za sve ono čime smo spremni da platimo za sopstveni razvoj i znanje koje nam je za to potrebno – energija, trud, žrtva, istrajnost, odustajenje i odbacivanje onoga što vuče nazad, ka degradaciji.

Na kraju ostaje da razmislite o onome što od joge tražite. I da tu budete potpuno iskreni sa sobom i da stalno to preispitujete. I, naravno, ostaje da odredite koju cenu ste spremni da za to date, koliko vaša težnja za vas vredi. Jer vi postavljate vrednost i tu vrednost tražite i dobijate.

PREDAJA

Naravno, ovde nije reč samo o vama. Reč je o svakom od nas, o meni.

Da bih mogla tokom opuštanja, asana i pranajama pokoriti vašu volju, moja pre toga mora biti pokorena. Moram biti prepuštena nečem višem od onoga što doživljavam sobom u svakodnevnom smislu. Da nije tako, ono što dajem ne bi imalo snagu, ne bi moglo ništa protiv vaših otpora.

Izbacivanje iz uslovljenosti, iz poznatog i naučenog, nije stvar naše volje – zato i jeste izbacivanje. Nije stvar volje, ali jeste dopuštanja i istrajavanja. To je pitanje predaje. I stvar shvatanja da ne možemo ništa promeniti sve dok delujemo u okvirima poznatog i sigurnog – u ograničenom prostoru misli, emocija i pokreta u kojem smo se zarobili. Promena zahteva nešto novo i drugačije, a ona ne može doći iz ozidanog prostora u kome iznova potvrđujemo sebe.

IZBOR

Istina, imamo i mogućnost – da od joge napravimo gimnastiku i da pustimo da pokreti budu sami sebi svrha, da vežbanje bude bez pažnje i bez primećivanja onoga što se u nama pokrene. Taj način nije nužno loš, jer on nemir, napetost, stres i energiju koja se pokrene pretvara u delovanje, prilikom čega se ta energija koristi, prazni, oslobađa. To je svakako bolje nego da ostane u telu, u grču. Ali ta vrsta vežbanja ne menja ništa u načinu na koji doživljavamo ili reagujemo, niti deluje na uzroke. Ona je samo način produktivnijeg i zdravijeg načina kanalisanja energije koja se pokrene u nama. Tu je bitno znati šta nam je cilj, šta je ono na čemu radimo. Da li je cilj samo da na lakši način podnosimo život, da imamo zdravije i lepše telo, ili je cilj rast, svest, istinska promena koja dolazi iz saznanja da mora postojati neka dublja svrha postojanja, nešto više od samog pokretanja i trošenja energije, i težnje da to ostvarimo.

POVERENJE

Interesantno je da se doživljaj i procena neke situacije menja promenom načina na koji dišemo, svesnim usmeravanjem pažnje na pokrete i promenom položaja tela. Kada to primetimo, kada radimo na tome kroz svesno opuštanje u krajnjem položaju, onda imamo prilike da razmislimo o stvarnosti onoga što osećamo i mislimo, o istinitosti naših doživljaja. I priliku da promislimo o utiscima, o energiji koju dobijamo kroz utiske. Istu okolnost (napetost mišića, neugodnost zbog istezanja) možemo doživeti na dva načina – možemo osetiti nemir i na nemir reagovati grčem, izlaženjem iz položaja, osećajem nezadovoljstva zbog neprijatnosti, bola ili sopstvenih granica, otporom prema svemu tome, osećajem da smo ugroženi, besom, mržnjom, što nam daje jedan doživljaj i kvalitet energije koju na taj način pokrenemo, ili možemo, ubacivanjem pažnje i svesnim opuštanjem, iskoristiti energiju koju napetost pokrene i transformisati je u osećaj ispunjenosti, sjedinjenosti, duboke opuštenosti, predaje, poverenja.

FLOWER power YOGA

U ovom tekstu sam povezala svoje dve velike ljubavi koje su se materijalizovale, kroz Ljubav moje Duše, Yogu i Floriterapiju. I jedna i druga na život i čoveka gledaju holistički, sveobuhvatno i jedna i druga moja ljubav su sistemi, u suštini veoma jednostavni a ipak kompleksni, koji pomažu čoveku da povrati izgubljenu ili samo narušenu harmoniju omogućujući mu rast do sopstvenih visina.
Esencije mi umnogome pomažu da produbim svoju yoga praksu i da kao lučonoša "zapalim svetlo" kod što većeg broja ljudi a stanje yoge mi opet pomaže da odaberem odgovarajuće esencije za baš taj trenutak Čoveka koji je ispred mene.

Comfrey je naročito preporučljiv onima koji praktikuju Hatha yogu, ali i za sve sportiste. Moćan je eliksir nervnog sistema, povećava fizičku koordinaciju što omogućava bolju kontrolu telesnih procesa. Kod istegnuća i dislokacije pršljena potrebno je uzeti je , sačekati 5 minuta a zatim napraviti pokrete istezanja što će omogućiti da se kičmeni pršljenovi poravnaju. Takođe pomaže u oslobađanju podsvesnih sadržaja, pohranjenih u telu, naročito kada smo stigli do kraja ciklusa na tom nivou.
Dandelion kao mišicni relaksant pomaže da dublje relaksiramo muskulaturu i oslobodimo napetost i stres koji je u vidu tenzija pohranjen u telu, omogucujući dinamičan i neometan protok energije. Za one koji su se preforsirali intenzivnim treninzima, kod svih onih koji sa prevelikim žarom ulaze u sve aktivnosti, uravnotežuje intenzivnu aktivnost sa unutrašnjim mirom. Pomoći će i kod grčeva u mišićima usled emotivnog pritiska, ojačati jetru i obnoviti vitalnu energiju. Posle korišćenja ove esencije osetićemo veću fleksibilnost tela
Arnika odlično obnavlja energetske strukture kada smo iscrpljeni, istrošeni, za one koji se iznenada ,,slome", tj. kod takozvanog „burn out" sindroma, za radoholičare, za integraciju volje i vitalne životne energije.
Morning Glory nam pomaže kada smo iz bilo kog razloga iskočili iz svog dnevnog ritma a želimo da se vratimo regularnosti zdravih navika u svakodnevnom životu
Avokado jača mišićno tkivo i pomaže asimailaciju proteina i hlorofila
Dogwood kod rigidnosti tela, za vraćanje lakoće i gipkosti pokreta
Cayenne cvetna esencija omogućava osobi koja stagnira u svom procesu rasta da se pokrene ka promeni.
Lotus - ova cvetna esencia se ponaša kao duhovni eliksir ili harmonizator pomažući osobi da se otvori ka svojoj božanskoj prirodi, harmonizuje krunsku čakru sa drugim energetskim centrima i uravnotežava duhovne sile u osobi. Takođe je namenjena onima koji preuveličavaju svoju duhovnost postajući gordi, te tako iskaču iz harmoničnog rasta i razvoja i nazaduju. Ova esencija zaslužuje poseban post koji ću uskoro napisati.
White Chesnut kada nas neprestani unutrašnji dijalozi kroz pojačanu aktivnost uma onemogućavaju da čujemo tišinu
Star Tulip kod teškoća u osluškivanju sopstvene uutrašnjosti usled blokiranosti komunikacije sa Višim ja. Pospešuje molitvu, meditaciju i sve intuitivne kapacitete osobe. Aktivira čakru 3. oka povećavajući eterični fluid
California Poppy oslobađa i integriše informacije iz prošlih života, za smiren unutrašnji razvoj, njenim korišćenjem duže od 6 meseci olakšava se viđenje aure
Queen Anne s Lace je važna kod tranzicije u svesnost, pomaže da se uklone emocionalne prepreke u iskrivljenom sagledavanju. Ti poremećaji u čakri trećeg oka, koja je centar vidovitosti, se često javljaju usled neharmonične integrisanosti u donjim čakrama. Izuzetan tonik za kičmu, atlas, razvija unutrašnje viđenje, viđenje aure, telepatiju...
Sierra primrose Esencija ovog cveta nas povezuje sa unutrašnjim osećajem Zahvalnosti za dar života, sa radošću u dubinama izvora duše, obnavljajući na taj način i fizičku vitalnost... više

Spreading Phlox pomaže duši da prepozna one grupe ljudi koji čine "karmički tok duše" koji je u vezi sa sudbinom te osobe. Ubrzava pokretačku silu duše da traži i neguje one društvene odnose koji izražavaju njene najdublje želje i ciljeve. Na ovaj način svetlost duše pojedinca se "širi"u mnogo širi horizont uticaja nego što bi bilo moguće da je pojedinac ostao odvojen. vise o ovome1 i ovde2

Za sve one koji rade sa ljudima, te usled potrebe za zaštitom i jačanjem sopstvenog polja neke od preporučenih esencija bile bi : Yarrow, Pink Yarrow, Walnut, Lotus, Centaury...koje se mogu pripremiti u sprej bočici i koristiti prskanjem prostora.
Sonja

VINTAGE YOGA

Bez obzira na to da li vežbamo sami na nekom proplanku, u svojoj sobi, nekom studiu ili na intenzivnom seminaru yoge sa prvoklasnim yoga majstorom, ono što saznamo na prostirci nije dovoljno. Da bi naš život procvetao, moramo da primenimo ono što iskusimo dok vežbamo.

Predstavljam vam deset ključnih stvari koje čudesno unapređuju kvalitet života, kojima nas yoga uči

DA OSVESTIMO SVOJE PRIRODNO DISANJE KAKO BISMO GA USPEŠNO KORISTILI U JOGI I U ŽIVOTU
Ispravno, svesno, disanje prioritet nad prioritetima. Oslobađanje tenzije i blokada iz delova tela koje se prirodno pokreće dok dišemo, a naročito iz dijafragme i abdomena, zauzima važno mesto u yogi. Konačno, da bismo prodisali i prepoznali svoje slobodno prirodno disanje, potrebno je da nam se životna energija koja rukovodi dahom, oslobodi. A kada se to desi ponovo ćemo biti priključeni na bezgranični izvor energije
DA ISTRAŽUJEMO SVOJE TELESNE I MENTALNE GRANICE KAKO BISMO SE OTVORILI IZNUTRA I REALIZOVALI SVOJU ISTINSKU NEOGRANIČENU PRIRODU
U Životu retko kada pokušavamo da se konfrontiramo sa sopstvenim ograničenjima. Skoro nikad namerno ne izlazimo van okvira svoje sigurne "udobne zone". I baš zbog toga ne znamo gde su nam sve limiti. Sa druge strane, osim što su čvrsto rešeni da izađu iz svog malog sigurnog sveta (čaure), jogiji na prostirci namerno flertuju sa telesnim i mentalnim ograničenjima učeći na taj način kako da se otvore telom, disanjem, emocijama i umom. To je čitav jedan proces ili unutrašnje putovanje u prirodno stanje svog bića radi saznanja KO smo i ŠTA smo mi stvarno - kroz mudrost Hatha i Raja yoge.
KAKO DA BUDEMO U KONTROLI I PREPUŠTANJU ISTOVREMENO NAIZMENIČNO
Jedan od glavnih razloga zbog kojih završavamo u neravnoteži jeste to što ne znamo da balansiramo između kontrole i prepuštanja. Na primer, kada smo u kontroli stvari, tada smo skoro neizbežno i napeti. Ako se pak prepustimo, imamo tendenciju da gubimo kontrolu nad situacijom. Pošto nas i sama pomisao na to plaši, većina ljudi grčevito naginje kontroli, okrećući pri tom glavu od prepuštanja prirodnom toku. Otud toliki problemi sa napregnutim nervima (čitaj, glavoboljom) i zakočenim emocijama. Yoga taj problem vrlo uspešno "leči".
BUDEMO POTPUNO PRISUTNI SADA I OVDE, U JEDINOJ STVARNOSTI
U 21. veku čovek je, kao nikada do sad, rasejan na sto strana, a istovremeno nesvestan onoga što se dešava u sadašnjem trenutku. Njemu je pažnja svuda, a ponajmanje tamo gde je najpotrebnija, u sada i ovde. Nije ni čudo što nema moć sadašnjeg trenutka koja mu omogućava da uvidi šta se to dešava, pre svega, sa njegovim telom, disanjem, emocijama i umom. Zašto je to tako? Pa zato što čovek beži od bolne istine - žive stvarnosti - koja se iz trenutka u trenutak dešava u njemu samome. Lakše je i bezbolnije baviti se nečim drugim što nema direktne veze sa nama. U praksi yoge, cilj nam je da svesno i namerno povučemo pažnju iz sećanja na ono što je bilo u prošlosti i predviđanja onoga što bi moglo da bude u budućnosti i fokusiramo je na ono što se trenutno dešava u našem telu, osećanjima i umu. Na ovaj način razvijamo moć zapažanja, budnost i koncentraciju, što utiče na ekspanziju svesnosti. To nas osposobljava da ostanemo potpuno prisutni u jedinoj realnosti, u SADA i OVDE.
KAKO DA OTVORIMO SVOJE SRCE I UM I KAKO DA SLAVIMO ŽIVOT
Razlozi bolesti savremenog čoveka proizilaze iz unutrašnje rascepljenopsti, vezanosti i potisnutih emocija. U yogi učimo da bezuslovno prihvatimo i potpuno razumemo obe strane, kako svetlu (jang) tako i tamnu (jin). Drugim rečima, učimo da uravnotežimo suprotnosti. Na kraju, sve što nam ostaje jeste otvaranje prema životu iz trenutka u trenutak i slavljenje života. A to je čista radost življenja.
OEĆAMO SE DOBRO SA SAMIMA SOBOM U SPECIFIČNOJ SITUACIJI U KOJOJ SE TRENUTNO NALAZIMO
Čovek u pokušaju da "popravi" stvari samo ih još više komplikuje i tako doprinosi dodatnoj patnji. U yogi se primenjuje dijametralno suprotan pristup. Umesto da se borimo sa stvarima koje nam se ne sviđaju, mi radimo na promeni unutrašnjih uslova i kvaliteta percepcije, što direktno utiče na to kako se osećamo. Kada jednom otkrijemo istinu da sve, dobro i loše, kreće iznutra i da je relativno, nećemo više trošiti energiju na pokušaje da pronađemo spoljašnjeg krivca za to što smo sami "uzrokovali". Radije se okrećemo unutra, tamo odakle svi problemi izviru.
Dobra vest je da ono sa čime možemo da se suočimo, možemo i da rešimo. A još bolja vest glasi: "samim tim što znamo da smo na pravom putu, dobro ćemo se osećati"

DA SA STRPLJENJEM PRIHVATAMO SEBE I FAZE KROZ KOJE PROLAZIMO. UŽIVAMO U PROCESU SAZREVANJA I HARMONIZACIJE, NE ČEKAJUĆI "SAVRŠENSTVO”

Delovi sebe koje odbijamo da vidimo (prihvatimo) imaju najveći uticaj na to ko postajemo

Yoga je sistem koji nas osposobljava da integrišemo sve te nesvesne sadržaje lične istorije iskustva u jednu celovitu svesnu realnost, iz koje se zatim rađa mudrost kako treba da dišemo, krećemo se, jedemo, delamo...i živimo. Kada svemu tome dodamo elemenat uživanja, naša perspektiva postaje još jasnija i opuštenija, što samo ubrzava proces vraćanja u balans.

KAKO DA SE ISPRAVNO ODNOSIMO PREMA SEBI I DRUGIMA
Budi ljubazan prema sebi i drugima
govori istinu (o tome kakve su stvari za tebe) vodeći pri tom računa da ne kršiš prvo najvažnije pravilo
ne prisvajaj ono što ne pripada tebi
kanališi vitalnu energiju u kreativne svrhe
kultiviši nepristrasnost ili nevezanost za rezultate svojih dela
To je temelj na kome počiva kuća koja se zove: svestan, odgovoran i ispunjen život.
PRIIMENJUJEMO TAJNU TEHNIKU "BRZO SKRETANJE" ONDA KADA NAM ZATREBA
Suština tehnike je da pronađete nešto, šta god to bilo, što volite i što vam pobuđuje prijatnost, i zatim namerno fokusirajte svoj um na to. Ostanite otvoreni za emotivnu promenu koja će da usledi pošto ste preusmerili um
Sonja

Da li je to yoga?

Kada se priča o yogi najčešće su dve predrasude:

jedna je da je joga akro gimnastika, potpuno nedostižna za one koji nemaju tu fleksibilnost tela ili godine kada je to moguće pokušati, a druga predrasuda je da je yoga suviše spora, da njihova energija zahteva dinamičniji oblik vežbanja. Gimnastika nije yoga i asane nisu cilj već put.

Druga predrasuda, o preteranom sporom ritmu yoge i potrebi za dinamičnijim vežbanjem je takođe pogrešna. Drugi oblici vežbanja se zasnivaju na pokretanju i potrošnji energije, dok yoga ima sasvim drugi cilj: pokrenuti i sačuvati energiju. I upravo je joga od izuzetne koristi onima koji imaju jaku pokretačku energiju, jak nemir i potrebu za stalnom dinamikom. Jer oni, po pravilu, ne znaju tehnike opuštanja i njima je nemir motiv za akcije. A nemir uvek generiše stres i prenapregnutost, što ima svoju cenu. Yoga ne čini čoveka pasivnim, već uklanja suvišne pokrete čime oslobađa veliku količinu energije koja se inače nepotrebno troši. Postoji niz trikova, da se tako kaže, u Yogi kao i svim ostalim disciplinama koje proizilaze iz celovite Unutarnje Prakse. Ovo je samo jedan od njih. Kako se razvija usmerena pažnja - ne koncentracija - tako je moguće primeniti i neke druge malo komplikovanije trikove.

Hatha Yoga je praksa koja omogućava razrešenje mnogih blokova u telu i umu, omogućava suočavanje sa vitalnim i emotivnim delom i njihovu transformaciju, daje mogućnost balansiranja dva različita polariteta u čoveku te na kraju i njihovo ujedinjenje. Omogućava spuštanje više Svijesti mnogo brže ako se zna način na koji se to radi tako da taj deo materijalizuje Silu u telu što dovodi do materijalizacije i u životu. Problem je u tome što je danas ta praksa zaboravljena i sem onog što se ponavlja oko nas na svim kursevima Hatha Yoge i što je veoma ograničeno i često puta i pogrešno, ta mogućnost kod mnogih praktičara je prosto uništena. Govori se da Yoga ucjelovljuje Um, telo i duh, ali se to ne vidi kod mnogih koji je praktikuju čak i nakon nekoliko godina, a to je zato što ona nije kompletirana i što čovjek parcijalno prilazi sebi.
Ovaj mali trik koji je dat je samo mali deo te prakse koja kada se odradi otvara mogućnosti daljeg rada sa Asanama ali i samim osmokrakim procesom Sahaja Yoge, tj. patanđalijevim poznatim kao "osam udova yoge". Svaki taj deo može da se primeni u Asanama i na kraju to i jeste njihov cilj."

Svesnost disanja

Tok disanja kroz telo je najevidentnija manifestacija energije koja nas održava u životu.

U jogi postoji čitav niz tehnika koje se bave disanjem i osvešćivanjem disajnog toka (pranayame).
Razvijanje svesnog disanja i veze izmedju disanja , tela, uma i emocija doprinosi boljem sagledavanju toga ko smo u stvari, i kako reagujemo u raznim životnim situacijama.
Ako prihvatimo jogu kao proces ujedinjenja daha, tela , uma i duha – a u svrhe povezivanja sa sadašnjim trenutkom, kao izvorom skrivene energije – onda je dah svakako osnovni element joga prakse.
Najjednostavniji način da započnemo opažanje disanja jeste svedočenje potpuno prirodnog, spontanog disajnog toka. Zatim, svesnost prenesemo na abdomen.
Ili iz ležeceg položaja na ledjima , ili iz sedećeg položaja sa pravom kičmom, zatvorenih očiju usmerimo pažnju na područje stomaka.
Možemo postaviti ruke na njega - obe šake blago prislonjene. Usmerena pažnja na pokrete stomaka pri svakom udisaju i izdisaju treba da deluje opuštajuce.
Dok udišemo stomak se širi i možemo to osetiti pod rukama, a dok izdišemo blagom kontrakcijom stomačnih mišica izbacujemo vazduh napolje.
Ako se prvi put susrećete sa ovom tehnikom vremenom ćete svakako osetiti dobrobiti.
Ovo duboko disanje karakteriše širenje abdomena, a ne grudi pri disanju. Obično se smatra zdravijim i punijim načinom za unošenje kiseonika i često se koristi kao terapija za hiperventilaciju, anksiozne poremećaje , mucanje …

Ako se u toku vežbanja pojave misli ili senzacije uočimo kako to utiče na šablon disanja i obrnuto. Kako disanjem možemo uticati na opuštanje i otpuštanje uznemiravajućih ili konfuznih misli i osećanja.
Nakon nekoliko ciklusa udisaja i izdisaja , možemo pokušati sa nežnim produbljivanjem daha. Dok posmatramo dah mozemo uočiti da on ponekad ne teče tako glatko, da osećamo neku vrstu blokade ili da je neujednačen. Ne brinemo, samo nastavimo sa namerom da ujednačimo udisaj i izdisaj, na nežan, neagresivan nacin. Napravimo od vežbe opuštajući tok pri kojem se udisajem svesno energiziramo , a izdisajem šaljemo dalje od nas sve tenzije i napetosti iz tela i uma.
Primetimo da svesnim disanjem možemo izmeniti ili kontrolisati nepoželjanu reakciju na stresnu situaciju, ali takodje moramo promeniti obrasce razmisljanja kako bi se osiguralo da se takva stanja ne nastavljaju. Ako samo izmenimo disanje ali nastavimo sa istim starim mislima, nepoželjna raspoloženja ce se brzo vratiti.
Usmeravanje pažnje na dah i kontrola istog može nam obezbediti instant pauzu i smanjenje ponekad izbezumljene mentalne aktivnosti.
Na taj način ćemo naučiti da centriramo svoju pažnju i usmerimo je na ono sto je zaista dobro za sve u datom trenutku.

Na početku je dovoljno minut ili dva svesnog abdominalnog disanja, nema potrebe forsirati stvari. Vremenom će nam vežba postati prijatnija i imaćemo više strpljenja. Važno je da istrajemo u svakodnevnoj praksi, jedan dan pravilnog disanja neće napraviti veliku razliku.
Neki ljudi dožive pospanost (uzgred, ovo je odlican način za uspavljivanje). Ovom pospanošću naše telo pokušava da uhvati korak sa odmorom i relaksacijom koja mu je tako dugo uskraćivana.
Vežbe disanja su jedan od najlakših metoda oslobadjanja od stresa i na raspolaganju su nam, potpuno besplatno. Mozda je čudno da mislimo da moramo da naučimo kako se pravilno diše, na kraju krajeva disanje bi trebalo da teče prirodno za sve nas.

Medjutim, kada smo pod stresom disanje se menja, naš organizam se priprema za borbu i opstanak ( a, dobro nam je poznat i stres kojem se izlažemo dok udobno sedimo ili mislimo da se opuštamo gledajuci tv i ne pomerajući nijedan misic na telu , svojim briznim mislima ili strahovima u telu proizvodimo isti hemijski odgovor na stresnu situaciju, kao da se ona zaista odigrava).

Na kraju,
"Kao što nas naša duša, koja je vazduh, drži na okupu, tako isto i dah i vazduh obuhvataju ceo svet".
Džon Barnet, rani grčki filozof

Možda sa nekim narednim udisajem udahnemo inspiraciju iz Univerzuma i nastavimo sa osmehom kroz dan ...

Joga budi životnu radost

Kada naš um obuzme depresija, teško nam je da sakupimo energije da obavimo čak i jednostavne stvari. Mnogi traže alternativne metode za prevazilaženje depresije, jer lekovi ne mogu da budu trajno rešenje – pa čak nakon nekog vremena mogu i da pogoršaju simptome. Praktikovanje joge predstavlja jednostavno rešenje da obnovimo vitalnost i entuzijazam u životu, jer ono budi unutrašnje izvore energije.
Savremena proučavanja su potvrdila ono što su praktikanti joge oduvek znali: da joga poboljšava stanje uma i tela. Jedna studija Univerziteta Toronto pokazala je da su pacijenti koji su koristili terapiju redukcije stresa i relaksacije kao dodatak lekovima ređe ponovo zapadali u depresiju u odnosu na one koji su koristili samo lekove. Nekoliko studija indijskog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje i neurologiju pokazala je da su pacijenti koji su koristili vežbe dubokog disanja imali znatna poboljšanja.
Duboko disanje revitalizuje
Tehnike dubokog disanja spadaju u fundamentalnu praksu joge. Kad naučimo da dišemo polagano i duboko, počinjemo da dovodimo mnogo veću količinu kiseonika do naših mišića i organa. Kompletan i dubok izdah pročišćuje telo jer izbacuje iz tela toksine koji se nagomilavaju tokom loših stanja tela i uma. Koncentracija na disanje pomaže da se usredsredi um, što je veoma bitan element u prevazilaženju potištenosti.
Osim vežbi dubokog disanja, joga uključuje i položaje koji poboljšavaju cirkulaciju svakog dela tela. To unapređuje telesno zdravlje na mnogo načina, uključujući i bolje funkcionisanje imunog i nervnog sistema. Redovna praksa joge takođe poboljšava varenje i pokrete zglobova. Kod osoba koje su hronično potištene, ovo je od vitalne važnosti, jer depresija inhibira funkcionisanje mnogih sistema tela. Pored procesa revitalizacije tela pomoću joge uklanjaju se i neke štete koje je nanela depresija. Kad telo počne da se fizički isceljuje, postaje lakše da se prevaziđu mentalne prepreke.
Jedna od možda najvećih dobrobiti od joge je lakoća sa kojom se postižu rezultati. Depresija je karakteristična po tome što je osobi koji zahvati teško da upražnjava normalne aktivnosti. Čak i nekoliko minuta joga vežbanja dnevno može da ima pozitivan efekat, i da stvori motivaciju da to postane redovna praksa. Kako se poboljšavaju mentalna jasnoća i fizička energija, postaje lakše da se joga vežba malo duže.
Redovna praksa za kvalitetniji život
Kad nas uhvati potištenost, često upadnemo u začaran krug, iz koga izgleda kao da ne možemo da izađemo. Time što usredsređuje i pročišćuje mentalnu sferu i poboljšava funkcionisanje uma i tela, joga nam pomaže da ugledamo svetlost na kraju tunela.
I naravno, nema potrebe da čekamo da nas zahvati potištenost da bismo vežbali jogu. Redovno praktikovanje joge i meditacije podići će kvalitet našeg celokupnog života, time što nam donosi unutrašnju smirenost i radost.

YOGA za DECU

iz knjige koja traži izdavača
УВОД ЗА РОДИТЕЉЕ

Деца, исто као и одрасли, живе у друштву које им намеће убрзан ритам живота. Овај притисак и ривалитет са којим расту чини да се претварају у „ мале одрасле“ са својим радним временом, рутинама и утврђеним обавезама.

Јога је за њих, исто као и за њихове родитеље, начин да обнаве своју енергију и да се опусте.

Ова дисциплина, која је пореклом из Индије, користи систем физичких вежби и технике дисања и опуштања које унапређују људско здравље, тонификују тело и доводе особу у стање равнотеже и хармоније.

За децу је истезати тело, дисати и опуштати се, природна активност која нам је свима рођењем дата. Одрастањем губимо ту природну способност контакта са сопственим духом и телом.

Оно што чини велику предност једног детета у односу на одраслог је способност да живи и осећа у садашњем тренутку. Када детету кажемо да направи положај „ Дрво “, оно не само да ће заузети положај, већ ће се и “претворити “ у право дрво: у једном тренутку његов ум и тело успевају да се уједине на савршен начин.

Деци, као и одраслима је неопходно да се опусте и бар на неко време изађу из своје дневне рутине не би ли се одморили од мно- гобројних активности и захтева које намеће савремени темпо живота.

Сваки час јоге завршавамо опуштањем. Деци је на почетку тешко да се умире и буду без активности, али како се упознају са техни- ком опуштања, они су ти који на крају часа са нестрпљењем питају „ А сад опуштање, зар не?“

Јога је за децу као нека врста игре у којој развијају креативност, машту, постају свесни свог тела, повезују се са дисањем и опушта- ју се од свих задатака које им намеће савремени начин живота.

Једини начин да се упознамо са јогом је да је практикујемо, да се на тај начин повежемо са својим осећањима и померимо границе својих могућности.