dete TV

Učiteljica u osnovnoj školi je dala zadatak učenicima da napišu esej o tome ŠTA bi želeli da BOG učini za njih....Krajem tog dana, dok je pregledala radove, počela je u jednom trenutku da place....
Uto je u sobu ušao njen muž i začuđeno pitao zasto plače... "Evo ti pa pročitaj....ovo je rad jednog mog učenika". Muž je čitao....
"DRAGI Bože, tražim od Tebe da me pretvoriš u televizor. Želeo bih da zauzmem mesto TV-a u mojoj kući...i da živim kao TV... Onda bih imao celu svoju porodicu oko mene... Shvatali bi me OZBILJNO kad nešto govorim. Želim da budem centar pažnje i da me saslušaju bez prekidanja i pitanja...
Želim da dobijem svu specijalnu pažnju koju TV dobija čak i dok ne radi...Želim da se DRUŽIM SA MOJIM OCEM kada se vrati sa posla, čak i kada je umoran...
I želim da mene moja MAMA poželi kada je tužna ili uznemirena, a ne da me ignoriše.... I želim da se moja braća otimaju ko će da bude sa mnom...Želim da osetim kako moja porodica, ČESTO odlaži sve ostale poslove kako bi bila SAMO sa mnom..
I...naravno obezbedi da mogu SVE da ih učinim srećnim i da ih zabavim. ...Eto, GOSPODE, ne tražim ti mnogo. Ja hoću samo da živim kao TV . 
Kada je to pročitao, muž reče: O Bože, jadno dete! Kakvi užasni roditelji! 
Žena podiže oči i reče : " TO JE ESEJ NAŠEG SINA !"