Videti nije isto što i imenovati. Reč zatvara tajnu i ako ne prodireš kroz nju preko svesnosti sadašnjeg trenutka, sve se svodi na stalno ponavljanje bez smisla. Kada
je tvoje oko, vrata u vremenu onog koji ZNA, ono sto vidiš nije samo
jedan objekat vec stvarna dimenzija tvoje prirode koja odmara u
nevidljivom svetu odakle sve potiče. I onda reč prestaje da bude samo naziv, tada je ispoljavanje tvoje esencije egzistencije i tako sve dobija smisao
a reč MOĆ. Znati nije imenovati i nabrajati već učestvovati
svesno iz dimenzije onog koji imenuje i iz osecaja koji donosi Život
kao deo jednog koji je SVE Sonja
Vrlo je važno upoznati onaj deo sebe koji oseća! Emocionalni deo našeg bića tj. ono što osećamo je most između mislenog i telesnog dela ličnosti. Osećanjima se osveštavaju misli i dajemo im na značaju. Bez osećanja, misli bi ostale samo apstraktne pojave koje nas se ne bi mnogo doticale. Upravo kroz emocije mi doživljavamo iskustvo svojih misli. Dakle, misli našom voljom dobijaju određeni emocionalni izraz. Onda,
naše telo tumači te emocionalne izraze tako što ih mozak prevodi u
neuropeptide i hormone, koji u telu izazivaju promene. Te promene mi nazivamo emocijama.
Izbliza o potisnutim emocijama Ako smo nekad doživeli neku manju ili veću traumu i zakopali
(potisnuli) je duboko u sebi, uglavnom će racionalni deo naše osobnosti
naći načina da to kompenzuje. Strah je, na primer, vrlo bolna i tegobna emocija. Kada čovek nije u stanju da ga osvesti, otpusti i podnese, ne ostaje mu ništa drugo nego da ga potisne. Ali, onaj ko je potisnuo strah, počinje da strepi od samog straha. Tako se događa da strah najviše poriču oni koji su duboko uplašeni, a ne mogu to sebi priznati. Zato neprestano razvijaju osećanje suprotno strahu i predstavljaju se kao vrlo hrabri. Zanimaju se za za ekstremne sportove, vole oružje, upadaju u opasne situacije itd. I tako su nesvesno okupirani svojim potisnutim strahom. Slično je i kada neko potiskuje bes (ljutnju). On vidi sebe kao vrlo ljubaznog i tolerantnog. Posebno je interesantno da oni ljudi koji ne žele da osveste svoju agresivnost, osećaju strah - plaše se svega i svačega. Kada počnemo da kompenziramo, svu svoju energiju trošimo na ulogu koju smo odabrali da igramo. Tako, na priemr, neko ko je potisnuo strah neprestano govori o hrabrosti, ili se uvijek ističe i nameće kao odvažna osoba. A
onaj ko je potisnuo agresivnost neprestano čini nepotrebne ustupke,
servilan je i na taj način želi sebe prikazati kao miroljubivu i
tolerantnu osobu. Međutim, to nas razbija kao ličnosti i ne pridonosi našem integritetu.
Važnost našeg emocionalnog bića Zašto je naše emocionalno biće važno? Zato što pomoću njega naše misli doživljavamo kao stvarnost. Osećaj za smisao života, i sve zaključke koje donosimo o životu temelje se u našem emocionalnom biću. Sva nama važna tumačenja, shvaćanja, stavovi sadržani su u emocionalnom delu našeg bića.Kako to izgleda u stvarnom životu. Ako
su naša iskustva, sećanja, shvatanje života uglavnom bolna, a kroz
osećaje doživljavamo stvarnost, onda ćemo telu neprestano slati
poruke bola, što se na svesnoj razini tumači kao neugodna emocija. Ovakav koncept vodi nesretnom životu, zavisnostima, i lošim odnosima. To znači da konstantno proživljavamo davnašnju traumu i da nikada nismo prisutni u sadašnjosti. Ako, na primer, nekog u detinjstvu ostavio otac i taj čovek neprestano tokom života proživljava traumu napuštanja; to se pretvara u njegov životni scenario. Taj čovjek uvek nesvesno stvara okolnosti nakon kojih će opet iznova proživljavati svoju davnašnju traumu. U kom grmu leži zec Očigledno je neophodno da se suočimo s neugodnom emocijom kako bismo krenuli putem isceljenja. Onog momenta kada neko odluči da reši problem s emocijama odjednom ih proglašava svojim neprijateljima. Dakle, nepoželjne su i loše, i tu nešto treba popraviti. Tako dospevamo u stanje protivljenja. Zapravo, onog trenutka kada kažemo sebi da s nama nešto nije u redu i da trebamo popravku, mi sami sebe osporavamo. A to je isto kao da smo sebi sipali so na ranu!Da li postoji rešenjePostoji. Neophodno je da prihvatimo sebe onakvim kakvi smo! Da prigrlimo svoja osećanja bez obzira koliko je to bolno ili neugodno. Rešenje je u tome da u potpunosti doživimo to što osećamo. Da se suočimo s tim što nas muči i da tu emociju koja nam zadaje probleme hrabro pogledamo u oči. Važno
je da čujemo što želi od nas, šta ima da nam saopšti, a da pri tome ne
pokazujemo nikakvu želju ili nameru da je menjamo ili istrebljujemo. Taj proces se zove integracija.Zagledajte se u svoje srce Da bi proces isceljenja (integracije) bio uspešan, neophodno je da čovjek TIHUJE bar dvadeset minuta dnevno. Da se povuče u klet svoga srca, sagleda sebe, svoje osećaje, i da se molitveno izlije. Ako u tom razdoblju emocije postanu snažne, nije dobro da ih potiskujemo. Naprotiv, osvestite ih i prizovite u pomoć jedinog Srceznalca! Svim bićem se usredotočite na molitvu - hrabro, bez bojazni i želje da se borite s neugodnom emocijom. Ovdje se prvenstveno govori o starim, hroničnim, čak i nejasnim osjećajima ljutnje, straha, ogorčenosti, krivnje. Ako ste, pak, nekog uvredili ili je neko vas povredio, prvo je
neophodno oprostiti i tražiti oprost kako biste stekli preduvete za
daljnji proces iscjeljenja. Budite prisutni. Isto se odnosi i na ugodne osećaje. Po pravilu želimo da se distanciramo od neugodnih osećaja. I većina vas će se složiti s tvrdnjom da je teže osvestiti svoja pozitivna osjećanja. Zato ako imate potrebu da osvestite određenu emociju uvijek postavite sebi sledeća pitanja:Kako se osećam? - Tako dajemo sebi priliku da potuno osvestimo svoje trenutno duševno stanje i da imenujemo to što se u nama događa. Kada sam se posljednji put isto ovako osećao / la? - Bez mnogo razmišljanja dopustite sebi da vidite da li ćete se i čega ćete se prisetiti. Kada sam se prvi put u životu ovako osećao / la? - Isto tako, bez mnogo razmišljanja dopustite sebi da vidite da li ćete se i čega ćete se prisetiti.Ako ne dobijete razjašnjenje, budite strpljivi. Neophodno je vreme i vaše povjerenje da se Bog brine o svemu, pa i o vama. Kada dođe trenutak, sve će vam biti jasno. Ipak, naporan rad i spremnost da bdimo nad sobom su od suštinske važnosti.Njegujte svoje emocionalno bićeAko se potrudite voditi dnevnik o tome kako se osećate, to će vam pomoći da negujete svoje emocionalno biće. Da razumete i integrisete određena iskustva kroz koja prolazite. Obraćajte tokom dana pažnju na svoje osećaje i raspoloženja, rukovodeći se gore navedenim pitanjima. Dobročinitelji Razlog,
što se uznemirimo, što reagiramo plahovito i ljutimo se na druge ljude,
je u tome što ne želimo da osvestimo svoje emocionalno stanje. Da budemo sa svojim osećanjima i utiscima, i da ih preobražavamo. Zato, nemojte vikati na svoje dobročinitelje! Iskustva koja uzrokuju jake emocije, glasnici su naše podsvesti i preklinju vas da obratite pažnju na svoje emocionalno biće.
Na putu mudrosti prvi je stepen ćutati. Drugi je naučiti slušati. Treći je toga se prisetiti. Četvrti stepen je u vežbi. Peti zahteva da to učenje prenosimo dalje... Solomon Gabirol
Na fizičkom nivou ova esencija sprečava i olakšava TOPLOTNI UDAR I
SUNČANICU, pomaže da se otope masnoće u tkivima i kod povišenog
holesterola. koristi se kod problema muške neplodnosti i impotencije,
krive kičme i problema proisteklih iz toga, bolesti srca, pomaže
absorpciju vitamina D, Priroda je stavila ovaj lep sunčani cvet u
naša polja da nas poduči živeti iz pozicije "JA JESAM", za jačanje našeg
samopoštovanja i odnosa s drugima koji se temelje na jednakosti i
poštovanju. Podizanjem svoje
vibracije možemo da sjajimo vlastitom svetlosti, ne osećajući se
ugašenim od strane drugih, možemo razviti naš pun potencijal i živeti
svoje odnose bazirane na jednakosti, a ne iz straha ili ponosa, živeti
ono što jesmo Često puta mislimo da moramo sve sami i da je jako
važno biti "nesalomiv", a to je tako daleko od istine i takav stav nas
nepotrebno iscrpljuje. Ponekad je kraći i smisleniji put obratiti se za
pomoć. esencija Sunflower
