Videti nije isto što i imenovati.
Reč zatvara tajnu i ako ne prodireš kroz nju preko svesnosti sadašnjeg trenutka, sve se svodi na stalno ponavljanje bez smisla.
Kada je tvoje oko, vrata u vremenu onog koji ZNA, ono sto vidiš nije samo jedan objekat vec stvarna dimenzija tvoje prirode koja odmara u nevidljivom svetu odakle sve potiče. I onda reč prestaje da bude samo naziv, tada je ispoljavanje tvoje esencije egzistencije i tako sve dobija smisao a reč MOĆ.
Znati nije imenovati i nabrajati već učestvovati svesno iz dimenzije onog koji imenuje i iz osecaja koji donosi Život kao deo jednog koji je SVE
Sonja
Нема коментара:
Постави коментар