Izbliza o potisnutim emocijama
Ako smo nekad doživeli neku manju ili veću traumu i zakopali (potisnuli) je duboko u sebi, uglavnom će racionalni deo naše osobnosti naći načina da to kompenzuje. Strah je, na primer, vrlo bolna i tegobna emocija. Kada čovek nije u stanju da ga osvesti, otpusti i podnese, ne ostaje mu ništa drugo nego da ga potisne. Ali, onaj ko je potisnuo strah, počinje da strepi od samog straha. Tako se događa da strah najviše poriču oni koji su duboko uplašeni, a ne mogu to sebi priznati. Zato neprestano razvijaju osećanje suprotno strahu i predstavljaju se kao vrlo hrabri. Zanimaju se za za ekstremne sportove, vole oružje, upadaju u opasne situacije itd. I tako su nesvesno okupirani svojim potisnutim strahom. Slično je i kada neko potiskuje bes (ljutnju). On vidi sebe kao vrlo ljubaznog i tolerantnog. Posebno je interesantno da oni ljudi koji ne žele da osveste svoju agresivnost, osećaju strah - plaše se svega i svačega. Kada počnemo da kompenziramo, svu svoju energiju trošimo na ulogu koju smo odabrali da igramo. Tako, na priemr, neko ko je potisnuo strah neprestano govori o hrabrosti, ili se uvijek ističe i nameće kao odvažna osoba. A onaj ko je potisnuo agresivnost neprestano čini nepotrebne ustupke, servilan je i na taj način želi sebe prikazati kao miroljubivu i tolerantnu osobu. Međutim, to nas razbija kao ličnosti i ne pridonosi našem integritetu.
Važnost našeg emocionalnog bića
Zašto je naše emocionalno biće važno? Zato što pomoću njega naše misli doživljavamo kao stvarnost. Osećaj za smisao života, i sve zaključke koje donosimo o životu temelje se u našem emocionalnom biću. Sva nama važna tumačenja, shvaćanja, stavovi sadržani su u emocionalnom delu našeg bića.Kako to izgleda u stvarnom životu. Ako su naša iskustva, sećanja, shvatanje života uglavnom bolna, a kroz osećaje doživljavamo stvarnost, onda ćemo telu neprestano slati poruke bola, što se na svesnoj razini tumači kao neugodna emocija. Ovakav koncept vodi nesretnom životu, zavisnostima, i lošim odnosima. To znači da konstantno proživljavamo davnašnju traumu i da nikada nismo prisutni u sadašnjosti.
Ako, na primer, nekog u detinjstvu ostavio otac i taj čovek neprestano tokom života proživljava traumu napuštanja; to se pretvara u njegov životni scenario. Taj čovjek uvek nesvesno stvara okolnosti nakon kojih će opet iznova proživljavati svoju davnašnju traumu.
U kom grmu leži zec
Očigledno je neophodno da se suočimo s neugodnom emocijom kako bismo krenuli putem isceljenja. Onog momenta kada neko odluči da reši problem s emocijama odjednom ih proglašava svojim neprijateljima. Dakle, nepoželjne su i loše, i tu nešto treba popraviti. Tako dospevamo u stanje protivljenja. Zapravo, onog trenutka kada kažemo sebi da s nama nešto nije u redu i da trebamo popravku, mi sami sebe osporavamo. A to je isto kao da smo sebi sipali so na ranu!Da li postoji rešenjePostoji. Neophodno je da prihvatimo sebe onakvim kakvi smo! Da prigrlimo svoja osećanja bez obzira koliko je to bolno ili neugodno. Rešenje je u tome da u potpunosti doživimo to što osećamo. Da se suočimo s tim što nas muči i da tu emociju koja nam zadaje probleme hrabro pogledamo u oči. Važno je da čujemo što želi od nas, šta ima da nam saopšti, a da pri tome ne pokazujemo nikakvu želju ili nameru da je menjamo ili istrebljujemo. Taj proces se zove integracija.Zagledajte se u svoje srce
Da bi proces isceljenja (integracije) bio uspešan, neophodno je da čovjek TIHUJE bar dvadeset minuta dnevno. Da se povuče u klet svoga srca, sagleda sebe, svoje osećaje, i da se molitveno izlije. Ako u tom razdoblju emocije postanu snažne, nije dobro da ih potiskujemo. Naprotiv, osvestite ih i prizovite u pomoć jedinog Srceznalca! Svim bićem se usredotočite na molitvu - hrabro, bez bojazni i želje da se borite s neugodnom emocijom. Ovdje se prvenstveno govori o starim, hroničnim, čak i nejasnim osjećajima ljutnje, straha, ogorčenosti, krivnje.
Ako ste, pak, nekog uvredili ili je neko vas povredio, prvo je neophodno oprostiti i tražiti oprost kako biste stekli preduvete za daljnji proces iscjeljenja. Budite prisutni. Isto se odnosi i na ugodne osećaje. Po pravilu želimo da se distanciramo od neugodnih osećaja. I većina vas će se složiti s tvrdnjom da je teže osvestiti svoja pozitivna osjećanja. Zato ako imate potrebu da osvestite određenu emociju uvijek postavite sebi sledeća pitanja:Kako se osećam? - Tako dajemo sebi priliku da potuno osvestimo svoje trenutno duševno stanje i da imenujemo to što se u nama događa.
Kada sam se posljednji put isto ovako osećao / la? - Bez mnogo razmišljanja dopustite sebi da vidite da li ćete se i čega ćete se prisetiti.
Kada sam se prvi put u životu ovako osećao / la? - Isto tako, bez mnogo razmišljanja dopustite sebi da vidite da li ćete se i čega ćete se prisetiti.Ako ne dobijete razjašnjenje, budite strpljivi. Neophodno je vreme i vaše povjerenje da se Bog brine o svemu, pa i o vama. Kada dođe trenutak, sve će vam biti jasno. Ipak, naporan rad i spremnost da bdimo nad sobom su od suštinske važnosti.Njegujte svoje emocionalno bićeAko se potrudite voditi dnevnik o tome kako se osećate, to će vam pomoći da negujete svoje emocionalno biće. Da razumete i integrisete određena iskustva kroz koja prolazite. Obraćajte tokom dana pažnju na svoje osećaje i raspoloženja, rukovodeći se gore navedenim pitanjima.
Dobročinitelji
Razlog, što se uznemirimo, što reagiramo plahovito i ljutimo se na druge ljude, je u tome što ne želimo da osvestimo svoje emocionalno stanje. Da budemo sa svojim osećanjima i utiscima, i da ih preobražavamo. Zato, nemojte vikati na svoje dobročinitelje! Iskustva koja uzrokuju jake emocije, glasnici su naše podsvesti i preklinju vas da obratite pažnju na svoje emocionalno biće.
Нема коментара:
Постави коментар