FLORITERAPEUTSKI RAD SA DECOM od 9 do 16, 17 godina

Šta može biti problem kada je dete dovedeno na tretman?

Jedan potencijalni problem je RAZLIČITA MOTIVACIJA roditelja i deteta. Roditelj može nešto definisati kao veliki problem, i sasvim može biti u pravu kada smatra da je potrebno nešto preduzeti, a njegovo dete može da odbije saradnju. Detetovi razlozi da ne sarađuje su baš raznoliki:
a - to može biti način da kažnjava roditelje, 
b - može smatrati da problema i nema nego “mama drami”,
c - može smatrati da će problem proći sam od sebe pa je bez veze da se trudi,
d - može smatrati da o tom problemu ne sme da priča jer će to neko (roditelji ili mi u savetovalištu) na neki način zloupotrebiti
e - može smatrati da tu nema pomoći jer su već bili na više mesta, u više ordinacija pa, eto, nisu postigli bog zna šta…
f - svakako da ima i još nekih posebnih, ne tako uobičajenih razloga zašto bi neko dete odbilo saradnju u tretmanu.

Kad se nađemo u takvoj situaciji da roditelj dovodi dete koje nije spremno na saradnju, suština situacije je da se definiše naš zadatak, tj, da se definiše ko nam je tada klijent - čije interese treba da zadovoljimo? Ako izađemo u susret roditeljima i započnemo rad sa detetom - dobićemo ‘klijenta u otporu’ sa kojim nećemo moći razmeniti ni osnovne informacije. Mi ćemo se truditi oko nje/ga, probati da animiramo na sve načine, a dobićemo samo odgovore tipa “ne znam…” ili samo ćutanje.
Ako budemo zadovoljili interese klijenta (tj.deteta) i odbili da ga primimo zato što ne želi da se menja, roditelji će biti frustrirani, zabrinuti, razočarani i to će im biti dodatni problem na onaj osnovni koji već imaju sa detetom.

Dva su izlaza iz takve zavrzlame:
Važno je u prvom kontaktu sa roditeljem, pre nego što dogovaramo neki termin, pitati da li njegovo dete koje ima 12, 15 ili 17 godina zna zašto će doći kod nas, da li je zainteresovano da dođe. Posavetujte roditelja da motiviše dete na promenu na način koji je zdrav - u smislu da i dete želi da se menja. To će se postići ukoliko roditelj nađe načina da detetu pokaže šta je (detetu) lična korist od takvih promena. Na primer, ako je dete zainteresovano da bude bolje koncentrisano kako bi imao bolje sportske rezultate na treningu ili takmičenju (interes deteta), onda će se rad na poboljšanju koncentracije posredno povoljno odraziti i na njegove napore u učenju (interes roditelja). 

Drugo, možemo predložiti roditelju da njemu samom pomognemo da napravi neke promene u svom načinu na koji vaspitava ili motiviše dete na promene, da ga oslobodimo preterane brige i obogatimo većim poverenjem u sudbinu deteta, da postane konstruktivniji, jasniji u svojim zahtevima i odlučniji u sprovođenju tih zahteva; ili tolerantniji na nesavršenstvo deteta koje raste i menja se na način koji mu se ne sviđa… a sve sa ciljem da postane kvalifikovaniji i adekvatniji u svojoj ulozi roditelja. 

Promena kod roditelja posredno će uticati na rešavanje problema kod deteta.