Samo TI u
tebi, praveći priču, formirajući jezik,
osećajući postojanje.
Tada se
pojavljuješ kao istorija, ispričana, objašnjena i argumentovana kao istina da
bi se pokazao svetu.
Samo tren
kasnije ideja da se smiri želja da se ima vremena.
Priča
izmišljena kako bi odgovarala potrebi da te čuju, da ti daju pažnju.
Brojni
mentalni izgovori guraju se u hramovima da objasne šta je u tišini, u tebi, ono
što si bez objašnjenja.
Sve postaje
egzistencijalni uspeh, ono što smatraš stvarnim, da stane u tvoje vreme:
porodična, profesionalna, kulturna ... prolazna stvarnost.
Da jesi ON,
ne bi imao ništa da kažeš.
Ljubav je
njegova vlastita priča, njegov glas je tišina, njegova suština je neispričana
istina. Samo bivanje.
Samo ...
Нема коментара:
Постави коментар