Zatvoreno cveće...

Ljubav iza maski i raznih zatvorenosti je kao cvet koji nikada nije potpuno otvorio svoje latice. Lep je ali vene, i bila bi velika šteta da se nikada ne raširi u punom sjaju već da uvene onako bojažljivo poluotvoren. Da uvene a da svet nikada nije video njegovo divno pegavo jezgro, puno mandala kojima ga je priroda ukrasila, duginih boja i opojnih mirisa, zamislite samo taj greh.

A svet je pun poluotvorenih ljubavi, koje venu, jer kroz tu zatvorenost ne prolazi dovoljno sunčevih zraka.

Otvorene latice mogu biti crveni tepih kojim nam drugi mogu prići. A zatvorene krvava samica. Zatvor koji smo stvorili da nas zaštiti a ustvari nas ubija, svakim danom, kao žabu koja ne primećuje da je živa kuvana. 

Zatvoreno cveće...

Ljubav nas vodi do potpunog otvaranja i prihvatanja u svakom smislu.