недеља, 13. март 2016.

Moj čas yoge

Joga i duhovnost su postali traženi proizvodi, pa je i tržište odreagovalo na isti način na strani ponude. 
Cilj mi je da prenesem šta je za mene prava joga i šta pod tim imenom težim da na svojim časovima dam. više na linku

Na svakom času joge naizmenično radimo asane i opuštanje. Pokrećemo energiju i zaustavljamo se da je osetimo, doživimo u potpunosti
Pre asana radimo dublje opuštanje, usebljujemo se, sa ciljem da osetimo, osvestimo i opustimo sve delove tela, kako bismo na drugačiji način ulazili u asane, sa pažnjom i osećajem na pokretu. Pažnja usmerava energiju.
Kroz tehnike mentalnog opuštanja radimo na umirivanju uma kroz usmeravanje pažnje. Usmeravajući pažnju na unutrašnji prostor tela i na ono što se unutar nas pokreće mi zapravo uspostavljamo kontakt sa svojim telom, osećanjima i mislima. Učimo da osetimo, primetimo, da doživimo u potpunosti. Kroz svesno i vođeno opuštanje ne samo što učimo tehnike opuštanja delova tela, već i učimo da ih ponovo osećamo 
Meditacija je svakako korak napred, jer otvara put ka finijim i suptilnim oblicima energije, ali je neodvojiva od asana i pranajama, jer način rada sa pokretom i dahom otvara prostor da se uopšte i približimo meditaciji.
Tek nakon opuštanja asane koje radimo mogu dati pravi efekat, mogu biti praćene našom pažnjom, što nam, osim jačeg efekta i suptilnije energije, daje i sigurnost da neće doći do povređivanja. Radeći asane mi pokrećemo telo, mišiće, zglobove, pokrećemo energiju na milion načina, ali učimo da to i primećujemo. Nakon svake asane radimo opuštanje, da bismo tu pokrenutu energiju osetili, doživeli, iskoristili na pravi način
Način na koji radimo sa asanama je postupan, i cilj nikako nije da taj pokret bude savršen. Cilj je da pokret bude svestan i da ga osetimo celim bićem, da mi, u tom trenutku, postanemo pokret i da, osim pokreta, ništa za nas ne postoji. Da bismo ostvarili taj cilj, nije potrebno da visimo okačeni na plafon, niti da osmišljavamo koreografije, gimnastičke i akrobatske figure. Nije čak nužno ni da savladamo 10% onoga što se u literaturi može pronaći pod imenom Asana. više na linku
Ali je nužno da vežbamo u kontinuitetu, redovno. I da to radimo na pravi način, da kroz duboku opuštenost, usmerenu pažnju i energiju, uz uvažavanje trenutnih ograničenja i do praga ugodnosti (nikad preko praga bola!), pomeramo granice.
Cilj joge je svestan pokret i uvećanje energije kroz pokretanje, tok i otklanjanje energetskih blokova, onoga što onemogućava protočnost.
Radimo i tehnike disanja, koje su dugo vremena zapravo samo rad na potpunom joga disanju, koje je temelj za sve druge pranajame. Vežbama disanja (pranajame) takođe radimo na energiji, na pročišćavanju nadija, energetskih kanala, i na dobijanju više energije kroz pravilno disanje. više na linku
Nakon asana, radimo završno opuštanje, Yoga Nidru, da bi pokrenutu energiju u potpunosti doživeli i sačuvali, otpuštajući fizicke, mentalne i emotivne tenzije. više na linku

 Najveći problem u svima nama je poređenje – poredimo se sa drugima, sa sobom, sa onim što smo nekad mogli ili onim što bi trebalo da jesmo. Kroz vežbanje joge, mi se odučavamo od toga, od te potrebe da jurimo, postižemo, bivamo bolji, stičemo. 
još o yogi na linku
još
Cilj je svest i energija, a tehnike su samo put.
Ono što pravi problem u načinu na koji se radi joga su očekivanja vežbača, zahtevi koje oni, kao predstavnici tražnje, na neki način nameću. Onog momenta kada se način vežbanja joge počne usklađivati sa očekivanjima vežbača, u cilju da ih zadržimo i privučemo, joga postaje sve ono što joga u svojoj osnovi nije. Ako jogu uzmemo na način na koji uzimamo bilo koji oblik vežbanja, fitnes, aerobik, gimnastiku, akrobatiku, onda smo propustili da od joge dobijemo ono što ona može dati. Ako hoćemo nove asane, ako jurimo za naprednim tehnikama i zvučnim imenima tih tehnika, ili pak želimo jogu lišenu svakog sanskritskog termina i oslobođenu duhovnosti, onda mi zapravo odbacujemo ono što joga u sebi ima da da, i prilagođavamo je onome što smo od nje spremni da uzmemo. Samo po sebi, to nije problem – mi i uzimamo od joge samo ono što u tom momentu možemo, za šta smo spremi – drugačije i ne može biti. Problem je kada instruktori joge, prilagođavajući se zahtevima tržišta i konkurenciji, počinju da daju samo ono što vežbači žele i traže. Jer, onda, gde je tu iskorak iz poznatog, uslovljenog? Gde je tu pomeranje granica, širenje prostora u kome delujemo, mislimo i osećamo? Gde je tu pažnja i svest? Ako hoćemo pomoću joge da ozdravimo, da iscelimo, da jogom unesemo nešto novo u naš život, onda od joge ne smemo tražiti ono što već znamo i ono što potvrđuje poznato. Onda moramo dopustiti da nam se da ono što će nas tom cilju približiti. Naravno, kada pominjem pomeranje granica i otvaranje prostora ne mislim na kaiševe pomoću kojih se rastežemo, niti mislim na okačene svilene držače na kojima visimo i pomoću kojih letimo. Jogi nisu potrebni takvi rekviziti – mi u jogi radimo sa onim što imamo u sebi i sa onim što u sebi možemo ostvariti. A za promenu perspektive (tačke iz koje doživljavamo i osećamo sebe) nije nužno dubiti na glavi i stavljati nogu iza vrata.
Kvalitet, cena i vrednovanje. Joga ima moć da vas promeni, to je njen osnovni kvalitet ali i problem, jer vi to, uglavnom, ne želite. Da biste mogli dobiti od joge ono što ona daje, nužno je da je i vrednujete na pravi način, da imate poverenja u ono što se daje i traži. Onog momenta kada počnemo da prilagođavamo jogu sebi, ona gubi vrednost i moć da nas promeni, jer je svodimo na ono što već imamo, na ono što sada znamo, razumemo i tražimo. Nije problem što vežbači ne znaju vrednost joge i što očekuju da im se da ono što traže, problem je što time određuju vrednost i cenu i utiču na ponudu, pa instruktori odgovaraju na to prilagođavanjem. Pravi kvalitet uvek ima malo onih koji ga mogu vrednovati i malo onih koji su spremni da plate cenu. Naravno, kada pričamo o jogi, cena je metafora, za sve ono čime smo spremni da platimo za sopstveni razvoj i znanje koje nam je za to potrebno – energija, trud, žrtva, istrajnost, odustajenje i odbacivanje onoga što vuče nazad, ka degradaciji.
Na kraju ostaje da razmislite o onome što od joge tražite. I da tu budete potpuno iskreni sa sobom i da stalno to preispitujete. I, naravno, ostaje da odredite koju cenu ste spremni da za to date, koliko vaša težnja za vas vredi. Jer vi postavljate vrednost i tu vrednost tražite i dobijate.

Нема коментара:

Постави коментар