Osećaj samoće pored drugog

Pre neki dan mi je jedna klijentkinja koja već neko vreme dolazi na Essence coaching, gde radimo na ličnom razvoju, rekla „Pored tebe se često osećam kao da sam sama i kao da pričam sama sa sobom“ 

I morala sam joj priznati da ima istine u tome

Nekad nam je najtužnija, najbolnija stvar u životu osećaj usamljenosti pored drugog. Osećaj da je toliko drugih oko tebe, da postoji i partner, i porodica, ali i ogromna praznina, provalija koja deli. Osećaj odbačenosti, nerazumevanja, nepripadanja. Beskrajna tuga, beskrajan bol, čežnja u mnoštvu onih koji su pored, a nisu tu.

U stvari najradosnija, najlepša stvar u životu je osećaj samoće pored drugog. Osećaj da je drugi tu, a da si potpuno sam. Osećaj da mnoštvo drugih samo odražava tebe samog i dobijanje odjeka kroz svakog. 
Apsolutna ispunjenost, potpuna prihvaćenost. 
Čovek se oseti sam, Jedan, samo u potpunom prihvatanju, dopuštanju. A da bi to mogao biti pored drugog, drugi mora biti toliko stopljen sa postojanjem, sa sobom, toliko neposeban, isti, da ničim ne naruši tu jednost. 
Ili to moraš biti ti.