Rad na sebi počinje tek kada počnemo da razumemo ideju rada: “Nivo našeg bića određuje/kreira stvarnost koju živimo”
Sve ono na čemu radim sa svojim klijentima na jogi ili sa cvetnim esencijam ili na individualnim terapeutskim razgovorima je upravo rad na onome što ispunjava našu svest, što stvara drugačiju vibraciju i energiju.
Učimo da se usmerimo na sebe, na unutrašnji prostor tela. Učimo da usmeravamo i držimo pažnju na ono što se u nama pokreće, da osetimo i primetimo energiju koja je u nama pokrenuta. Razvijamo senzitivnost i menjamo utiske iz kojih dobijamo suptilniju energiju, energiju drugog kvaliteta.
Ceo naš rad je rad na promeni vibracije kroz koju se menja i nivo bića i stvarnost koju živimo.
Dodatna tačka spoticanja kada počnemo da primenjujemo ovu ideju i koji nas često vraća na početak i čini da odustanemo je nestrpljenje i nemogućnost održavanja usmerenosti i kontinuiteta u onome što počnemo da izgrađujemo.
Trebalo mi je dosta vremena da razumem da je inercija užasno jaka i da je nemoguće odmah promeniti i privući okolnosti koje odražavaju stanje.
Postoji kašnjenje, inercija na fizičkom nivou. Tu i nastaje problem u primeni, jer čim primetimo da okolnosti i drugi ne reflektuju ono što mi osećamo u sebi, mi upadamo u negativnost, sumnju i zaborav. Time gubimo usmerenje, menjamo vibraciju, bivamo rastrzani u htenjima i dobijamo i takve odgovore. Stvarnost biva kreirana u skladu sa tim haosom i rastrzanošću koji održavamo.
Rešenje za to su dve reči: strpljenje i poverenje. A pre toga: dopuštanje
Нема коментара:
Постави коментар