Ruke koje leče, koje grle, pridržavaju, kažnjavaju, miluju, hrane...
"Lakoradne voljne čile,
Sveumejke i sveznajke,
Golubice višekrile,
To su ruke moje majke!" Ljubivoje Ršumović
Te ruke umeju sve, da uklone bol, da obrišu suze, da peku naaaaajlepše torte, spreme najbolje sarme, ispeglaju najbolje faltane suknje i uštirkanu posteljinu, ispletu najčvršće pletenice, skuvaju najslađe slatko, istegle najukusnije pite, da skinu temperaturu, da isteraju kašalj, da zagrle ...
One mogu sve! One su magične
I sve je to, bolje od mene, sročila Mira Alečković u pesmi NAJLEPŠA REČ
Njene me ruke najlepše grle
i brižne nada mnom uvek strepe;
zovnem li samo, meni hrle
mamine ruke meke i lepe...
zovnem li samo, meni hrle
mamine ruke meke i lepe...
Mamine ruke kosu mi spliću,
njena me ljubav na put sprema,
kada porastem, kao mama biću,
niko kao ona lepe ruke nema.
kada porastem, kao mama biću,
niko kao ona lepe ruke nema.
...
Kao u bajci koja se voli
smeh se detinjstva meko zasrebri...
Kad mene boli, i nju zaboli,-
i zato hvala, majko, tebi!
smeh se detinjstva meko zasrebri...
Kad mene boli, i nju zaboli,-
i zato hvala, majko, tebi!
...
A onda, jedan tren, i te ruke vrednice, baš kad su se spremale da zakuvaju supu bivaju zalivene ...i ne samo ruke...cela šerpa vrijuće supe skinula je kožu do kostiju sa leve ruke moje mame, sa butine, dela grudi, one male opekotine od santimetar, dva i ne brojim
Bilo je potrebno da izgore, nestanu da bi me Ljubav naučila kako da ih iscelim i vratim.
Ovim postom i originalnim fotografijama, koje sam postavila, u stvari želim prikazati mogućnost isceljenja opekotina
Bilo je to pre 2 godine kada je mama imala 81 godinu.
Nije bila hospitalizovana, izbegli smo toplotni udar, postraumatski šok, groznicu, i druge simptome koje prate ovako veliku ozledu.
Naravno da se nisam setila u tim trenucima da slikam rane (a bile su zastrašujuće) , fotografije su napravljene desetak dana posle ozlede. Kože nije bilo, samo kosti i vene, na celoj nadlanici do prstiju plus 10cm podlaktice. Opekotina na butini je bila 10x20cm.
Sve je bilo sanirano za mesec dana. Nema ožiljaka.
I još jedan slučaj, ukratko
Pre par meseci, tacnije 28. januara, obratio mi se sin jedne 84godišnje majke. Mučili su se sa opekotinom na nadlaktici (uzrok opet supa) koja je nastala jula meseca 2017. Posle 6 meseci raznih neuspelih terapija, hospitalizacija i kao poslednje rešenje je bila zakazana plastična operacija za 17.02. koja je bila rizična budući da se radi o starijoj osobi koja je pri tome i hronični bolesnik, a onda su čuli za mene
Posle svega što su prošli za razumeti mi je bila njihova sumnjičavost, strah, nepoverenje...
Postoje fotografije celog procesa, ovde postavljam samo 3
Prva fotografija je rana pre mog tretmana
Druga fotografija je 4 dana posle
Treća fotografija je 19.03
A onda, jedan tren, i te ruke vrednice, baš kad su se spremale da zakuvaju supu bivaju zalivene ...i ne samo ruke...cela šerpa vrijuće supe skinula je kožu do kostiju sa leve ruke moje mame, sa butine, dela grudi, one male opekotine od santimetar, dva i ne brojim
Bilo je potrebno da izgore, nestanu da bi me Ljubav naučila kako da ih iscelim i vratim.
Ovim postom i originalnim fotografijama, koje sam postavila, u stvari želim prikazati mogućnost isceljenja opekotina
Bilo je to pre 2 godine kada je mama imala 81 godinu.
Nije bila hospitalizovana, izbegli smo toplotni udar, postraumatski šok, groznicu, i druge simptome koje prate ovako veliku ozledu.
Naravno da se nisam setila u tim trenucima da slikam rane (a bile su zastrašujuće) , fotografije su napravljene desetak dana posle ozlede. Kože nije bilo, samo kosti i vene, na celoj nadlanici do prstiju plus 10cm podlaktice. Opekotina na butini je bila 10x20cm.
Sve je bilo sanirano za mesec dana. Nema ožiljaka.
I još jedan slučaj, ukratko
Pre par meseci, tacnije 28. januara, obratio mi se sin jedne 84godišnje majke. Mučili su se sa opekotinom na nadlaktici (uzrok opet supa) koja je nastala jula meseca 2017. Posle 6 meseci raznih neuspelih terapija, hospitalizacija i kao poslednje rešenje je bila zakazana plastična operacija za 17.02. koja je bila rizična budući da se radi o starijoj osobi koja je pri tome i hronični bolesnik, a onda su čuli za mene
Posle svega što su prošli za razumeti mi je bila njihova sumnjičavost, strah, nepoverenje...
Postoje fotografije celog procesa, ovde postavljam samo 3
Prva fotografija je rana pre mog tretmana
Druga fotografija je 4 dana posle
Treća fotografija je 19.03
Нема коментара:
Постави коментар