Napad panike i panični poremećaj

Napad panike (od grčke reči panikos - iznenadan i bezrazložan strah)  sastoji se od specifičnog i često vrlo zastrašujućeg doživljaja intenzivnog straha, kao i doživljaja nastupajuće  katastrofe, što često bude praćeno i mnogim neprijatnim telesnim senzacijama, kao što su lupanje  srca,  osećaj nedostatka vazduha ili „stezanje“ u grudima, vrtoglavica, muka i sl. Svi ovi simptomi se javljaju spontano i naglo, vrlo brzo se intenziviraju, obično traju kratko, nekoliko  minuta, vrlo retko nekoliko sati, nakon čega spontano prestaju.

O paničnom poremećaju se govori kada postoje učestali napadi panike koje karakteriše intenzivan strah od narednih napada i od njihovih mogućih posledica.

Često se, zajedno sa paničnim poremećajem, javlja i agorafobija (grčki agora - trg i fobeo - bojim se) koja obično podrazumeva strah od otvorenog prostora, izlaska iz kuće ili ostajanja u kući bez pratioca, strah od javnih mesta ili velikih skupova, stajanje u redu, strah od putovanja, mostova i  sl. 
Ovaj strah najčešće  je  uzrokovan upravo strahom od očekivanog  narednog napada panike i mogućih posledica, koje mogu nastati, ukoliko je osoba sama ili nezaštićena.

Ono što je najneprijatnije kod paničnih napada i što često znatno poremeti režim funkcionisanja  klijenta i obavljanje svakodnevnih obaveza, jeste upravo snaga i  intenzitet telesnih senzacija koje su se javile i koje budu propraćene katastrofičnim doživljajem i tumačenjem, što  i  bude  osnova  za javljanje  paničnog  poremećaja,  jer  osoba  sa paničnim  poremećajem pomenute znakove doživljava kao nagoveštaj opasnosti i neposredne životne ugroženosti.    

Kod  osoba  sa  paničnim  poremećajem je takođe primećena i hipersenzibilnost na telesne senzacije tj. njihova prevelika fokusiranost na zbivanja u telu, te i najmanja promena u ritmu rada srca ili disanja, bude okidač za otpočinjanje novog „zatvorenog katastrofičnog kruga“.

Nakon javljanja prvih paničnih napada, osoba obično počinje da izbegava sve situacije koje mogu da izazovu pojavu neprijatnih telesnih senzacija, te izbegava fizički napor da ne bi došlo do ubrzanog rada srca ili izbegava gužve i zatvoreni prostor zbog osećaja nestabilnosti, straha od nedostatka vazduha ili straha od pada. Kao posledicu, osoba usvaja tzv. „bezbedno ponašanje“koje  podrazumeva izbegavanje svih pomenutih situacija i na taj način se onemogućava da klijent uvidi da su njegovi simptomi potpuno bezopasni i da su prateća uverenja i strahovi potpuno iracionalni. Upravo iz ovog razloga panični  napadi, ukoliko se adekvatno ne tretiraju, znaju kod nekih osoba da traju i dugi niz godina, dok se, sa kvalitetnim pristupom, rešavaju za relativno kratko vreme.

Uobičajena praksa psihijatara je da se panični poremećaji leče kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije. 

U terapiji paničnog poremećaja u značajnoj meri može da pomogne i terapija cvetnim esencijama.  Priroda i domen delovanja ovih esencija jesu upravo mentalna i emocionalna stanja, te se za ovu svrhu i u skladu sa specifičnim simptomima koje klijent ima i pravi kombinacija odgovarajućih esencija. Ove esencije klijentima mogu da pomognu da se značajno smanji intenzitet negativnih misli i emocija, preplavljujućih strahova, da  se umire negativne misli  i katastrofične interpretacije i da se  klijent  smiri, kako u periodima samih paničnih napada, tako i u intervalima između njih.

Cvetne  esencije  koje se  najčešće  koriste:

Cherry Plum - za kontrolu preplavljujućeg impulsa

Rock Rose - protiv parališućih, preplavljujućih strahova

White Chestnut -  protiv   upornih   ružnih misli i katastrofičnih interpretacija
Mimulus - kad znamo čega se plašimo
Aspen - kad ne znamo čega se plašimo, slobodno lebdeći strah, drhtanje...

Rescue Remedy -  kombinovani preparat za trenutno smirenje, koji se pokazao kao izvanredan upravo u situacijama paničnog napada i koji ne dozvoljava  da dođe do eskalacije negativnog uzbuđenja, straha i pratećih simptoma.

Pored   pomenutih   esencija,   često   se   dodaju i još neke iz repertorijuma cvetnih esencija, u zavisnosti od specifičnih simptoma klijenta, kao i njegovog doživljaja same situacije.