Dakle, porodica je takođe u našem telu i porodicne disfunkcije

Telo čuva uspomenu na ono sto se živelo. Memorija zaboravlja, savest je ućutkana ali telo se uvek seća. Telo ne da priča ono plače i viče kroz svoje simptome o osjećanjima koja su bila lišena izražavanja, o likovima koji su isključeni, tajnama, ispaštanjima, slomljenom srcu, zbunjenosti, zapletima, posledicama ...

No, to nije linearni kod, prevod bez interpretacije. Naprotiv, to je prisutnost simboličkog univerzuma koji stavlja na scenu lična sećanja, porodicna i arhetipska koja zahtevaju kontekstualnu čitanje. Dakle, klinički, uči da su telo i organi našeg tela povezani sa likovima naših porodica, telesni sistemi  dramatizuju, glume relacijske odnode i, ukratko, naša tela i naše porodice su izomorfni sistemi i oba su sistema organizivana kao jezik. Dakle, porodica je takođe u našem telu i porodične disfunkcije se izražavaju kao telesne disfunkcije.

Kako naučiti čitati govor tela, jezik i porodičnu memoriju u telu?

Kako naučiti razumeti značenje simptoma kao pokušaj da se otkaže i ispravi poremećaj porodičnog sistema ili odstupanje ličnosti sa staze duše ?

Kako zaceliti emocionalne rane koje nam donose bol?

Svaka cvetna esencija je odgovor na ova pitanja. Naše telo je emocionalna geografija i svaka emocija je neka nijansa cveta.

Naše telo, naša porodica, naša istorija, naš život su kao cvetne bašte. Cvetne esencije su memorija koja nam daje sećanje i zaborav. 

Na primer cvetna esencija Willow nas podseća na rane nepravde koje moramo zaboraviti i vraća nas na zaboravljeno uživanje i ljubav koju je ponos povredenog Ja - žrtva, od strane jučerašnje traume a koju je doživeo kao zlostavljanje, isključio iz svog života.

Ovde imamo sve delove rane nepravde,  koja vodi ličnost da usvoji ponašanje koje je osuđuje na zaustavljenost i na milosti dobre ili loše sreće koju život daje, bez da je upozorena na mogučnost ponavljanja istorije
Willov za oprostiti neoprostivo, nastaviti napred i prestati stavljati so na rane.