Čudnovati cvet - živ i kad je na oko mrtav

Ovih dana se zapitah kakav je to moj blog koji govori o lekovitosti cvetnih esencija a da nema teksta o čudnovatom cvetu koji raste na našim prostorima, opstaje već milionima godina, živ je i kada je na oko mrtav. Cvet koji se opisuje sa: izdržava, preživljava, oživljava, vaskrsava ... živi, cveta...

Natalijina ramonda je cvet koji ima višestruku simboliku, koja rečito govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao ( i prolazi ) Natalijina ramonda spada u drevne, praktično fosilne vrste. Nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks. (Feniks je po mitologiji sveto mitološko biće koje je u obliku vatrene ptice. Nakon kraja životnog kruga feniks izgori, a iz pepela nastane mladi feniks. Mladi feniks pepeo pretvori u jaje. Govori se da se izleči kad je ozleđen, a to dokazuje njegovu besmrtnost - simbol vatre. Još jedna osobina mu je da pomoću suza može izlečiti bilo kakvu ranu.)

Narod ga zove i vaskršnjim cvetom ili kolačići, zbog ljupkosti , cvetaju od druge polovine aprila do prve polovine maja. Kada tokom suše uđu u stanje mirovanja, povijaju lišće u svojevrsne gužve koje su toliko suve da se drobe pod prstima. Ipak, pošto padne kiša, već nakon 12 časova vraćaju im se sve fiziološke funkcije, a ubrzo se potpuno otvaraju jer i kad je osušena oživi, a cveta baš za Vaskrs.

Biolozi kažu da je preživela još iz vremena ledenog doba, a utočište je našla u škrtom, planinskom tlu, izdržljiva na velikim visinama, u uslovima ekstremnog stresa, na pr temperatura stena u cijim pukotinama raste dostizu temeperaturu preko 60 stepeni, ova biljka preživljava i na tlu sa visokim nivoom fitotoksičnih teških metala.

U svetu postoji oko 300.000 vrsta cvetnica, a svega njih tridesetak imaju sposobnost anabioze, ili prividnog odsustva života, što je stanje u koje ulaze tokom suše, da bi s kišom ponovo oživele.
Jednu od najupečatljivijih potvrda njihovih vaskrsavajućih sposobnosti dao je 1928. godine ruski botaničar Pavel Černjavski. Priča se da je Černjavski jednog dana slučajno prevrnuo čašu s vodom i pokvasio herbarijum, u kome se, između ostalog, nalazila i Natalijina ramonda. Kada ga je sutradan otvorio, zapanjio se, jer je prethodno potpuno suva biljka, čuvana u herbarijumu godinu i po dana, oživela

Pa ako je zaista kao u priči, svako na nekakvo cveće liči,

onda jedino vredi za mene cvet koji spusti novo seme,

da biljka sutra ne uvene, nego da trajanjem nadmudri vreme.

A seme, to je ono znanje koje se u životu skupi, da čovek sebe oplemeni.

I tako: ostaju samo mudri,

a venu lenji, prazni i glupi,

ma bili čudno lepi i skupi i čudno mirisni i šareni.

M. Antic

Cvet nastavlja da cveta podsećajuci, opominjući, nas svojom simbolikom da posle teškog i mučnog kraja sve je izvesniji novi pocetak.

Ponekad ipak moramo bar poneku kap sećanja odvojiti za naše pretke.

Istražujuci o ovoj biljci naiđoh na opis "nije lekovita" - za mene je lekovita i pomisao na simboliku koju ovaj cvet nosi.