Sve vam je potaman, ležite u udobnoj ležaljci za sunčanje pored stočića na kome se nalazi vaše omiljeno piće… Do vas dopire prijatni umirujući zvuk talasa… a miris mora doprinosi vašem potpunom opuštanju…
Lenjo uzimate knjigu koju ste poneli i lagano okrećete prvu stranicu… Vaš omiljeni pisac počinje da opisuje uvodne radnje i vi razmišljate da li da nastavite sa čitanjem ili da jednostavno produžite lagano ljuljuškanje i uživate u samom trenutku koji je savršeno umirujući… Ipak okrećete još jednu stranu i radnja polako počinje da vas uvlači. Onako kako to samo dobri pisci umeju, dolaze na scenu nove i još interesantnije ličnosti i avantura počinje da vas sve više okupira… Događaji iz knjige dobijaju nove dimenzije i grabe vašu pažnju. Nestrpljenje i očekivanje postaju dominantne emocije uvlačeći vas još dublje u sadržaj. Radnja se menja po ko zna koji put, situacija postaje toliko napeta i ubrzana da vi počinjete da osećate bol i strahove i emotivni stres glavnog junaka kao da se sve događa baš vama. Ta bol i neprijatnost se toliko povećavaju u stranicama koje nailaze da vi odlučujete da napravite predah i da se malo saberete i umirite… U tom trenutku vam pada na pamet spasonosna ideja i vi uzimate slušalice i puštate svoju omiljenu traku za relaksaciju koja kreće ovako :
"Zamislite da se nalazite u hladu drveta na vašem omiljenom mestu na plaži…”
"Zamislite da se nalazite u hladu drveta na vašem omiljenom mestu na plaži…”
Pitate li se nekad kako smo to uspeli da naviknemo sebe, da je normalno da nas boli nešto što nije stvarno?
Нема коментара:
Постави коментар