Drama Queen trip ... O ne, nisam ja

Šta je stvarno u našim životima? 
Koliko su stvarno ugrožavajuće ili dramatične okolnosti u kojima živimo? Koliko su stvarni ljudi oko nas? Kad smo ih poslednji put pogledali, kada smo refresh-ovali i update-ovali doživljaj drugog? A stavove i ideje o životu? Znanja? 
I na kraju, najteže pitanje: 
Koliko smo mi sami stvarni u svom životu? 
Da li zaista osećamo da smo to mi, kada o sebi pričamo? Šta su nam težnje, motivi? Gde smo mi u toj drami koju stalno igramo? Ko smo?

U našim životima je sve borba za glavnu ulogu. Drama Queen trip, na ovaj ili onaj način. Sve je to ego i pridavanje značaja sebi. Sve je to, na kraju, duboka sumnja da bez aplauza, bez potvrde drugih, bez pažnje ne vredimo. Tu negde se moramo setiti da je pažnja = energija i da je otimanje za glavnu ulogu otimanje oko energije. Nepotrebno i tragi-komično, s obzirom da je uglavnom uzimamo od onih koji je nemaju ili imaju lošu i s obzirom da je odmah trošimo na sledeću scenu u kojoj moramo obezbediti mesto.

Drama je, naravno, nužan deo naših života. Drama je pokret, konflikt, kontrast, suočavanje suprotnosti. Kroz dramu se pokreće i usmerava energija. Drama je igra koju ne treba izbegavati, već naučiti igrati. I biti pisac, režiser, kamerman ili scenograf. Možemo biti i glumci u toj drami, igrajući neki od omiljenih nam likova, ali bez identifikacije, bez da dramu zamenimo za stvarnost. Zapravo, stvarna drama je ona u kojoj nas nema i to je suština i ključ problema.

I neverovatno je koliko čeznemo za slobodom, a opet želimo to naše ograničeno JA da zadržimo po svaku cenu. Možemo biti bilo ko u drami, živeti bilo koju dramu, odabrati bilo koju scenu koja će nas pokretati, motivisati, učiti. A opet, mi biramo uvek isti lik i uvek iste scene u kojima će taj lik konačno dobiti svojih 5 minuta! 
Najbitniji deo drame, naravno, odigraće se nakon naše smrti, kada svi konačno shvate koliko smo vredeli i koga su izgubili ili propustili… Toliko o našoj težnji za slobodom i našem intelektu.

Vreme ne rešava ni drame, ni rane. Samo ih privlači i gomila još više. To je put stare svesti poistovećene s vremenom. A mi živimo u novom dobu - dobu u kojem skokovi zamenjuju procese a let puzanje

Dakle: „Svi likovi su izmišljeni i svaka sličnost sa stvarnim osobama ili događajima je sasvim slučajna.“