Osećaj sigurnosti mora doći iz nas samih. Iz razumevanja onoga što jesmo i što jeste. Mora doći iz kontakta sa dubljim delovima prirode, iz kontakta sa onim trajnim, večnim u nama.
Moramo razumeti da je dobar deo onoga što sada doživljavamo kao pretnje i ograničenja dolazi iz neznanja, nerazumevanja i nemanja uvida u stvarno, istinsko. I da jedino što vredi truda i ulaganja energije je kontakt sa tim stanjem i uklanjanje svega onoga što nas od tog stanja udaljava, odvaja.
Osećaj sigurnosti dolazi iz znanja da Jesam, i Postojim i da to ne može biti oduzeto. Osećaj sigurnosti dolazi iz znanja da sve što se desi mogu preživeti, rešiti, proći. Dolazi iz znanja ko sam ja, znanja iz čega nastaje osećaj straha ili poverenja. A suprotnost strahu je poverenje. Beskrajno poverenje u prirodu, smisao, u dobro i istinsko.
Moramo razumeti da je dobar deo onoga što sada doživljavamo kao pretnje i ograničenja dolazi iz neznanja, nerazumevanja i nemanja uvida u stvarno, istinsko. I da jedino što vredi truda i ulaganja energije je kontakt sa tim stanjem i uklanjanje svega onoga što nas od tog stanja udaljava, odvaja.
Osećaj sigurnosti dolazi iz znanja da Jesam, i Postojim i da to ne može biti oduzeto. Osećaj sigurnosti dolazi iz znanja da sve što se desi mogu preživeti, rešiti, proći. Dolazi iz znanja ko sam ja, znanja iz čega nastaje osećaj straha ili poverenja. A suprotnost strahu je poverenje. Beskrajno poverenje u prirodu, smisao, u dobro i istinsko.
Sve što radimo na jogi, sve tehnike koje koristimo – od opuštanja, rotacije svesnosti kroz telo, usmeravanja pažnje na dah, svesnost pokreta i daha, svesno opuštanje mišića koji učestvuju u pokretu i položaju, odvajanje, posmatranje, sve tehnike disanja i meditacije, sve je to upravo kontakt sa onim delovima našeg bića i postojanja koji daju osećaj sigurnosti, unutrašnji mir i znanje koje je jedini pravi temelj poverenja. Jer tada poverenja dolazi iz znanja, ne iz slabosti, niti potiskivanja straha. Tada verujem da postoje dublji nivoi bića i postojanja jer sam ih spoznao, osetio, dotakao, a ne zato da bih umirio strah. I tu je ogromna razlika! Ideje duhovnosti i filozofije su nužan deo razumevanja i znanja. Ali bez praktičnog iskustva, bez primene svih ovih tehnika, sve te ideje su bezvredne. Jer ne možemo seći granu na kojoj sedimo, ne možemo razumeti identifikaciju i iluziju ugroženosti dok smo u toj tački percepcije, poistovećeni sa tim.
Potrebno je da odemo u deo iz koga to možemo posmatrati, videti, razumeti. Potrebno je da pronađemo put ka tom delu nas iz koga izvire sva sigurnost, sav mir i beskrajno poverenje/znanje.
Potrebno je da odemo u deo iz koga to možemo posmatrati, videti, razumeti. Potrebno je da pronađemo put ka tom delu nas iz koga izvire sva sigurnost, sav mir i beskrajno poverenje/znanje.
Jedino u šta vredi ulagati energiju i napor je put ka unutrašnjem osećaju sigurnosti koji dolazi iz znanja stvarnog, istinskog. Iz poverenja u prirodu, ono što jesmo i jeste.
Нема коментара:
Постави коментар