Lečnik "leči" a iscelitelj "isceljuje"
To su dva pojma koje, kao što se vidi um nikako da razume i da se otvori.
Lečnik "mora" videti bolest, i sa njom stvarati načine lečenja. Lečnik nikada ne izlazi iz okvira "bolesti" i nikada je zapravo ne izleči, jer svojim viđenjem "bolesti" on usmerava svoju životnu snagu na bolest kao takvu, i ona se samim tim razvija, mutira i množi.
S druge strane, iscelitelj, ne moze videti bolest, po prirodi stvari i zna da telo nikada nema sposobnost niti bolesti niti zdravlja, jer je sam isceljen od polariteta (u umu) i njegov pristup iceljenju nikada ne potiče od verovanja već iz Istine
Nama je očigledno "teško" shvatiti ogromnu razliku između ova dva pojma, i samim tim brkanja u pristupu su pokazatelji našeg potpunog nerazumevanja.
Prirodno stanje Iscelitelja, mu daje mogućnost isceljivanja i on isceljenje radi Sobom. Ne trebaju mu nikakve metode, nikakve tehnike i nikavi pomagači.
Prirodno stanje lečnika, mu daje mogućnost razvijanja bolesti i istraživacke postupke (u umu) traženja leka, koji se uvek na kraju pokazuje nedovoljnim, jer i bolest se kroz njega razvija i osnažuje i uvek na kraju "pobjeđuje" iz dobro poznatih razloga.
Odluka svakog od nas je jasna…. ili razvijaš bolest kroz sebe i daješ joj svoju snagu svojim "bolovanjem" ili potpuno izlaziš iz klasičnih umnih šema bolesti ali i zdravlja i zaceljuješ Sobom ono što se u tebi čini "bolesnim".
To su dva pojma koje, kao što se vidi um nikako da razume i da se otvori.
Lečnik "mora" videti bolest, i sa njom stvarati načine lečenja. Lečnik nikada ne izlazi iz okvira "bolesti" i nikada je zapravo ne izleči, jer svojim viđenjem "bolesti" on usmerava svoju životnu snagu na bolest kao takvu, i ona se samim tim razvija, mutira i množi.
S druge strane, iscelitelj, ne moze videti bolest, po prirodi stvari i zna da telo nikada nema sposobnost niti bolesti niti zdravlja, jer je sam isceljen od polariteta (u umu) i njegov pristup iceljenju nikada ne potiče od verovanja već iz Istine
Nama je očigledno "teško" shvatiti ogromnu razliku između ova dva pojma, i samim tim brkanja u pristupu su pokazatelji našeg potpunog nerazumevanja.
Prirodno stanje Iscelitelja, mu daje mogućnost isceljivanja i on isceljenje radi Sobom. Ne trebaju mu nikakve metode, nikakve tehnike i nikavi pomagači.
Prirodno stanje lečnika, mu daje mogućnost razvijanja bolesti i istraživacke postupke (u umu) traženja leka, koji se uvek na kraju pokazuje nedovoljnim, jer i bolest se kroz njega razvija i osnažuje i uvek na kraju "pobjeđuje" iz dobro poznatih razloga.
Odluka svakog od nas je jasna…. ili razvijaš bolest kroz sebe i daješ joj svoju snagu svojim "bolovanjem" ili potpuno izlaziš iz klasičnih umnih šema bolesti ali i zdravlja i zaceljuješ Sobom ono što se u tebi čini "bolesnim".
Нема коментара:
Постави коментар