Važnost paravan za lažnost

Svako od nas je milion puta došao do tačke gde shvata da je zabrljao odnos. To je, uglavnom, onaj momenat kada ispoljimo reakciju koja bude do te mere preterana da i sami moramo priznati da izgledamo potpuno ludi i van kontrole. Da li je to odnos sa partnerom, detetom, roditeljima, svekrvom, šefom, kolegama ili sa svima njima, nebitno je. Bitno je da tada konačno možemo sebi priznati da smo nezadovoljni, da je uništeno ono u šta smo ulagali toliko energije i vremena. 
Ono što tada najčešće uradimo je da krenemo da analiziramo u pokušaju da razumemo kada i šta je krenulo naopako. Analiza se uglavnom svodi na beskrajno pravdanje sebe i optuživanje drugih. Čak i kad svu krivicu preuzmemo na sebe, to retko bude istinsko razumevanje i pokajanje. 

Dakle, koji je pravi pristup kada dođemo do tačke gde više ne možemo negirati sopstveno ludilo i promašaje?

Moramo prvo pronaći način da obnovimo energiju.

Čim smo došli do tačke gde su afekti i reakcije van naše kontrole, znači da jako puno energije odlazi na potisnute sadržaje i da je energija za potiskivanje istrošena, te se sadržaji sada nekontrolisano ispoljavaju. 

U tom smislu, prvo je potrebno na sve raspoložive načine obnoviti energiju. U drugom koraku mora postati jasno da izlaz nikako ne možemo pronaći na nivou na kome smo trenutno. Um će uvek vrteti isto i pravdati sve što se dešava, uklapajući u poznate koncepte i ideje. 

Problem ne može biti rešen na nivou na kojem je nastao.

San, u kojem jesmo, ima značaj samo ako se uhvati simbolika, značenje, pravac u kome treba posmatrati i ako se dovede u vezu sa onim ko sanja, sa unutrašnjim stanjem, sa strahovima, težnjama i potisnutim sadržajima ili intuitivnim uvidima koji se kroz san ispoljavaju. Smisao sna je shvatanje unutrašnjeg stanja koje kreira slike i motive koji se pojavljuju kao dešavanja i drugi ljudi u snu. Buđenje je rešenje.

Svi problemi se rešavaju shvatanjem da je sve to san, stvarnost koju je um kreirao. Potpuno je uzaludno optuživati druge i sebe i trošiti vreme na analizu uzroka, a još manje na to ko je u pravu, a ko greši. Svi su u pravu, svi greše, jer svi žive svoju stvarnost i deluju iz svojih programa. Potrebno je uočiti obrasce, mehanizme, programe, uočiti sve što daje osećaj stvarnog i početi sa urušavanjem tog programa, kao virus svesti. Pobuniti se protiv zarobljenosti i prestati sa davanjem stvarnosti svemu tome. Živimo zarobljeni u snu u kojem sanjamo da delujemo, postižemo, činimo. Potrebno je da to zaista vidimo, razumemo, doživimo. Od toga kreće promena, kreće put buđenja.

 Neverovatno puno energije se dobije kada čovek samo prestane da se pravda i da optužuje druge u nastojanju da shvati šta je i kada sve krenulo pogrešnim putem. Nije moglo biti drugačije, nismo mogli učiniti ništa drugo, niti su to mogli drugi, jer živimo zarobljeni programima koji su se tokom života namnožili i ojačali. Jedini pravi izlaz je svesnost, svest.

Kroz  Evolutivnu floriterapiju radimo na tome

Danas cvetam

Danas cvetam.
Volela bih da cvetam svaki dan. I onda donesem odluku, od danas ću da cvetam svaki dan. I drži me to neko vreme, pa se onda nečeg drugog zaigram.
Mnoooogo volim da se zaigram. Nekad se igram tuge, nekad odbačenosti, mudrice, brige, straha, plesačice, krhke, terpeuta, kuvarice, paćenice...
Putnice na duhovnoj stazi pooooosebno volim da se igram. To mi je nekako omiljeno. Mnogo sam važna kad se toga igram, sebi stalno, a ponekad i drugima. Onda se moj osećaj važnosti još poveća, pa nastavim da se igram... Tu sam potpuno svoja na svome.
Terapeuta se igram skoro svaki dan. Majke svaki. To ne preskačem, mada ako nju pitate mogla bih bar neki.
Volim da se igram ljubavi. Univerzalne ljubavi kad volim sve, bez ostatka i suđenja. To mi je mnogo lepo. Ponekad se igram ljubavi koja u stvari nije ljubav, nego je samo sviđanje i ne-sviđanje, pa onda biram da li mi se nešto sviđa ili ne sviđa, pa ga u skladu sa tim volim. I to je mnogo zabavno! Iako to nije ljubav... Tu umem malo da se pogubim, pa na kraju ni ne znam šta mi se sviđa, a šta ne... Onda umislim da nisam htela toga da se igram uopšte, pa se igram ljutnje, besa i samosažaljenja. Što je tek to zabavno!!!! Onda mogu da lupam vratima, plačem, optužujem... Joooojjj... Ma ništa slađe. Ni za šta ne budem odgovorna i svi drugi su mi krivi. Onda se igram žaljenja. Ko to nije probao, ne zna šta propušta! Nazoveš nekoga s kim se igraš prijatelja i onda mu se žališ. Pa se onda oni tebi žale. Tako se možete igrati satima. Preporučujem od srca.
Šta još? Daaaa... Volim da se igram zarađivanja para, trošenja para, straha zbog trošenja ili ne trošenja para, straha zbog nemanja para, radosti kada kupujem poklone... Tu umem baš da se zaigram. I nekad bude ono "igračka-plačka"... ne znam da se igram te igre najbolje, ali volim da učestvujem.
I tako... Od jutra do mraka, nešto se igram. Uvek se nešto dešava. Skoro nikad mi nije dosadno i mogu reći da je život baš lep, mislim igrati se je baš lepo.
Jedini problem je što ponekad zaboravim da se igram. Danas nije takav dan.
Danas se igram cvetanja.

 

Osvetliti mrak

 

Ljudska psiha je slojevita. Zato krećemo od površine. Tu je ono najvidljivije, ono čega je i klijent svestan.

Nakon toga klijent i terapeut postepeno napreduju ka dubljim slojevima. Na ovom putovanju nailaze na predele i pejzaže koje ni najživlja mašta ne može da zamisli.

U nekim mestima zastanu, pošto su zatamnjena. Ne vidi se dobro. Zato polako osvetljavaju to mesto. Ne suviše naglo, jer nije bez razloga zatamnjeno. Mrak je potreban jer u njemu žive neizrecivi strahovi, neizdrživa sramota, tihi očaj.

To može biti previše, zbog toga je potrebna postepenost. A zbog toga je tu i terapeut, da klijent ne bude sam na tom mestu.

Sa mnogima sam bila na takvim mestima. Stajali bismo tamo, i osećali da su to posebni, svečani trenuci.

Zahvalna sam svojim klijentima što su imali dovoljno poverenja u mene da me povedu na ova putovanja.

 

Škola Evolutivne floriterapije

  

oktobar 2022. Beograd

Ova edukacija je osmišljena kao svojevrsno samospoznajno putovanje, Inicijacijski put dr Bacha, uokvireno u osnovama Evolutivne floriterapije.

Kako otkriti, upoznati i razviti svoje potencijale

Svaki će polaznik, osim što integriše teoretsko znanje, pokazati i urođene sposobnosti, koje je već imao, a da to nije ni znao, za proširenje svojih ličnih i profesionalnih sposobnosti u bilo kojem području. Budući da će i sam proći kroz proces lične transformacije i time dobiti novi uvid u razumevanje prirode, života i ljudi moći će da u skladu sa prođenom edukacijom koristi Bachove cvetne esencije kao pomoć sebi i drugima.

Paralelno sa tehničkim i stručnim usavršavanjem, istraživaćete svoj unutrašnji univerzum, otkrivajući aspekte sebe kojih niste bili svesni i koji će favorizovati istinsko i harmonično izražavanje u vašem svakodnevnom životu i vašem profesionalnom okruženju.

Detaljno ćete upoznati 38 Bahovih cvetova, koje nisu samo slučajno odabrane esencije biljaka, već deo sistema kojim su predstavljani arhetipski simboli informacionog polja, konfigurisani u mandalski sistem koji omogućava rad sa esencijama u skladu sa evolucionim trenutkom svakog bića.

Evolutivna floriterapija je veština (umetnost) koja leči dušu koja pati zatrpana lažnom idejom o sebi živeći iz personalnosti.

Glavni cilj  je iskorenjivanje neznanja, zbog toga promoviše samospoznaju, što će dalje omogućiti izražavanje stvarnog Bića.  Evolutivna floriterapija je rođena da bi pomogla ličnosti da krene napred na planu evolucije

Mandala je prikaz integrisanog Bića. To je osnova modela koji spaja mudrost predaka sa najnaprednijom metodologijom. Na grafički način prikazane osnove za razumevanje arhetipskog svemira u odnosu na cvetne esencije.

 

U okviru edukacije svaki polaznik dobija

potrebnu štampanu literaturu,

mandalu evolutivne floriterapije

i lično korišćenje esencija (7 indivudualnih kombinacija)

9 susreta od po 4 sata

 

 Da li vas interesuje:

      - koje 3 Bahove esencije predstavljaju 3 sile stvaranja: Otac- Sin- Sveti Duh, Anima - Animus - Self, Pozitivna - Negativna - Neutralna, Shiva- Shakti - Prakrirti..

     - koje 4 esencije predstavljaju Jungove 4 psihiče funkcije, 4 Hipokratova temperamenta, 4 klasična alhemijska elementa...

   - 7 Bahovih Pomoćnika i korespondirajućih 7 "smrtnih" grehova, 7 Arhanđela..

  - 12 Bahovih Iscelitelja povezanih sa korespodentnih 12 grčkih Bogova, 12 apostola, 12 vitezova kralja Artura, 12 zadataka Herkula...

 

Za evolutivnu floriterapiju: Važno je da znate ko ste, a ne šta vam je.

Kao što Bah kaže:" Prva dužnost terapeuta je da pomogne svom pacijentu da spozna sebe". Ova premisa je fundamentalna u ovoj obuci i za to se predlaže putovanje u sebe, nadgledano i uokvireno u osnovama terapije cvetnim esencijama.

Ova škola  podstiče samospoznaju kako bi mogli pokazati svoju kreativnost i ostvariti svoje pune potencijale.

Ne radi se, dakle, o učenju samo "zanata", već o pronalaženju zvanja u sebi i njegovom izražavanju u životu.

U Beogradu,  oktobar, subota od 11h do 15h

mogućnost plaćanja u 9 rata

Kontakt za prijavu i više informacija

Sonja Plavsic

063 341 767

Vodena ljubičica

Naučiš da si poput Water Violet.

Cvet preosetljivih, onih koji ljudima deluju nadmeno i distancirano, a nisu... Samo traže svoj lični prostor. Traže da ih ne diraju jer oni ne žele da diraju druge. Pomislim, nije ni onoj princezi bilo lako.

Smešno je kad vam kažu da izvodite i da ste preosetljivi, a vi kao niste svesni toga. Sve znate, a opet malo toga možete preduzeti. Water Violet oseti onaj grašak kroz mnooogo madraca - i bude nenespavan. Neki zaspe i na podu, i kad topovi gruvaju. Ovaj vodeni cvet to ne može. Smeta mu i to istinski. Ne folira. I ne voli uvek što je tako, ali on tuđi svet remeti samo time što traži da ne diraju u njegov, lični.

To mu je jedina mana. On sve zna sam, i može. Opet, nije da ne voli ljude, samo nije uvek za društvo. I, nije do društva. Do cveta je. Jednostavno, ne ume da se uklopi, a i ne trudi se mnogo.

Daje koliko je potrebno. Njega volite ili ne volite - jer nekad ga je teško razumeti. Jer nije kao većina. Dovoljan je sam sebi i svojoj najbližoj okoloni. Ne dirajte mu stvari. Ne premeštajte ih bez pitanja. Ne sedite na njegovoj stolici. Ne menjajte mu jastuk. Ne pretpostavljajte šta je za njega dobro. Poremetićete njegov svet i sklad. Njemu će biti teško, a vi nećete razumeti u čemu je problem ako nije pio iz te šolje ili nije sedeo baš na toj stolici. Možeš misliti! Pa ne možeš, u tome je stvar...

Ako u svojoj okolini imate nekog sličnog ovom - samo pokušajte da ga razumete. Ne terajte ga ni na šta jer nećete isterati svoje, već ćete samo taj krhki cvet oterati ili slomiti.

On ne traži mnogo... skoro ništa... Čak će vam se sklanjati i s puta, samo vi to sklanjanje nikada ne shvatajte kao pravljenje prostora za druge, već kao pravljenje distance. I poštujte je. I Water Violet će poštovati vas. Beskrajno...

On se jadan trudi da se čak i visinom distancira. Da ne smeta i da mu ne smetaju. I samo bi voleo da tako ostane...

Raste samo u izuzetno čistim vodama i ne pušta svoje korenje u mulj već lebdi tik iznad. 

Cvetna esencija iz repertoara dr Bacha

 

 

Napravljena od postojanja Ljubav mi je čarobni štapić

Novo ne dolazi uklanjanjem starog

Kada suštinska volja utiče na Dušu, ona se aktivira kao osećaj, u umu se uredno strukturiše kao ideja i započinje sekvencijalni proces ličnog delovanja, kao impuls Biću, koje će se vremenom pokazati kao delo.

Svest je organ percepcije koji se prenosi kroz pažnju. Obraćanje pažnje na ono što dolazi iznutra, na ono što dolazi od Bića, od Sebstva, od vas zaista, način je da budete verni sebi.

Kao fraktali kosmosa, kao ćelije planetarne svesti, svaka duša mora da ispuni svoj poziv, to je jedini zadatak.

U grčevitim trenucima kada svi žele da sve povuku prema konfrontaciji, kada se čini da je jedina opcija ići tokom i pridružiti se klimi napetosti i nasilja koje dolazi spolja, istinska inicijativa mora doći iznutra, iz čistog osećaja i upravo ono što vaše srce nalaže. Mir tamo uvek boravi

Revolucija nije evolucija, novo ne dolazi uklanjanjem starog, jer su staro i novo još uvek dve polovine iste percepcije. Ono za čim tragamo ne potiče od ideja koje se sa nama suočavaju, od snage razuma koja je i dalje usredsređena na spoljašnjost, tražeći saveze da potisnu druge i tako nastave polarni ples koji nas suočava, zabavlja u neznanju: sada ti, pa ja , beskonačni točak podstaknut čajem i „nevidljivi“, oni koji „udaraju“ u bubanj da biste plesali ... hvaleći se farsom.

Da smo svi otvorili svoja srca i rasterali vremensko sećanje, strah-razlog, danas bi drugi nestali i mi bismo bili evolucija. Ako na trenutak smirite čula, smirite um i usmerite pažnju prema sebi ... ako žudite za istinom i tražite Mir, otkrićete način na koji ćete s ljubavlju učestvovati u novom, koje je već u vama i čeka svoju priliku.

 

Nije isto prekidati i završiti

Nije isto prekidati i završiti i, pucajući, mnogo puta, ima nesvesni osećaj da ostaje povezan. A ovo je delimično zbog činjenice da duše žele da se ponovo sretnu i, drugo, zato što parovi grade zajedničko nesvesno koje dele i vezuju ih zajedno i sve dok ne postanu svesni, ono se ne rastvara i nastavlja da drži ono što deli, slomilo se ja svakog od njih. A kako je njegova snaga superiornija od ego volje, on nastavlja da vrši svoju snagu uprkos udaljenosti i vremenu.

Kada izaberemo posebnu osobu unutar dostupnog univerzuma, sa namerom da započnemo vezu, sa projektom, to nije rezultat slučajnosti već dvostrukog stanja: sećanja i duše. Moja sećanja određuju model izbora onoga što smatram privlačnim i strasnim, a duša sa svoje strane zahteva još jednu određenu dušu sa kojom mora da stekne iskustvo učenja.

Naša sećanja vode nas do izbora partnera koji odražavaju sukobe na čekanju koje još uvek moramo da rešimo. To znači da je drugi ogledalo koje mi pokazuje ono što ne vidim u sebi i istovremeno izvor potencijalnih resursa za suočavanje sa mojim problemima. "Par" je onaj sa kojim delimo svoj unutrašnji svet i sa kojim putujemo na važan put ličnog rasta. U ovom zajedničkom prostoru otkrivaju se naša veličina i naše bede i to često dovodi do sukoba. Ponavljanje ovih okolnosti zapletanja, praznina i kamena spoticanja ne znači da veza mora prestati. Možda je to teritorija koju je duša izabrala da izvede evoluciono iskustvo.

Duša drugog je učitelj u mom procesu evolucije. Tako da u svakom susretu i svakom razdvajanju postoje dve vrste iskustva, ono duše i ono ličnosti. I, ponekad, bol ličnosti je učenje duše.

 Chesnut Bud, esencija iz Bahovog repertoara, zaglavljuje u istim situacijama, ljudima i ponašanju. Teško mu je sagledati zaplet koji se krije u životnoj drami. Na taj način nas ovaj cvet uči da shvatimo zašto smo povezani sa određenim situacijama ili ljudima koji se ponavljaju u našem životu, razlozima zašto ih privlačimo i načinima na koje možemo da se oprostimo, a da ne čekamo da kasnije otkažemo.

Walnut, ne samo da nam omogućava da zaustavimo obrasce ponavljanja koji su juče došli iz ličnih ili transpersonalnih, već nam pokazuje i da to možemo sami. Na taj način se oslobađamo svih uticaja, sile prošlosti, neurotičnih vezanosti, „čarolija“ odnosa i pomaže nam da napredujemo prema svojoj istinskoj prirodi, započinjući novi put.

Red Chesnut - nam pokazuje ko je drugi, da prestanemo da na njih projektujemo sopstvene potrebe i, naročito, da se prestanemo zapletati u zaplete i karmu drugih. Na taj način, kada se razdvajamo, ona nas odvaja od tendencije da preuzmemo odgovornost za probleme, poteškoće i zapetljavanja drugog i tako imamo jasnu i čvrstu vezu sa njima.

Chicory - nam pomaže da se odvojimo bez osećaja da smo izgubljeni u gubitku, bez manipulisanja i protoka u procesu koji živimo. Isecite neurotičnu vezanost, posesivnu i prezaštitničku ljubav i osećaj izdaje.

Rock Rose - nam pomaže da hrabro uđemo u nepoznato i neočekivano, da umremo i vaskrsnemo, da ne damo da nas osvoji osećaj da je razdvajanje sinonim za uništenje i, pre svega, da okončamo stanje u kojem identitet se održava u vezi "para" i da se bez toga sve urušava i završava. Ovaj cvet je možda najveći „rezač“ među cvetnim esencijama