Brišem sve likove i forme,
brišem svet i zvezde, solarne sisteme, planete, mlečne puteve,
ideje, gradove, šume, livade, brišem...
Potezom ruke sklanjam sa stola postojanja,
jer sve to nema važnosti, nema bitnosti, nema istine, osim Tebe.
Sebe stavljam pred Tebe … kažem – kao Jovanovu glavu na tanjiru sebe dajem.
On je tako dao, svojevoljno, dobrovoljno – slava mu. Srce, život, telo, maske, mene, ljubav… sve. Sve.
Buktinja gori, al sagoreti neće ono zbog čega nastaje.
Нема коментара:
Постави коментар