...Cvetovi su otvorili svoje bele usne
Oni izaiđu u sumrak mirisavim glasom:
“Da li živis ovog sebe,
il nekakvog drugog sebe?
Možda je tvoj život san
između dve biljke?
Možda si ti seme koje sanja da je čovek.
Čekamo te da dođeš Opet među cveće.”
Nagnem se na cvetove Vidim: na njih ličim.
Možda su svi oni ljudi što ovako sanjaju.
I ja sanjam da sam cveće Od postanka sveta
I kad god se probudim vidim da sam opet čovek.
Vidim da je život bašta Od groblja do kolevke
Jedan veliki san o bilju Između dva čoveka.
Miroslav Antic
Oni izaiđu u sumrak mirisavim glasom:
“Da li živis ovog sebe,
il nekakvog drugog sebe?
Možda je tvoj život san
između dve biljke?
Možda si ti seme koje sanja da je čovek.
Čekamo te da dođeš Opet među cveće.”
Nagnem se na cvetove Vidim: na njih ličim.
Možda su svi oni ljudi što ovako sanjaju.
I ja sanjam da sam cveće Od postanka sveta
I kad god se probudim vidim da sam opet čovek.
Vidim da je život bašta Od groblja do kolevke
Jedan veliki san o bilju Između dva čoveka.
Miroslav Antic
Нема коментара:
Постави коментар