Molitva je rastvaranje onog koji moli u onog KOGA moli otvorenog srca
Nivo svesti onoga koji moli i ispravnost molbe u odnosu na Plan Božiji će odrediti kvalitet i kvantitet ispunjenja.
Umesto da bežimo od bola, i da bivamo potrošeni i ubijeni
bolom, umesto stalnog odbacivanja i jačanja osećaja odbačenosti, imamo
mogućnost da bol doživimo drugačije. Da mu se predamo potpuno.
Predaja bolu je predaja Bogu, Apsolutu, Višem, ideji Dobra i Ljubavi kao idealu od koga ne odustajemo ni kada smo uniženi, prevareni, odbačeni.
Koliko je teško zadržati ljubav u momentima gubitka, bola?
Koliko je teško tada ne osetiti se izneverenim, odbačenim? Lako je voleti kada si voljen, imati poverenje kada sve ide na način na koji smo zamislili. Ali to tada nije ljubav, to nije poverenje.
Postati jedno sa bolom, predajući mu se potpuno. To je predaja Božjoj volji, istinsko poverenje u smisao, viši princip, svrhu, dobro, ljubav. Poverenje da nas ta bol izgrađuje i vraća izvoru i sjedinjenju.
Cela tehnika (a to je suština svih ostalih tehnika koje radimo na jogi kroz asane, pranajame, bande, mudre, tehnike meditacije) je istrajavanje u osećaju sjedinjenosti, poverenja i ljubavi prema onome što je ispred nas.
Sve što se traži od nas je da ostanemo verni svojim idealima, ali na pravi, suštinski način. Ne kroz osuđivanje i odbacivanje svega onoga što nije u skladu sa našim zamislima, našom voljom, već kroz razumevanje da je upravo sve što je u suprotnosti sa idealima test kroz koji dokazujemo snagu i jačinu tih vrednosti, kroz koje ih izgrađujemo, osnažujemo. Da postoji znanje (a ne samo san) o tome, zar bi postojala okolnost u kome bi to moglo biti dovedeno u pitanje i napušteno?
Predaja bolu je predaja Bogu, Apsolutu, Višem, ideji Dobra i Ljubavi kao idealu od koga ne odustajemo ni kada smo uniženi, prevareni, odbačeni.
Koliko je teško zadržati ljubav u momentima gubitka, bola?
Koliko je teško tada ne osetiti se izneverenim, odbačenim? Lako je voleti kada si voljen, imati poverenje kada sve ide na način na koji smo zamislili. Ali to tada nije ljubav, to nije poverenje.
Postati jedno sa bolom, predajući mu se potpuno. To je predaja Božjoj volji, istinsko poverenje u smisao, viši princip, svrhu, dobro, ljubav. Poverenje da nas ta bol izgrađuje i vraća izvoru i sjedinjenju.
Cela tehnika (a to je suština svih ostalih tehnika koje radimo na jogi kroz asane, pranajame, bande, mudre, tehnike meditacije) je istrajavanje u osećaju sjedinjenosti, poverenja i ljubavi prema onome što je ispred nas.
Sve što se traži od nas je da ostanemo verni svojim idealima, ali na pravi, suštinski način. Ne kroz osuđivanje i odbacivanje svega onoga što nije u skladu sa našim zamislima, našom voljom, već kroz razumevanje da je upravo sve što je u suprotnosti sa idealima test kroz koji dokazujemo snagu i jačinu tih vrednosti, kroz koje ih izgrađujemo, osnažujemo. Da postoji znanje (a ne samo san) o tome, zar bi postojala okolnost u kome bi to moglo biti dovedeno u pitanje i napušteno?
Нема коментара:
Постави коментар