“Nakon što umre, čovek nastavlja svoj
hod stazom koja vodi od vrata smrti do nebeskih vrata – reče mudri
starac. – No, budući da se nebeska vrata ne otvaraju svakoga dana,
dogodi se da čovek pred njima mora dugo čekati. Kad se, nakon dužeg
vremena, vrata otvore, čovek odmah s praga može vidjeti da je nebo
posve jednostavan dom u kojem prebivaju obični i vedri ljudi koji se s
Bogom susreću u blagosti i ljubavi. Čovek se zbog toga silno obraduje. I
tako čovek ulazi u nebo.”
“Reci nam”, upitaše ponovo, “kako se dolazi u pakao?”
Mudri se starac nasmiješi i reče:
“Nakon što umre, čovek nastavlja svoj
hod stazom koja vodi od vrata smrti do nebeskih vrata. Ali, budući da se
nebeska vrata ne otvaraju svakoga dana, dogodi se da čovjek pred njima
mora dugo čekati. I to ga ozlovolji. Kad se, nakon dužeg vremena, vrata
otvore, čovek odmah s praga može videti da je nebo samo jednostavan
dom u kojemu prebivaju obični i vedri ljudi koji se s Bogom susreću u
blagosti i ljubavi. Čovjek se tada silno ogorči, jer mu postane jasno da
ovdje nema ništa od sjaja i slave o kojima je sanjao. I tako čovek
ulazi u pakao.”
“Reci nam”, upitaše ga, “kuda vodi najpouzdaniji put u nebo?”
“Ako ne prepoznate Nebo u sebi i u onima koje volite”, reče im starac, “nigde ga nećete naći.”
Нема коментара:
Постави коментар