Ako pravilno radimo jogu, na jogi smo uvek sami, unutar sebe, u unutrašnjem prostoru. Međutim, biti sam u grupi drugačije je od onoga biti sam kada si zaista sam. Jer, menjajući osećaj sebe, menjamo i osećaj drugih, doživimo ih delom, celinom. Ceo prostor postaje unutrašnji prostor, a time i druge obuhvatamo osećajem sebe, a to je već neka nova dimenzija, iskorak iz ograničenja u kojima, u ostatku vremena, doživljavamo sebe i druge.
Hvala svima koji su bili deo prostora i koji će to biti u narednom periodu. Mnogi su istrajali u naporu i prošli ograničenja i otpore koji su se pojavljivali, i trebalo bi da su ponosni na sebe. Ja jesam na njih, jer znam koliko je lakše odustati, pronaći izgovore. Na jogi učimo da pomeramo granice i da ostajemo unutar napetosti i otpora koji se pojave – a kada to naučimo na fizičkom nivou, lako prenesemo i na emotivni i mentalni nivo. Oni koji su doživeli iskustvo pomeranja granica znaju o čemu pričam.
Sonja
Нема коментара:
Постави коментар