U svakoj verziji tih reči, potreban preduslov je puštanje. I to je ona lekcija koju najteže učimo u životu.
S obzirom da znam na ličnom primeru koliko potreba za kontrolom ume biti jaka, znam da i sve ovo napisano ima malo stvarnog značaja. Jer oni kojima se obraćam nalaze se u stanju otpora, grča, i ne umeju iz njega izaći. Argumentovaće protiv i racionalizovati sve što bi moglo da im oduzme tu potrebu da deluju, da budu uključeni, da preduzimaju.
Mnogo efektnije od ubeđivanja deluje sama joga u svom praktičnom delu jer je način rada sa pokretom i dahom osmišljen tako da ta potreba za kontrolom polako nestaje. Ne postoji drugi put do svakodnevnog praktivanja tih tehnika koje su izuzetno jednostavne i koji uče samo jednoj lekciji: o-pustiti, do-pustiti. I to je proces, put, koji zahteva duročno ulaganje napora da se promeni mehanizam koji je jak i podržan okruženjem u kome živimo.
Pre toga, naravno, često je nužno da toliko preteramo u kontroli da to osetimo kroz bolove u leđima ili druge fizičke i psihičke probleme. Svi drugi signali prosto nisu dovoljno otrežnjujući da bismo poželeli da pustimo.
Нема коментара:
Постави коментар