Otkud neko u mom životu

Gde je vreme, tamo je i logički um. Vizualizujte koordinatni sistem, neka horizontalna prava predstavlja vreme, desno je budućnost, levo je prošlost. Vertikalna prava neka predstavlja sadašnjost odnosno večnost. Naš um uvek razmišlja u okvirima vremena, uvek je u prošlosti ili budućnosti. Sve vidi kroz uzročno-posledičnu vezu, jedna stvar prethodi drugoj, predstavlja njen uzrok. 
A zapravo se stvari uopšte ne dešavaju tako. To je samo način na koji ih mi doživljavamo (na koji ih sebi objasnimo, nakon što su se desile). 
Kada se desi susret, interakcija, ko je koga tražio? Ko je kome prišao? Otkud mi u ovom trenutku ovde? Ceo taj susret mogao se desiti na milion načina. Mogao je na milion načina da se ne desi. Otkud neko u mom životu i ja u životu tog nekog? Šta je uzrok, a šta posledica? Um će sve objasniti, sve svesti na logiku. I sve promašiti.
Za biće sve se dešava istovremeno.
Koordinatni sistem. Biće (večnost, sadašnjost) je na vertikalnoj liniji. Tačka na kojoj horizontalna linija seče vertikalnu određuje nivo bića. Vertikalna linija može na bezbroj načina biti presečena horizontalnom. I to menja našu stvarnost. Sam nivo bića utiče na stvarnost. Koju će naš um, već prvom prilikom da objasni uzročno-posledično (prošlost – budućnost). Ali ako je ceo prostor tu, onda sve mogućnosti za nas postoje, sve tačke u vremenu (prostoru). Zavisi samo od bića i stvarnosti koju privlači (dopušta, kojoj daje stvarnost u okvirima u kojima funkcioniše). 
Da li se penjemo na liniji bića ili pak spuštamo, pokazuje stvarnost koju živimo. Na taj način je razvoj svesti moguć. Razvoj bića. Jer sve dok se nalazimo (i hodamo) samo po jednoj horizontalnoj liniji (gde jedna tačka prethodi drugoj u uzročno-posledičnom nizu) nema ništa od pravog razvoja. 
Zato slučajnosti, iskoraci iz poznatog, predstavljaju ključ promene.
Promena (suštinska) nikad nije na liniji vremena.