Skini sve

Postoje oni koji gledaju tako duboko, prodorno, da imaš utisak kao da skidaju odeću sa tebe. Takav pogled izaziva neprijatan osećaj. Osetis se bezvredno, prljavo, nezastićeno, poniženo. Jos teže je podneti pogled koji skida maske sa tebe. Koji je prikovan uz tvoje biće, koji želi da oseti nagost duše. To je onaj deo koji izaziva najveći strah i uznemirenost. Pogled koji prosto izaziva postavljajući drsko pitanje: “Dokle si spremna da ideš?”.

Odakle taj strah i osećaj neprijatnosti? Iz vrline? Ili je to zapravo utisak da kada se sve skine sa tebe, sva odeća, sve maske, ne ostaje lepo, ništa vredno pogleda. Ništa posebno i drugačije. Ništa vredno ljubavi. Samo potpuna ranjivost i odbacivanje.

Opustiti se i odbacivati jednu po jednu masku, opušteno, prirodno., s poverenjem. Pronaći lepotu i uživati u svakoj fazi. Razbiti sve maske, predrasude, uverenja. Osloboditi se straha. Jer strah nije vezan za pogled drugih, već za nas osećaj sebe. Šta je ono što ćemo mi videti i osećati o sebi kada konačno skinemo sve? Da li ćemo uživati u razaranju onog čega smo se tako dugo držali, iako nas i sama pomisao na to užasava? Uživati u nezaštićenosti i ranjivosti? U prepuštanju?

Biti oslobođen znači odbaciti strah. Mišljenje drugih, poglede drugih. Usuditi se da pogledaš u dubine svog bića. Odbaciti sve ono što jesi sada i otvoriti se za beskonačnost onoga sto možeš biti i sto Jesi. Baciti se u ponor sa poverenjem da se nećeš razbiti u paramparčad. Da ćeš odbacujuci život konačno početi da živiš, shvatiti, znati.